Za mnoge vernike, ova zapovest predstavlja duhovni izazov koji prevazilazi svakodnevnu pobožnost
Jedno od najzahtevnijih i, reklo bi se i najnelogičnijih učenja hrišćanske vere jeste poziv Crkve da se molimo za svoje neprijatelje. To nije samo savet ili duhovna preporuka – to je direktna zapovest Isusa Hristosa, jasno izrečena u Jevanđelju: "Ljubite neprijatelje svoje, činite dobro onima koji vas mrze, blagosiljajte one koji vas kunu i molite se za one koji vas vređaju i gone“ (Lk 6, 27–28).
Ipak, iako je ova poruka temeljno usađena u hrišćansko učenje, često izaziva veliku nedoumicu – čak i kod najvernijih i najposvećenijih hrišćana. Kako se i zašto moliti za nekoga ko nam je naneo zlo? Ovaj zahtev deluje gotovo nelogično, kao da ide protiv osnovnog ljudskog osećaja za pravdu i samoodbranu.
Za mnoge vernike, ova zapovest predstavlja duhovni izazov koji prevazilazi svakodnevnu pobožnost. Dok je lako moliti se za prijatelje, porodicu i bližnje, molitva za neprijatelja deluje kao poziv na slabost, na odricanje od pravde i na zaborav bola koji su nam ti ljudi naneli.
I tu nastaje unutrašnji sukob između vere i instinkta. Crkva uči da je praštanje čin slobodne volje, znak unutrašnje snage, a ne slabosti. Da molitva za neprijatelje nije opravdavanje zla koje su počinili, već način da se čovek oslobodi mržnje koja ga izjeda iznutra, ali ne samo to.
A šta je to drugo, najbolje je možda objasnio starac Georgije Šestun.
- Ako sam pravoslavac, moram da shvatim da u mom životu nema slučajnih ljudi. Svaka osoba koju mi Bog posalje, potrebna mi je, čak iako je razdražljiva i ljuta. Ali, moja reakcija na njega mi pokazuje, da se ne razlikujem mnogo od te osobe. Najvažnije je da moram da gledam šta se dešava u meni - govorio je starac Georgije pa nastavio:
- I tada postaje jasno da u meni sedi glavni neprijatelj. To su moje strasti, razdražljivost, bes, duh zlobe koji često i ne primećujem. A osoba koju Bog salje, budi ove osobine skrivene u meni, pokazuje mi moje grehe. Ovo je velika sreća, jer videti svoje grehe, znači videti početak svoga spasenja, ispravljanja i očišćenja. Zato su nam sveti oci zapovedili da se molimo za neprijatelje, koji nam pomažu da vidimo sopstvenu unutrašnju nečistotu.
Razmatrajući stih iz Knjige proroka Isaije, Sveti Teofan Zatvornik podseća da prava snaga posta ne leži samo u uzdržanju, već u praštanju, milosrđu i istinskoj pravdi prema bližnjem. U svetu u kojem sve više ljudi poseže za okultnim rešenjima, reči jednog od najvoljenijih duhovnika Pravoslavne Crkve razbijaju iluzije: zlo može delovati samo ako mu čovek sam otvori vrata. Pokajanje, ispovest i čisto srce postaju neprobojni štit – duhovna zaštita koja ne zna za poraz. Na praznik Svetih cara Konstantina i carice Jelene, patrijarh srpski služio je liturgiju u Beogradu i u nadahnutoj besedi poručio da prava sloboda ne znači činiti šta god poželimo, već biti oslobođen od đavola, smrti i greha kroz zajednicu sa Hristom. Uoči početka posta posvećenog Svetim apostolima Petru i Pavlu, pravoslavni vernici danas se okupljaju u krugu porodice, mole se, praštaju i spremaju srce za vreme uzdržanja, pokajanja i smirenja koje sledi od sutra.
SPC
Duhovna riznica
05:00 | 10.04.2025
OPROSTI UVREDE, VRATI DUGOVE, NAHRANI GLADNE… Sveti Teofan Zatvornik otkriva zašto nas post bez dela ljubavi ne približava Bogu
Duhovna riznica
22:09 | 25.05.2025
DA LI CRNA MAGIJA ZAISTA UVEK DELUJE – I MOŽE LI NEKO DA JE POBEDI? Starac Pajsije otkrio kada vradžbine imaju moć i šta ih jedino može uništiti
Aktuelno iz SPC
22:36 | 03.06.2025
"NAŠ NEPRIJATELJ KOJI IMA TRI LICA NE MOŽE NAM APSOLUTNO NIŠTA, SAMO AKO…: ": Važna poruka patrijarha posle praznične liturgije u hramu na Voždovcu
Duhovna riznica
11:24 | 15.06.2025
DANAS SU POKLADE PRED PETROVSKI POST: Ovo treba uraditi na poslednji mrsni dan uoči četiri nedelje uzdržanja koje slede
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
Kulinarski tim Artis centra rekonstruisao je jelo nadahnuto srednjovekovnom kuhinjom, a završni premaz od meda i crnog vina daje mesu rubinsku, hrskavu koricu.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U pravoslavnoj tradiciji mnogi podvižnici učili su da nema istinske ljubavi bez spremnosti da se oprosti.
Čovek lako upada u zamku da na uvredu odgovori uvredom, na zlo zlom, ali hrišćansko iskustvo vekovima svedoči da takav odgovor samo produbljuje sukobe i unosi nemire.
Pravoslavna duhovnost uči da se zlo ne pobeđuje zlom, već dobrim, i da se istinska pobeda ne ostvaruje nad drugim čovekom, već nad sobom.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Više od 20 strana hronike upućene patrijarhu Vartolomeju otkriva detalje događaja iza zatvorenih vrata uoči Sabora u Kijevu, sastanaka sa Petrom Porošenkom, sukoba oko Filaretove uloge i stalnog nadzora nad carigradskom delegacijom.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Njeno stradanje počelo je nakon što je zajedno sa još 48 hrišćana odbila da učestvuje u prinošenju žrtava idolima.
Više od 20 strana hronike upućene patrijarhu Vartolomeju otkriva detalje događaja iza zatvorenih vrata uoči Sabora u Kijevu, sastanaka sa Petrom Porošenkom, sukoba oko Filaretove uloge i stalnog nadzora nad carigradskom delegacijom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
