Ako već palimo sveću - ta sveća treba da nam je podstrek za molitvu
Arhimandrit otac Danilo Ljubotina - duhovnik dubokog iskustva, obrazovan u Beogradu, Londonu, Parizu i Švajcarskoj, i čovek koji je svojim služenjem obogatio mnoge pravoslavne zajednice širom Evrope, dao je savet vernicima kako treba da pale sveće.
Rođen u istarskom mestu Peroj, otac Danilo je služio u Puli, Beogradu, Zagrebu i bio predstavnik SPC pri sedištu EU u Briselu. Govori nekoliko stranih jezika, ali najbolje govori - jezikom ljubavi i strpljenja. Njegova preporuka je namenjena svima, koji u crkvi sa upaljenom sveću šalju poruku Bogu.
- Ako već palimo sveću - ta sveća treba da nam je podstrek za molitvu. U suprotnom, ona samo po sebi nema smisla. Ona nije samo po sebi žrtva, beskrvna žrtva, nekom neupitnom Bogu. Nego je ona podstrek, kad je zapalimo kao da se naša duša malo zapali voljom za molitvu - da se molimo Bogu za svakoga i za sve.
Otac Danilo ističe da je izuzetno jaka, ali i kratka, molitva uvek pri ruci svakom hrišćaninu i da ne treba da je zaboravi.
- Moliš se i tišinom, ćutanjem... Pa isihazam i možeš i u autobusu i u tramvaju da se moliš. Barem Isusovu molitvu - "Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnog..."
Isihazam (grč. ἡσυχία — mirovаnje, tihovаnje, ćutanje) je molitvena tradicija u pravoslavlju, koju praktikuju monasi isihasti (grč. ἡσυχασταί - isposnici). Ovaj način duhovnog života najviše je zastupljen na Svetoj Gori, ali nije strogo vezan za jedno mesto - isihazam se može praktikovati i na brdu, selu ili u gradu.
Isihastička praksa započinje pokajanjem i podvizima radi očišćenja duše i tela od strasti, a nastavlja se neprekidnim vežbanjem unutrašnje molitve srca. Plod takvog podviga jeste viđenje božanske svetlosti, poput apostolskog iskustva na Gori Tavor prilikom Isusovog preobraženja.
Isihazam nije samo delo podviga, već i potpuno okretanje unutrašnjosti čoveka, sjedinjeno sa punim crkvenim životom i neophodnošću pričešćivanja Svetim Tajnama.
BONUS VIDEO: Monah iz manastira Tumane otkrio istinu: Ovo je ključ za jaku veru
U vremenu kada se sve meri rezultatima, ocenama i brzinom napretka, možda najviše vredi podsetiti sebe – dete ne traži savršenog roditelja, već prisutnog. U subotu sedme sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj podseća da je molitva za upokojene čin ljubavi koji osvećuje i nas same: „Ne olenji se da na svakoj molitvi pominješ sve otišle oce i braću našu…” Tražimo da pre nego što se vratimo u prah iz koga smo sazidani, dobijemo priliku da se pokajemo, da se vratimo u naručje Oca. Svetu liturgiju je služio episkop dioklijski Pajsije, uz sasluženje sveštenstva i sveštenomonaštva u molitvnom prisustvu vernog naroda, koji tradicionalno u Trojičindanskoj litiji sa krstom Svetog Jovana Vladimira izlazi na Rumiju.
Shutterstock/Dzerkach Viktar
Duhovna riznica
14:00 | 07.06.2025
ZA HRIŠĆANSKO VASPITANJE DECE POTREBNE SU SAMO TRI STVARI: Starac Pajsije otkrio kako se stvaraju dobri ljudi bez vike i galame
Duhovna riznica
05:00 | 07.06.2025
“NE ZABORAVI SVOJE POKOJNE – NJIHOV MIR ZAVISI I OD TEBE”: Sveti Teofan Zatvornik podseća zašto ne smemo prestati da se molimo za upokojene
Duhovna riznica
16:01 | 08.06.2025
VEČERAS U CRKVI MOŽETE DA URADITE OVO: Do sada je bilo zabranjeno, a sada ima poseban značaj
Aktuelno iz SPC
12:17 | 10.06.2025
NOSILI KAMEN 453 GODINE NA VRH BRDA DA IZGRADE CRKVU: U Crnoj Gori obeležen VELIKI praznik
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
Nakon požara koji je progutao unutrašnjost doma i pričinio veliku materijalnu štetu, vatrogasci su među gareži i urušenim stvarima pronašli potpuno očuvanu ikonu, dok je brza intervencija sprečila tragediju i omogućila da svi izađu bez povreda.
Sećanje na ovog svetitelja iz 4. veka otkriva život ispunjen odricanjem, molitvom i verom koja je, prema predanju, ostavila trag i posle njegove smrti, kroz miro koje je lečilo i menjalo živote vernika.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
U vremenu kada se emocije potiskuju i tuga skriva, pouka velikog srpskog duhovnika 20. veka pomaže da pronađemo spokoj u duši i oslobodimo se negativnih posledica stresa i napetosti.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Prema tradiciji, sveće treba da budu od čistog pčelinjeg voska, a molitve koje prate njihovo paljenje treba da potiču iz čistog srca i duše.
Svaki odnos, koji ostane opterećen nepravdom, ostavlja trag i u duši čoveka.
Plamen sveće podseća na svetlost Hristovu koja obasjava čovekov put, ali i na unutrašnju težnju svakog čoveka da se očisti, uzdigne i približi Bogu.
Prema pravoslavlju, veza između živih i upokojenih ne prekida se smrću, već se nastavlja kroz molitvu, sećanje i ljubav.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
Nakon požara koji je progutao unutrašnjost doma i pričinio veliku materijalnu štetu, vatrogasci su među gareži i urušenim stvarima pronašli potpuno očuvanu ikonu, dok je brza intervencija sprečila tragediju i omogućila da svi izađu bez povreda.
U vremenu kada se emocije potiskuju i tuga skriva, pouka velikog srpskog duhovnika 20. veka pomaže da pronađemo spokoj u duši i oslobodimo se negativnih posledica stresa i napetosti.
Bogorodica je bila svedok njegovog raspeća na Veliki petak, najtužniji hrišćanski dan, noseći krst majčinske ljubavi.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
