Sve što svakodnevno doživljavamo – iskušenja, praznična oblačenja i masovna zabava – u svetlu vere otkriva borbu anđela i demona koja oblikuje sudbinu svakog čoveka.
Većina nas je barem jednom u životu zapitala: da li zlo koje osećamo oko sebe dolazi iz stvarnog, nevidljivog sveta, ili je samo proizvod naše mašte? U pravoslavlju ovo pitanje nije samo filozofsko – ono je duboko duhovno i bavi se pitanjem postojanja sila koje utiču na svaki naš korak.
Simvol vere i nevidljivi svet
– Mi, u Simvolu vere, ispovedamo veru u vidljivi i nevidljivi svet. A nevidljivi svet je duhovni svet, to je svet anđela i svet demona. Svet anđela i demona je mesto gde se neprestano odvija neka borba – duhovna borba za život svakog čoveka – objašnjava otac Aleksandar Ermulin, sveštenik Ruske pravoslavne crkve.
Neprestana iskušenja i Božja milost
Neprestana iskušenja koja doživljavamo svakodnevno, po rečima oca Aleksandra, nisu slučajna.
– Kao što su mnogi sveti oci pisali, Gospod po svojoj milosti prema čoveku jednostavno ne pokazuje duhovni svet. Zamislite samo: da odjednom vidimo da su oko nas anđeli, a oko nas demoni. To bi bilo strašno, ljudska svest to jednostavno ne bi izdržala. Ali Gospod, iz ljubavi prema čoveku, to nam ne pokazuje – ističe otac Aleksandar za portal foma.ru.
schutterstock/printskrin youtube/ Новости Татарстан 24
Otac Aleksandar Ermulin
Noć veštica i oponašanje demonske sile
Ono što mnogi savremeni ljudi nazivaju zabavom ili šalom, u pravoslavnom kontekstu ima dublje značenje. Otac Aleksandar podseća na praznik Noći veštica:
– Ovde se može podsetiti i na jedan strašan dan, Noć veštica (Halloween), kada mnogi savremeni ljudi taj dan proslavljaju, oblače rogove i predstavljaju neku nečistotu i slično. Međutim, treba razumeti da je to oponašanje demonske sile.
Prijateljstvo sa svetima, a ne sa demonima
Kroz edukativne akcije i izložbe, otac Aleksandar često upozorava mlade:
– Ako slaviš Halloween, znači da sebi praviš prijatelja u paklu. Ne treba ti takvih prijatelja, ne treba ih prizivati. Bolje je prijateljstvo sklapati sa svetima.
Svet anđela i svet demona su realni
Otac Aleksandar ovu temu zaključuje podsećanjem da je svet demona realan i da je za pravoslavnog čoveka nerazdvojiv od sveta anđela:
– Da, savremeni masovni svet, naša masovna kultura, naravno, pokazuje nešto drugačije, na neki način šaljivo. Verovatno su svi gledali razne filmove, poput ‘Iscelitelji od demona’ i slično. Ali za pravoslavnog čoveka, svet anđela i svet demona su dva apsolutno stvarna sveta, koji postoje u našem životu i našem vremenu. I jednostavno treba prihvatiti i priznati njihovo postojanje.
Neposredno pred liturgiju u crkvi u Orelu, sa ikone Hrista Spasitelja poteklo je blagouhano miro. Nastojatelj hrama ističe da je ovo znak Božje milosti i poziv na pokajanje, dok se vernici okupljaju u suzama i molitvi pred čudotvornom ikonom koja širi miris mira.
I među verujućima se događa prekid trudnoće, a tada ostaje teško pitanje koje ne prestaje da progoni roditelje – gde odlaze nevine duše? Protojerej Aleksandar Ermulin govori o složenosti ovog pitanja i Božjem promislu.
Pravoslavna crkva ne govori o gordosti samo kao o pogrešnom stavu, već kao o smrtnom grehu - duhovnom stanju koje, ako se ne leči, vodi čoveka ka propasti.
U vreme Julijana Odstupnika, dva zavađena čoveka na ulici uzela su njega za sudiju. On dosudi pravdu pravome, zbog čega se ovaj drugi naljutio, pa je otišao kod cara i optužio Evsignija kao hrišćanina.
Sve što svakodnevno doživljavamo – iskušenja, praznična oblačenja i masovna zabava – u svetlu vere otkriva borbu anđela i demona koja oblikuje sudbinu svakog čoveka.
Hram Vaskrsenja Hristovog u Priboju ispunio se molitvom i sabranošću, dok deca i odrasli pristupaju Svetoj tajni pričešća, a mitropolit podseća na snagu proštaja, međusobne podrške i Božanskih darova.
U prepunom hramu Svetog arhangela Mihaila, patrijarh srpski je tumačio Jevanđelje po Mateju, naglašavajući večnu snagu Hristove reči, značaj vere u životu i postom i molitvom pobedu nad demonskim silama.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Protojerej Georgije je istakao da, na osnovu njegove pastirske prakse, uticaju magije i, uopšteno, đavoimanosti, može biti podvrgnut svaki čovek, a u posebnim slučajevima čak i svešteno lice, ukoliko to Gospod dopusti…
Ruski predsednik zatražio je da se Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi pod Moskovskom patrijaršijom obezbedi zaštita i da ruski jezik dobije zvanični status. Spor više nije samo politički – prerasta u borbu za duhovni i nacionalni identitet.
Pravoslavna crkva ne govori o gordosti samo kao o pogrešnom stavu, već kao o smrtnom grehu - duhovnom stanju koje, ako se ne leči, vodi čoveka ka propasti.
Od himni Hristovim praznicima do pesama o čudotvornim ikonama – novi album mitropolita zvorničko-tuzlanskog stiže svakog petka na YouTube i streaming platforme, donoseći duhovnu pobedu u srca slušalaca.
Ruski predsednik zatražio je da se Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi pod Moskovskom patrijaršijom obezbedi zaštita i da ruski jezik dobije zvanični status. Spor više nije samo politički – prerasta u borbu za duhovni i nacionalni identitet.
Pravoslavna crkva ne govori o gordosti samo kao o pogrešnom stavu, već kao o smrtnom grehu - duhovnom stanju koje, ako se ne leči, vodi čoveka ka propasti.
Od Davidovih psalama do pop i rok hitova savremenog doba, od manastirskih fresaka do filmskih ostvarenja – umetnost kroz vekove nastoji da nam prenese Božiju reč.
