Hiljade vernika sabralo se u manastiru Tumane, moleći se za isceljenje i blagoslov, dok su snažne reči arhimandrita Dimitrija odjeknule među okupljenima.
U svetinji manastira Tumane, 16. februara, na dan upokojenja Svetog Jakova, održano je svečano bogosluženje i molitvena litija. Ni hladno i snežno vreme nije predstavljalo prepreku kolonama vernog naroda, koji su, vođeni verom i ljubavlju, došli da se poklone čudotvorcu i iscelitelju, Prepodobnom Jakovu Tumanskom. Ovaj svetitelj, koji se upokojio 1946. godine, od 2017. godine proslavlja se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi kao Prepodobni Jakov Novi Tumanski.
printscreen/instagram/manastir.tumane
Mošti Svetog Jakova su litisjki su pronete manastirskom portom
Uz miris tamjana i svetlost sveća, okupljeni narod sabrao se oko svetih moštiju Svetog Jakova, u molitvenom vapaju za blagoslov i utehu u ovim izazovnim vremenima. Iguman manastira Tumane, arhimandrit Dimitrije, u svojoj nadahnutoj besedi uputio je snažne reči vere i nade:
- Sveti Jakove, čudotvorče Tumanski, evo sabrali smo se ovde oko tvojih svetih moštiju da te molimo – da čuješ glas naših molitava, da nas ne odbaciš, da nas sve blagosloviš, da nas ukrepiš u veri, da nas isceliš od bolesti i stradanja - rekao je iguman na početku emotivne besede i dodao:
- Budi nam prijatelj u ime Hristovo, nama – narodu Tvome i narodu Svetoga Save, koji se samo na vas, ugodnike Božije, oslanja. Da nas štitite i vodite putem pravoživlja, kako u vreme zemaljskog života, tako i sve do večnosti...
Njegove reči, pune molitvene snage i ljubavi prema svetitelju, odjeknule su u srcima sabranih, dok su molitve uzdizane nebu u nadi za duhovnu utehu i isceljenje. Govorio je o snazi vere, o moći svetitelja koji ne ostavlja svoj narod i o svetinji Tumana, koja kroz vekove ostaje svetionik pravoslavlja i duhovne obnove.
Poseban akcenat stavljen je na one koji osporavaju čudotvornu moć svetitelja i snagu molitve:
- Zatvorite usta bogohulnicima, koji skaču na vas i na ovu svetinju, govoreći da u Tumanu nema ničega osim reklame i marketinga. U Tumanu imate vi – divni čudotvorci – i narod to vidi, narod to poznaje. Ako im smeta, neka idu što dalje od ove Božije kuće. Ma bili i u kom činu, ma bili i u kom zvanju. Neprijatelji su i spoljašnji i unutrašnji – i Crkve, i društva, i svakog od nas. Borimo se da se mi ne pokažemo neprijateljima drugima, da mi ne budemo sudije drugima.
printscreen/instagram/manastir.tumane
Litija u manastiru Tumane
Ove reči osnažile su okupljene vernike, podsećajući ih da je vera temelj njihovog postojanja i da svetitelji neprestano bdiju nad narodom. Litija, koja je nakon bogosluženja prošla manastirskim imanjem, bila je znak neprekinute duhovne veze sa Svetim Jakovom i Svetim Zosimom Tumanskim.
U vremenu punom izazova, kada mnogi traže put istine i utehe, Tumane ostaje mesto sabranja, duhovnog preobražaja i molitvenog isceljenja. Sveti Jakov, čudotvorac Tumanski, nastavlja da svojim molitvama i čudesima svedoči prisustvo Božje ljubavi, okupljajući narod pod okriljem vere i blagoslova.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Priča o Nemici, preobraćenoj vernici, i njenoj povezanosti sa svetiteljem ponovo osvetljava čudotvornu moć Svetog Nektarija, podsećajući na snagu molitve i nesebične vere.
Sedamdesetosmogodišnja žena iz Crvenke govori o čudesnim iscelenjima koja su joj donela olakšanje od nesnosnih bolova, problema sa vidom i respiratornim smetnjama – sve zahvaljujući Manastiru Tumane, koji je posetila više puta.
Nakon što je brod, malo pre ponoći, udario u ledeni breg i počeo da tone, otac Tomas je smatrao da mu je dužnost da pomogne uplašenim putnicima - duhovno, ali i fizički.
Nekada nezaobilazna na trpezama domaćina na Kosovu i Metohiji, ova hranljiva i aromatična čorba vraća nas u vreme kada su mirisi iz bakinih lonaca ispunjavali domove i okupljali porodicu oko stola.
U svojoj knjjizi za četvrtak mesopusne sedmice, Sveti Teofan Zatvornik nas vodi ka razumevanju pobede koja nije borba sa spoljnim svetom, već sa našim unutrašnjim preprekama i vezama sa svetovnim iskušenjima.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Mnogi se plaše da nose stvari pokojnika, verujući da one nose lošu energiju. Sveštenik Andrej Efanov razjašnjava ovu dilemu i otkriva šta Crkva zaista kaže o tome.
Monasi Manastira Tumane svakodnevno čitaju posebne molitve za telesno i duhovno zdravlje vernika. Molitva u sabornosti donela je mnoga čudesa, a otac Stefan otkriva kako pravilno učestvovati u molitvi i koristiti osvećene predmete za blagoslov.
U prisustvu mnoštva vernika, arhijerejskom liturgijom započela je svečanost posvećena tumanskom svetitelju, čije mošti i danas donose utehu, isceljenje i nadu mnogima.
Manastir Tumane je već ispunjen brojnim vernicima koji su prisustvovali večernjem bogosluženju uz pomazivanje osvećenim uljem. Na dan proslave biće služena sveta liturgija, litija, čitan akatist i molitva za zdravlje.
Dragana Jukić otkriva da njen kum nije mogao da pomera noge i da se milošću tumanskog sveca dogodilo čudo, koje svedoči o snazi vere i Božjeg blagoslova.
U manastiru Bukovo svečano je proslavljen praznik Svetog Trifuna, zaštitnika vinara i vinogradara, uz svetu Liturgiju i tradicionalno blagosiljanje vinove loze, a mitropolit timočki uputio je poruku punu vere, ljubavi i nade.
Tumačeći priču o bludnom sinu, episkop budimljansko-nikšićki govorio je o ljubavi, zajednici i opasnostima trgovačkog odnosa prema Bogu i Crkvi, naglasivši da je jedini pravi put - davanje srca i traženje Carstva nebeskog.
U Episkopskoj biblioteci promovisana je knjiga dr Milene N. Martinović o rukopisnim knjigama iz Cetinjskog manastira – svedočanstvo o bogatoj duhovnoj i kulturnoj baštini, koje već vekovima odoleva zaboravu.
Nakon što je brod, malo pre ponoći, udario u ledeni breg i počeo da tone, otac Tomas je smatrao da mu je dužnost da pomogne uplašenim putnicima - duhovno, ali i fizički.
Bivši katolički sveštenik, Džerald Ridsdejl, preminuo je u 90. godini dok je služio kaznu za monstruozne zločine nad najmanje 72 deteta. Njegova smrt ne briše tragove patnje koje je ostavio, dok žrtve i dalje traže pravdu za godine bola i tišine.
