Hiljade vernika sabralo se u manastiru Tumane, moleći se za isceljenje i blagoslov, dok su snažne reči arhimandrita Dimitrija odjeknule među okupljenima.
U svetinji manastira Tumane, 16. februara, na dan upokojenja Svetog Jakova, održano je svečano bogosluženje i molitvena litija. Ni hladno i snežno vreme nije predstavljalo prepreku kolonama vernog naroda, koji su, vođeni verom i ljubavlju, došli da se poklone čudotvorcu i iscelitelju, Prepodobnom Jakovu Tumanskom. Ovaj svetitelj, koji se upokojio 1946. godine, od 2017. godine proslavlja se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi kao Prepodobni Jakov Novi Tumanski.
printscreen/instagram/manastir.tumane
Mošti Svetog Jakova su litisjki su pronete manastirskom portom
Uz miris tamjana i svetlost sveća, okupljeni narod sabrao se oko svetih moštiju Svetog Jakova, u molitvenom vapaju za blagoslov i utehu u ovim izazovnim vremenima. Iguman manastira Tumane, arhimandrit Dimitrije, u svojoj nadahnutoj besedi uputio je snažne reči vere i nade:
- Sveti Jakove, čudotvorče Tumanski, evo sabrali smo se ovde oko tvojih svetih moštiju da te molimo – da čuješ glas naših molitava, da nas ne odbaciš, da nas sve blagosloviš, da nas ukrepiš u veri, da nas isceliš od bolesti i stradanja - rekao je iguman na početku emotivne besede i dodao:
- Budi nam prijatelj u ime Hristovo, nama – narodu Tvome i narodu Svetoga Save, koji se samo na vas, ugodnike Božije, oslanja. Da nas štitite i vodite putem pravoživlja, kako u vreme zemaljskog života, tako i sve do večnosti...
Njegove reči, pune molitvene snage i ljubavi prema svetitelju, odjeknule su u srcima sabranih, dok su molitve uzdizane nebu u nadi za duhovnu utehu i isceljenje. Govorio je o snazi vere, o moći svetitelja koji ne ostavlja svoj narod i o svetinji Tumana, koja kroz vekove ostaje svetionik pravoslavlja i duhovne obnove.
Poseban akcenat stavljen je na one koji osporavaju čudotvornu moć svetitelja i snagu molitve:
- Zatvorite usta bogohulnicima, koji skaču na vas i na ovu svetinju, govoreći da u Tumanu nema ničega osim reklame i marketinga. U Tumanu imate vi – divni čudotvorci – i narod to vidi, narod to poznaje. Ako im smeta, neka idu što dalje od ove Božije kuće. Ma bili i u kom činu, ma bili i u kom zvanju. Neprijatelji su i spoljašnji i unutrašnji – i Crkve, i društva, i svakog od nas. Borimo se da se mi ne pokažemo neprijateljima drugima, da mi ne budemo sudije drugima.
printscreen/instagram/manastir.tumane
Litija u manastiru Tumane
Ove reči osnažile su okupljene vernike, podsećajući ih da je vera temelj njihovog postojanja i da svetitelji neprestano bdiju nad narodom. Litija, koja je nakon bogosluženja prošla manastirskim imanjem, bila je znak neprekinute duhovne veze sa Svetim Jakovom i Svetim Zosimom Tumanskim.
U vremenu punom izazova, kada mnogi traže put istine i utehe, Tumane ostaje mesto sabranja, duhovnog preobražaja i molitvenog isceljenja. Sveti Jakov, čudotvorac Tumanski, nastavlja da svojim molitvama i čudesima svedoči prisustvo Božje ljubavi, okupljajući narod pod okriljem vere i blagoslova.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Priča o Nemici, preobraćenoj vernici, i njenoj povezanosti sa svetiteljem ponovo osvetljava čudotvornu moć Svetog Nektarija, podsećajući na snagu molitve i nesebične vere.
Sedamdesetosmogodišnja žena iz Crvenke govori o čudesnim iscelenjima koja su joj donela olakšanje od nesnosnih bolova, problema sa vidom i respiratornim smetnjama – sve zahvaljujući Manastiru Tumane, koji je posetila više puta.
Sveti episkop Konstantianijski Nifon na jednostavan način je objasnio šta se dešava kada u hramu pričamo o svakodnevnim stvarima i ogovaramo, umesto da u tišini i skrušenosti upućujemo molitve Bogu.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Manastir Tumane postao je duhovno središte koje svake godine, u nedelju nakon Spasovdana, okuplja narod iz Srbije i rasejanja. Uoči presvlačenja moštiju čudotvorca i osvećenja novog konaka, ovo sveto mesto pretvorilo se u svetionik nade, utehe i vere.
Ovaj duhovni običaj ustanovili su ruski monasi u manastiru Tumane još pre Drugog svetskog rata, a obnovljen je 2017. godine dolaskom novog bratstva. Od tada, nedelja po Spasovdanu tradicionalno okuplja mnoštvo vernika.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
Mitropolit Epifanije je optužio SPC da podriva crkveni poredak time što je dala Tomos Makedoncima i zapretio da Ukrajina neće dozvoliti – makedonski scenario.
Na Svetouspenskom groblju u Somboru, u tišini i molitvenom zajedništvu, okupili su se prijatelji, monasi i vernici da isprate majku igumana Haritona, dok je patrijarh podsetio na duboku istinu o životu, smrti i večnoj ljubavi koju donosi vera.
Grad Loznica planira da deo porte Pokrovskog hrama pretvori u parking i sportske terene, dok Eparhija šabačka upozorava da je reč o svetinji i kulturnom dobru natopljenom krvlju srpskih ustanika.
Mitropolit šumadijski Jovan i episkop švajcarski Andrej poslali su snažne poruke o veri, obnovi i duhovnoj snazi liturgije, dok je hram Svetih apostola Petra i Pavla u Aranđelovcu zablistao na veliki praznik.
Miroslav Hadži Vasić, naslednik travarske i kostolomačke tradicije, više od 50 puta boravio je na Hilandaru, pomažući bratiji uz blagoslov patrijarha Pavla.
Mitropolit Epifanije je optužio SPC da podriva crkveni poredak time što je dala Tomos Makedoncima i zapretio da Ukrajina neće dozvoliti – makedonski scenario.
Na Svetouspenskom groblju u Somboru, u tišini i molitvenom zajedništvu, okupili su se prijatelji, monasi i vernici da isprate majku igumana Haritona, dok je patrijarh podsetio na duboku istinu o životu, smrti i večnoj ljubavi koju donosi vera.
