Sve što svakodnevno doživljavamo – iskušenja, praznična oblačenja i masovna zabava – u svetlu vere otkriva borbu anđela i demona koja oblikuje sudbinu svakog čoveka.
Većina nas je barem jednom u životu zapitala: da li zlo koje osećamo oko sebe dolazi iz stvarnog, nevidljivog sveta, ili je samo proizvod naše mašte? U pravoslavlju ovo pitanje nije samo filozofsko – ono je duboko duhovno i bavi se pitanjem postojanja sila koje utiču na svaki naš korak.
Simvol vere i nevidljivi svet
– Mi, u Simvolu vere, ispovedamo veru u vidljivi i nevidljivi svet. A nevidljivi svet je duhovni svet, to je svet anđela i svet demona. Svet anđela i demona je mesto gde se neprestano odvija neka borba – duhovna borba za život svakog čoveka – objašnjava otac Aleksandar Ermulin, sveštenik Ruske pravoslavne crkve.
Neprestana iskušenja i Božja milost
Neprestana iskušenja koja doživljavamo svakodnevno, po rečima oca Aleksandra, nisu slučajna.
– Kao što su mnogi sveti oci pisali, Gospod po svojoj milosti prema čoveku jednostavno ne pokazuje duhovni svet. Zamislite samo: da odjednom vidimo da su oko nas anđeli, a oko nas demoni. To bi bilo strašno, ljudska svest to jednostavno ne bi izdržala. Ali Gospod, iz ljubavi prema čoveku, to nam ne pokazuje – ističe otac Aleksandar za portal foma.ru.
schutterstock/printskrin youtube/ Новости Татарстан 24
Otac Aleksandar Ermulin
Noć veštica i oponašanje demonske sile
Ono što mnogi savremeni ljudi nazivaju zabavom ili šalom, u pravoslavnom kontekstu ima dublje značenje. Otac Aleksandar podseća na praznik Noći veštica:
– Ovde se može podsetiti i na jedan strašan dan, Noć veštica (Halloween), kada mnogi savremeni ljudi taj dan proslavljaju, oblače rogove i predstavljaju neku nečistotu i slično. Međutim, treba razumeti da je to oponašanje demonske sile.
Prijateljstvo sa svetima, a ne sa demonima
Kroz edukativne akcije i izložbe, otac Aleksandar često upozorava mlade:
– Ako slaviš Halloween, znači da sebi praviš prijatelja u paklu. Ne treba ti takvih prijatelja, ne treba ih prizivati. Bolje je prijateljstvo sklapati sa svetima.
Svet anđela i svet demona su realni
Otac Aleksandar ovu temu zaključuje podsećanjem da je svet demona realan i da je za pravoslavnog čoveka nerazdvojiv od sveta anđela:
– Da, savremeni masovni svet, naša masovna kultura, naravno, pokazuje nešto drugačije, na neki način šaljivo. Verovatno su svi gledali razne filmove, poput ‘Iscelitelji od demona’ i slično. Ali za pravoslavnog čoveka, svet anđela i svet demona su dva apsolutno stvarna sveta, koji postoje u našem životu i našem vremenu. I jednostavno treba prihvatiti i priznati njihovo postojanje.
Neposredno pred liturgiju u crkvi u Orelu, sa ikone Hrista Spasitelja poteklo je blagouhano miro. Nastojatelj hrama ističe da je ovo znak Božje milosti i poziv na pokajanje, dok se vernici okupljaju u suzama i molitvi pred čudotvornom ikonom koja širi miris mira.
I među verujućima se događa prekid trudnoće, a tada ostaje teško pitanje koje ne prestaje da progoni roditelje – gde odlaze nevine duše? Protojerej Aleksandar Ermulin govori o složenosti ovog pitanja i Božjem promislu.
Pravoslavna crkva ne govori o gordosti samo kao o pogrešnom stavu, već kao o smrtnom grehu - duhovnom stanju koje, ako se ne leči, vodi čoveka ka propasti.
Arhijereji i jereji Grčke pravoslavne crkve upozoravaju da odluke Evropske unije ne pogađaju samo porodicu, već određuju sudbinu budućih generacija i opstanak čitavog društva.
Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Protojerej Georgije je istakao da, na osnovu njegove pastirske prakse, uticaju magije i, uopšteno, đavoimanosti, može biti podvrgnut svaki čovek, a u posebnim slučajevima čak i svešteno lice, ukoliko to Gospod dopusti…
Arhijereji i jereji Grčke pravoslavne crkve upozoravaju da odluke Evropske unije ne pogađaju samo porodicu, već određuju sudbinu budućih generacija i opstanak čitavog društva.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
