Uoči početka posta posvećenog Svetim apostolima Petru i Pavlu, pravoslavni vernici danas se okupljaju u krugu porodice, mole se, praštaju i spremaju srce za vreme uzdržanja, pokajanja i smirenja koje sledi od sutra.
Danas se u pravoslavnim domovima obeležavaju poklade pred Petrovski post, koji ove godine počinje u ponedeljak, 16. juna. Poklade su dan kada se vernici duhovno i telesno pripremaju za predstojeći post — vreme uzdržanja, molitve, milosrđa i pokajanja. U liturgijskom smislu, poklade su vrata kroz koja ulazimo u blagosloveno vreme posta.
Šta su poklade?
Reč „poklade“ potiče od glagola „pokloniti se“ i „oprostiti“, što upućuje na praksu praštanja i izmirenja s bližnjima. U mnogim krajevima Srbije, vernici se tradicionalno okupljaju za trpezu u krugu porodice, pri čemu se jede poslednji put mrsna hrana pre početka Petrovskog posta. U duhovnom smislu, ovo je dan kada se čovek podseća na važnost proštaja i pomirenja sa svakim čovekom, jer bez opraštanja nema istinskog posta.
Petrovski post – apostolski post
Petrovski ili Apostolski post posvećen je Svetim apostolima Petru i Pavlu, čiji se praznik proslavlja 12. jula po novom kalendaru (29. juna po starom). Ovaj post ima pokretni karakter i njegova dužina zavisi od datuma Vaskrsa – može trajati od osam dana do šest nedelja. Uvek počinje u ponedeljak posle Nedelje svih svetih, koja dolazi neposredno nakon praznika Svete Trojice (Pedesetnice).
Duhovni smisao poklada
U duhu pravoslavne crkve, poklade nisu praznik telesne gozbe, već prilika za duhovno buđenje. Sveti oci podsećaju da post bez praštanja i ljubavi nema vrednosti pred Bogom. Zato je ovaj dan i poziv svakome od nas da započne post sa čistim srcem, bez gneva, osude i zlopamćenja.
– U molitvi „Oče naš“ sami svedočimo: „I oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima svojim.“ Bez oproštaja drugima, zatvaramo vrata oproštaju sopstvenih grehova – podsećaju duhovnici.
Narodni običaji
U narodnoj tradiciji, poklade pred Petrovski post poznate su i kao letnje poklade. U nekim krajevima organizuju se seoske igre i okupljanja, dok se trpeza priprema s bogatstvom mrsnih jela. Međutim, Crkva podseća da telesno slavlje ne sme da zamagli duhovni cilj – pokajanje, smirenje i uzdržanje.
Početak posta
Sutra, u ponedeljak, počinje Petrovski post – prilika da se čovek u tišini svoga srca približi Hristu, sledujući primer svetih apostola koji su postom, molitvom i propovedima pripremili put Gospodu širom vaseljene.
Zato se današnji dan doživljava kao duhovna kapija, kao poziv da ostavimo brige i grehe iza sebe i krenemo stazom svetlosti, vere i nade.
Patrijarh Pavle je verovao da je dobro da molitve čitamo, a ne da ih izgovaramo napamet, jer ćemo tako lako odlutati u mislima. Posebno mesto u tome zauzimaju određeni psalmi, koji, kada se čitaju sa verom i smirenjem, donose duševni mir, radost i blagodat. Upouci za četvrtak sedme sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj nas podseća na Hristovo obećanje koje ne vara, ali i razotkriva zašto ga ne doživljavamo: „Savest nam ne daje da očekujemo bilo kakvu milost.“ Ako već palimo sveću - ta sveća treba da nam je podstrek za molitvu
Shutterstock/Drazen Zigic
Duhovna riznica
09:52 | 26.05.2025
OVE KRATKE MOLITVE JE IZGOVARAO PATRIJARH PAVLE: Moćne reči koje dižu sa najdubljeg ponora
Aktuelno iz SPC
12:27 | 22.05.2025
OVA MOLITVA JE MOĆNO ORUŽJE: Na Svetoj gori je izgovaraju svakodnevno - štit protiv svakog zla
Duhovna riznica
05:00 | 05.06.2025
ŠTA DA URADIMO KADA POMISLIMO DA BOG NE ČUJE NAŠE ŽELJE: Sveti Teofan otkriva zašto nam molitve često ostaju neuslišene
Duhovna riznica
14:57 | 10.06.2025
OVO TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UPALITE SVEĆE U CRKVI: Savet oca Danila zlata vredan - u suprotnom je bezvredno
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Jezekilja po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Prepodobni Isakije, Dalmat i Faust. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Lidije, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki ruski svetitelj ostavio je savet koji i danas privlači pažnju vernika: čovek mora da čuva svoje srce od očajanja, gneva i udaljavanja od Boga.
Sve što mu je Bog otkrivao primao je u svoje srce i verno prenosio narodu, pozivajući ga na pokajanje, povratak veri i nadi u Božju milost.
Mnogi u nevolji pomoć traže od lažnih iscelitelja i vračara, ali Crkva podseća da je Krštenje jedinstvena Sveta tajna i da se od straha ne oslobađamo vračanjem, već verom, pokajanjem i životom u Hristu.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Prva nedelja po Duhovima posvećena je ne samo poznatim svetiteljima, već i svim onim tihim i nepoznatim dušama koje su Bogu ugodile.
Dok jedni u njemu vide teret i još jednu obavezu posle Velikog posta, drugi u ovom periodu prepoznaju priliku da preispitaju navike, ojačaju volju i pronađu unutrašnju ravnotežu kroz jednostavne, ali snažne duhovne korake.
Pred početak Petrovskog posta Crkva vernike podseća da se istinska priprema ne odvija za trpezom, već kroz praštanje, pomirenje i molitvu.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Svetom apostolu Filipu, dok se u narodu obeležavaju poklade kao duhovna i običajna priprema za četrdeset dana uzdržanja.
Veliki ruski svetitelj ostavio je savet koji i danas privlači pažnju vernika: čovek mora da čuva svoje srce od očajanja, gneva i udaljavanja od Boga.
Mnogi u nevolji pomoć traže od lažnih iscelitelja i vračara, ali Crkva podseća da je Krštenje jedinstvena Sveta tajna i da se od straha ne oslobađamo vračanjem, već verom, pokajanjem i životom u Hristu.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Otac Dejan upozorava da mnogi vernici prave grešku očekujući neki natprirodi znak, zbog čega neretko odlažu donošenje važnih odluka.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Iskušenik Miloš primio je monaško ime Ilija, a mitropolit crnogorsko-primorski u besedi je govorio o Svetom proroku, lažnim prorocima današnjice i pouci koju svaki hrišćanin može da pronađe u njegovom životu.
Ova poslastica nekada je često krasila porodične trpeze, a recept koji se prenosio generacijama i danas čuva ukus domaće kuhinje.
Donosimo celu molitvu jednom od najvećih starozavetnih proroka, kome se pravoslavni vernici vekovima obraćaju tražeći pokajanje, duhovno ukrepljenje, očuvanje vere, ali i Božiju zaštitu od suše, oluja, bolesti i drugih nevolja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
