Sve što svakodnevno doživljavamo – iskušenja, praznična oblačenja i masovna zabava – u svetlu vere otkriva borbu anđela i demona koja oblikuje sudbinu svakog čoveka.
Većina nas je barem jednom u životu zapitala: da li zlo koje osećamo oko sebe dolazi iz stvarnog, nevidljivog sveta, ili je samo proizvod naše mašte? U pravoslavlju ovo pitanje nije samo filozofsko – ono je duboko duhovno i bavi se pitanjem postojanja sila koje utiču na svaki naš korak.
Simvol vere i nevidljivi svet
– Mi, u Simvolu vere, ispovedamo veru u vidljivi i nevidljivi svet. A nevidljivi svet je duhovni svet, to je svet anđela i svet demona. Svet anđela i demona je mesto gde se neprestano odvija neka borba – duhovna borba za život svakog čoveka – objašnjava otac Aleksandar Ermulin, sveštenik Ruske pravoslavne crkve.
Neprestana iskušenja i Božja milost
Neprestana iskušenja koja doživljavamo svakodnevno, po rečima oca Aleksandra, nisu slučajna.
– Kao što su mnogi sveti oci pisali, Gospod po svojoj milosti prema čoveku jednostavno ne pokazuje duhovni svet. Zamislite samo: da odjednom vidimo da su oko nas anđeli, a oko nas demoni. To bi bilo strašno, ljudska svest to jednostavno ne bi izdržala. Ali Gospod, iz ljubavi prema čoveku, to nam ne pokazuje – ističe otac Aleksandar za portal foma.ru.
schutterstock/printskrin youtube/ Новости Татарстан 24
Otac Aleksandar Ermulin
Noć veštica i oponašanje demonske sile
Ono što mnogi savremeni ljudi nazivaju zabavom ili šalom, u pravoslavnom kontekstu ima dublje značenje. Otac Aleksandar podseća na praznik Noći veštica:
– Ovde se može podsetiti i na jedan strašan dan, Noć veštica (Halloween), kada mnogi savremeni ljudi taj dan proslavljaju, oblače rogove i predstavljaju neku nečistotu i slično. Međutim, treba razumeti da je to oponašanje demonske sile.
Prijateljstvo sa svetima, a ne sa demonima
Kroz edukativne akcije i izložbe, otac Aleksandar često upozorava mlade:
– Ako slaviš Halloween, znači da sebi praviš prijatelja u paklu. Ne treba ti takvih prijatelja, ne treba ih prizivati. Bolje je prijateljstvo sklapati sa svetima.
Svet anđela i svet demona su realni
Otac Aleksandar ovu temu zaključuje podsećanjem da je svet demona realan i da je za pravoslavnog čoveka nerazdvojiv od sveta anđela:
– Da, savremeni masovni svet, naša masovna kultura, naravno, pokazuje nešto drugačije, na neki način šaljivo. Verovatno su svi gledali razne filmove, poput ‘Iscelitelji od demona’ i slično. Ali za pravoslavnog čoveka, svet anđela i svet demona su dva apsolutno stvarna sveta, koji postoje u našem životu i našem vremenu. I jednostavno treba prihvatiti i priznati njihovo postojanje.
Neposredno pred liturgiju u crkvi u Orelu, sa ikone Hrista Spasitelja poteklo je blagouhano miro. Nastojatelj hrama ističe da je ovo znak Božje milosti i poziv na pokajanje, dok se vernici okupljaju u suzama i molitvi pred čudotvornom ikonom koja širi miris mira.
I među verujućima se događa prekid trudnoće, a tada ostaje teško pitanje koje ne prestaje da progoni roditelje – gde odlaze nevine duše? Protojerej Aleksandar Ermulin govori o složenosti ovog pitanja i Božjem promislu.
Pravoslavna crkva ne govori o gordosti samo kao o pogrešnom stavu, već kao o smrtnom grehu - duhovnom stanju koje, ako se ne leči, vodi čoveka ka propasti.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Protojerej Georgije je istakao da, na osnovu njegove pastirske prakse, uticaju magije i, uopšteno, đavoimanosti, može biti podvrgnut svaki čovek, a u posebnim slučajevima čak i svešteno lice, ukoliko to Gospod dopusti…
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sa kapacitetom od oko 1.300 mesta, prostranom kupolom visokom gotovo 50 metara i zadivljujućim unutrašnjošću, ostavlja snažan utisak već pri prvom koraku u njenu unutrašnjost.
