Proročanstvo starozavetnog proroka Isaije o rođenju Spasitelja od devojke nosi u sebi i tišinu i snagu. Dok je Jerusalim bio okružen strahom i smrću, Isaija izgovara reči koje ne oslobađaju samo grad, već usmeravaju poglede čovečanstva ka budućnosti: Emanuil – Bog sa nama.
Vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi podseća da znak koji tada nije bio odmah shvaćen nosi univerzalnu poruku spasenja i prisutnosti Božje sile u trenucima kada sve deluje izgubljeno.
Beseda o glavnom proročanstvu proroka Isaije
Gle, devojka će začeti i rodiće sina,
i nadjenuće mu ime Emanuil. (Isa. 7, 14)
Ovo slavno proročanstvo o rođenju Gospoda od Deve izrekao je Bogovidac Isaija u trenutku najvećeg očajanja, kada se Jerusalim nalazio u velikoj opasnosti. Bezbrojna vojska Sirska i Jefremova opkolila je grad oko samih zidova. Car Ahaz, bez vojske i oružja, i Jerusalimljani, bili su u smrtnom strahu. Srce Ahazovo i srca njegovog naroda ustreptaše kao drveće u šumi od vetra.
U tom času krajnjeg očajanja carevog, Isaija iziđe pred cara i po naredbi Božjoj reče: "Ne boj se, i srce tvoje neka se ne plaši." Potom proreče da neprijatelji neće osvojiti Jerusalim. Kada mu car ne poverova, prorok mu reče da traži znak – čudo, bilo s neba ili sa zemlje. Međutim, neverni car nije hteo da traži, već ostade pri svojoj sumnji.
Tada prorok reče da će im Bog dati znak, čak iako ga ne traže. Taj znak se odnosi na udaljena vremena i tiče se spasenja celog ljudskog roda: devojka će začeti i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil – s nama Bog.
Zašto prorok odmah nije dao znak da bi car poverovao? Zato što je ovo proročanstvo o spasenju Jerusalima u času kada je car mislio da je sve propalo – dovoljno je bilo da se pokaže sila Božja i neverovanje carevo. A zašto prorok u tom trenutku iskazuje proročanstvo o rođenju Spasitelja? Zato što će čovečji rod u vreme dolaska Spasitelja biti u istom očajanju, pritisnut i opkoljen silama demonskim, kao što je bio Jerusalim tada.
Zašto Isaija izričito spominje devojku, a ne ženu? Jer da je reč bila o ženi, kakvo bi to čudo bilo? Ne rađaju li se svi ljudi od žene? Sva je težina naglaska na reči devojka.
Svevideći Bog povezuje blisko i daleko i potvrđuje jedno proročanstvo u sadašnjosti ispunjenjem drugog u budućnosti. Emanuil – s nama Bog – spasao je Jerusalim tada kao nevidljivi Bog. Emanuel – s nama Bog – spašće čovečanstvo u sličnoj opasnosti kao vaploćeni Bog, rođen od Prečiste Deve i Duha Svetoga.
O Gospode, koji dade prorocima silu da vide istinu gde dolazi izdaleka, daj i nama silu da usvojimo tu istinu koja je već došla. Tebi slava i hvala u vekove. Amin.
U besedi za 10. subotu po Duhovima, jedan od najvećih duhovnika 20. veka upozorava da i životinje prepoznaju svog gospodara, dok mnogi ljudi ostaju slepi za prisustvo Božje ljubavi, gubeći svoje pravo ljudsko i duhovno dostojanstvo.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi otkriva čudesnu snagu Crkve koja nadmašuje svaku filozofiju, umetnost i kulturu, pozivajući svakoga da se približi večnom domu Božjem.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 11. sredu po Duhovima objašnjava razliku između starog i novog zakona i način na koji Božja reč obogaćuje svakog čoveka.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ističe da sve prolazno sagoreva pred Božjim veličanstvom i poziva da tražimo jedino utočište u Živom Gospodu.
U besedi za 11. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žiučki nas uči kako da prepoznamo unutrašnji nered, sačuvamo dušu i podseća da red dolazi samo iz Božjeg zakona.
U današnjoj besedi otkrivamo kako je starozavetni prorok doživeo Božju slavu i kako to iskustvo govori i nama danas.
