Sve što svakodnevno doživljavamo – iskušenja, praznična oblačenja i masovna zabava – u svetlu vere otkriva borbu anđela i demona koja oblikuje sudbinu svakog čoveka.
Većina nas je barem jednom u životu zapitala: da li zlo koje osećamo oko sebe dolazi iz stvarnog, nevidljivog sveta, ili je samo proizvod naše mašte? U pravoslavlju ovo pitanje nije samo filozofsko – ono je duboko duhovno i bavi se pitanjem postojanja sila koje utiču na svaki naš korak.
Simvol vere i nevidljivi svet
– Mi, u Simvolu vere, ispovedamo veru u vidljivi i nevidljivi svet. A nevidljivi svet je duhovni svet, to je svet anđela i svet demona. Svet anđela i demona je mesto gde se neprestano odvija neka borba – duhovna borba za život svakog čoveka – objašnjava otac Aleksandar Ermulin, sveštenik Ruske pravoslavne crkve.
Neprestana iskušenja i Božja milost
Neprestana iskušenja koja doživljavamo svakodnevno, po rečima oca Aleksandra, nisu slučajna.
– Kao što su mnogi sveti oci pisali, Gospod po svojoj milosti prema čoveku jednostavno ne pokazuje duhovni svet. Zamislite samo: da odjednom vidimo da su oko nas anđeli, a oko nas demoni. To bi bilo strašno, ljudska svest to jednostavno ne bi izdržala. Ali Gospod, iz ljubavi prema čoveku, to nam ne pokazuje – ističe otac Aleksandar za portal foma.ru.
schutterstock/printskrin youtube/ Новости Татарстан 24
Otac Aleksandar Ermulin
Noć veštica i oponašanje demonske sile
Ono što mnogi savremeni ljudi nazivaju zabavom ili šalom, u pravoslavnom kontekstu ima dublje značenje. Otac Aleksandar podseća na praznik Noći veštica:
– Ovde se može podsetiti i na jedan strašan dan, Noć veštica (Halloween), kada mnogi savremeni ljudi taj dan proslavljaju, oblače rogove i predstavljaju neku nečistotu i slično. Međutim, treba razumeti da je to oponašanje demonske sile.
Prijateljstvo sa svetima, a ne sa demonima
Kroz edukativne akcije i izložbe, otac Aleksandar često upozorava mlade:
– Ako slaviš Halloween, znači da sebi praviš prijatelja u paklu. Ne treba ti takvih prijatelja, ne treba ih prizivati. Bolje je prijateljstvo sklapati sa svetima.
Svet anđela i svet demona su realni
Otac Aleksandar ovu temu zaključuje podsećanjem da je svet demona realan i da je za pravoslavnog čoveka nerazdvojiv od sveta anđela:
– Da, savremeni masovni svet, naša masovna kultura, naravno, pokazuje nešto drugačije, na neki način šaljivo. Verovatno su svi gledali razne filmove, poput ‘Iscelitelji od demona’ i slično. Ali za pravoslavnog čoveka, svet anđela i svet demona su dva apsolutno stvarna sveta, koji postoje u našem životu i našem vremenu. I jednostavno treba prihvatiti i priznati njihovo postojanje.
Neposredno pred liturgiju u crkvi u Orelu, sa ikone Hrista Spasitelja poteklo je blagouhano miro. Nastojatelj hrama ističe da je ovo znak Božje milosti i poziv na pokajanje, dok se vernici okupljaju u suzama i molitvi pred čudotvornom ikonom koja širi miris mira.
I među verujućima se događa prekid trudnoće, a tada ostaje teško pitanje koje ne prestaje da progoni roditelje – gde odlaze nevine duše? Protojerej Aleksandar Ermulin govori o složenosti ovog pitanja i Božjem promislu.
Pravoslavna crkva ne govori o gordosti samo kao o pogrešnom stavu, već kao o smrtnom grehu - duhovnom stanju koje, ako se ne leči, vodi čoveka ka propasti.
Ruski mediji tvrde da Milatovićev susret sa patrijarhom carigradskim Vartolomejom nije bio samo protokolaran već da ima za cilj vršenje pritiska na Srpsku pravoslavnu crkvu i moguću legitimaciju raskolničkih struktura u Crnoj Gori,
Slava je više od običaja – ona je duhovni rođendan porodice i znak pripadnosti Crkvi. Donosimo pregled svih značajnih slava po mesecima, kako biste na vreme znali kada se okupljaju domaćini i njihove porodice.
U vremenu koje nas uči da živimo kao da je sve ovde i sada, pravoslavna vera podseća na nešto sasvim drugo — da ovaj svet, ma koliko bio važan, nije kraj.
Zadužbina Sime Igumanova poziva učenike i studente da se prijave; prednost imaju kandidati iz porodica sa ograničenim primanjima i onih koji se suočavaju sa posebnim izazovima.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Protojerej Georgije je istakao da, na osnovu njegove pastirske prakse, uticaju magije i, uopšteno, đavoimanosti, može biti podvrgnut svaki čovek, a u posebnim slučajevima čak i svešteno lice, ukoliko to Gospod dopusti…
U vremenu koje nas uči da živimo kao da je sve ovde i sada, pravoslavna vera podseća na nešto sasvim drugo — da ovaj svet, ma koliko bio važan, nije kraj.
U trenucima životnih izazova često se pitamo kome da se obratimo – svešteniku ili psihoterapeutu? Razumevanje njihove uloge može nam pomoći da pronađemo pravi put duhovnog i psihičkog izlečenja.
: Na praznik Svete mučenice Jefimije u Kragujevcu, vladika šumadijski istakao je da je radost u Gospodu jača od svake tuge i da tamo gde je radost, tamo je Carstvo nebesko.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 17. četvrtak po Duhovima vodi vernike kroz težinu Hristove patnje, pokazujući kako žrtva na Krstu postaje ključ spasenja za ceo svet.
U trenucima životnih izazova često se pitamo kome da se obratimo – svešteniku ili psihoterapeutu? Razumevanje njihove uloge može nam pomoći da pronađemo pravi put duhovnog i psihičkog izlečenja.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
: Na praznik Svete mučenice Jefimije u Kragujevcu, vladika šumadijski istakao je da je radost u Gospodu jača od svake tuge i da tamo gde je radost, tamo je Carstvo nebesko.
Jednostavne loptice od krompira na vodi vekovima krase posne trpeze manastira, a uz domaći paradajz i sveže začinsko bilje postaju pravo iznenađenje – dok u danima kada nije post dobijaju posebnu aromu kada se pospu sirom.
