Ako već palimo sveću - ta sveća treba da nam je podstrek za molitvu
Arhimandrit otac Danilo Ljubotina - duhovnik dubokog iskustva, obrazovan u Beogradu, Londonu, Parizu i Švajcarskoj, i čovek koji je svojim služenjem obogatio mnoge pravoslavne zajednice širom Evrope, dao je savet vernicima kako treba da pale sveće.
Rođen u istarskom mestu Peroj, otac Danilo je služio u Puli, Beogradu, Zagrebu i bio predstavnik SPC pri sedištu EU u Briselu. Govori nekoliko stranih jezika, ali najbolje govori - jezikom ljubavi i strpljenja. Njegova preporuka je namenjena svima, koji u crkvi sa upaljenom sveću šalju poruku Bogu.
- Ako već palimo sveću - ta sveća treba da nam je podstrek za molitvu. U suprotnom, ona samo po sebi nema smisla. Ona nije samo po sebi žrtva, beskrvna žrtva, nekom neupitnom Bogu. Nego je ona podstrek, kad je zapalimo kao da se naša duša malo zapali voljom za molitvu - da se molimo Bogu za svakoga i za sve.
Otac Danilo ističe da je izuzetno jaka, ali i kratka, molitva uvek pri ruci svakom hrišćaninu i da ne treba da je zaboravi.
- Moliš se i tišinom, ćutanjem... Pa isihazam i možeš i u autobusu i u tramvaju da se moliš. Barem Isusovu molitvu - "Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnog..."
Isihazam (grč. ἡσυχία — mirovаnje, tihovаnje, ćutanje) je molitvena tradicija u pravoslavlju, koju praktikuju monasi isihasti (grč. ἡσυχασταί - isposnici). Ovaj način duhovnog života najviše je zastupljen na Svetoj Gori, ali nije strogo vezan za jedno mesto - isihazam se može praktikovati i na brdu, selu ili u gradu.
Isihastička praksa započinje pokajanjem i podvizima radi očišćenja duše i tela od strasti, a nastavlja se neprekidnim vežbanjem unutrašnje molitve srca. Plod takvog podviga jeste viđenje božanske svetlosti, poput apostolskog iskustva na Gori Tavor prilikom Isusovog preobraženja.
Isihazam nije samo delo podviga, već i potpuno okretanje unutrašnjosti čoveka, sjedinjeno sa punim crkvenim životom i neophodnošću pričešćivanja Svetim Tajnama.
BONUS VIDEO: Monah iz manastira Tumane otkrio istinu: Ovo je ključ za jaku veru
U vremenu kada se sve meri rezultatima, ocenama i brzinom napretka, možda najviše vredi podsetiti sebe – dete ne traži savršenog roditelja, već prisutnog. U subotu sedme sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj podseća da je molitva za upokojene čin ljubavi koji osvećuje i nas same: „Ne olenji se da na svakoj molitvi pominješ sve otišle oce i braću našu…” Tražimo da pre nego što se vratimo u prah iz koga smo sazidani, dobijemo priliku da se pokajemo, da se vratimo u naručje Oca. Svetu liturgiju je služio episkop dioklijski Pajsije, uz sasluženje sveštenstva i sveštenomonaštva u molitvnom prisustvu vernog naroda, koji tradicionalno u Trojičindanskoj litiji sa krstom Svetog Jovana Vladimira izlazi na Rumiju.
Shutterstock/Dzerkach Viktar
Duhovna riznica
14:00 | 07.06.2025
ZA HRIŠĆANSKO VASPITANJE DECE POTREBNE SU SAMO TRI STVARI: Starac Pajsije otkrio kako se stvaraju dobri ljudi bez vike i galame
Duhovna riznica
05:00 | 07.06.2025
“NE ZABORAVI SVOJE POKOJNE – NJIHOV MIR ZAVISI I OD TEBE”: Sveti Teofan Zatvornik podseća zašto ne smemo prestati da se molimo za upokojene
Duhovna riznica
16:01 | 08.06.2025
VEČERAS U CRKVI MOŽETE DA URADITE OVO: Do sada je bilo zabranjeno, a sada ima poseban značaj
Aktuelno iz SPC
12:17 | 10.06.2025
NOSILI KAMEN 453 GODINE NA VRH BRDA DA IZGRADE CRKVU: U Crnoj Gori obeležen VELIKI praznik
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Crkva naglašava poštovanje prema upokojenima, molitvu za njihove duše i veru u vaskrsenje, a ne poistovećivanje smrti s groteskom.
DOMAĆI KEČAP PO MANASTIRSKOM RECEPTU KOJI ĆETE OBOŽAVATI: Obradujte decu zdravijom, ukusnijom verzijom njihovog omiljenog dodatka jelima.
U saopštenju koje odjekuje kao opomena Mitropolija crnogorsko-primorska poziva na razboritost, smirenost i vraćanje temeljnim hrišćanskim vrednostima, ističući da je nasilje uvek lični, a ne kolektivni greh.
U besedi za 21. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božja pravda nadilazi vreme i prostor, a pravednici iz večnosti vode nas kroz iskušenja i otkrivaju smisao života.
Ajeti 42:49–51 otkrivaju kako Stvoritelj oblikuje život i komunicira s ljudima kroz nadahnuće, skrivenu objavu ili poslanike.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Prema tradiciji, sveće treba da budu od čistog pčelinjeg voska, a molitve koje prate njihovo paljenje treba da potiču iz čistog srca i duše.
Naizgled obični svećnjaci sa dve i tri sveće nose poruku staru vekovima — kroz njih se otkriva tajna Hristovih priroda i Svete Trojice, ali i snaga vere koja osvetljava dušu.
Kada neko iz porodice počne redovno ići u crkvu, često nailazi na kritike, zbunjenost, pa čak i ravnodušnost. Ali, njegova vera može da postane seme koje polako klija u srcima drugih.
Sveto miro je jedan od najstarijih mirisa u hrišćanstvu, čija upotreba datira još iz vremena apostola. Njegov miris nosi blagoslov, isceljenje i umirenje duše i tela.
Crkva naglašava poštovanje prema upokojenima, molitvu za njihove duše i veru u vaskrsenje, a ne poistovećivanje smrti s groteskom.
U besedi za 21. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božja pravda nadilazi vreme i prostor, a pravednici iz večnosti vode nas kroz iskušenja i otkrivaju smisao života.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Iguman manastira Moštanica otkriva tragičnu priču o monahu koji je zbog ljubavi napustio Hrista, izgubio mir i postao simbol duhovne borbe između čoveka i iskušenja koje razara dušu.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Iguman manastira Moštanica otkriva tragičnu priču o monahu koji je zbog ljubavi napustio Hrista, izgubio mir i postao simbol duhovne borbe između čoveka i iskušenja koje razara dušu.
Vera nije prazno očekivanje da će se sve rešiti samo od sebe, već poverenje da Bog zna bolje od nas šta nam je potrebno.
Dok milioni širom sveta tragaju za životom izvan Zemlje, jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava da "vanzemaljska vera" nije nauka – već nova duhovna zamka savremenog čoveka.
