Sveća je predmet valjkastog oblika, izliven od voska, kroz koga je provučen fitilj. Služi kao izvor svetlosti, a svoju funkciju ostvaruje plamenom koji nastaje sagorevanjem fitilja. Sveće se koriste za osvetljenje i u bogoslužbene svrhe.
Sveće se u pravoslavnoj crkvi koriste u bogosluženju, a vernici prislužuju (pale) sveće za: upokojene, za zdravlje svojih najbližih, i za krsnu slavu.
Za pokojne
Kada prislužujemo (palimo) sveću za pokoj duše, prekrstimo se i izgovorimo: "Seti se Gospode usnulog sluge tvog ili slugu tvojih (ime pokojnika) i podari mu (im) večno blaženstvo", zatim, poljubimo sveću i prislužimo je.
Za upokojene – sveća simbolizuje da je duša umrlog prešla iz zemaljskog života u večni život, život svetlosti i istine, gde sija svetlost lica Božijeg.
Za zdravlje
Za zdravlje – prekrstimo se i izgovorimo: "Seti se Gospode sluge tvoga ili slugu tvojih (imena) i podari mu (im) zdravlje, sreću i napredak", zatim, poljubimo sveću (sveće) i prislužimo je.
Ne postoji praznik ili dan kada se ne prislužuju (pale) sveće za upokojene. One se prislužuju i na Božić, Vaskrs ili bilo koji drugi praznik. U narodu postoji mišljenje da u gorionicima gde se prislužuju (pale) sveće, gornji deo je za zdravlje, za žive, a donji deo gorionika za upokojene, ta podela je veštačka, i nema smisla, u Bogu su svi živi, tako da se može prislužiti sveća za zdravlje i u donjem i gornjem delu gorionika, to isto važi i za upokojene.
Ko ovo ne želi da prihvati, neka se drži podele, za zdravlje u gornjem delu, za upokojene u donjem delu gorionika. Sveća treba da je od čistog pčelinjeg voska. Kao što pčela skuplja mirisni sok i polen sa raznih čistih i mirisnih cvetova, tako i molitva vernika i njegove porodice treba da potiče iz njegovog čistog srca i neukaljane, mirisne duše.
Šta predstavlja svetlost sveće?
Svetlost sveće predstavlja simbol Božanstva, jer Bog u koga mi verujemo, Sveta Trojica, živi u nepristupačnoj svetlosti; Gospod Isus Hristos je nazvan „Sunce pravde“.
Svetlost sveće označava svetlost Hristovog, jevanđelskog učenja, koje nam osvetljava životne puteve.
Svetlost sveće daje toplotu, i označava toplotu, tj. toplinu, naše molitve i naše ljubavi za onog svetitelja ili čoveka kome prislužujemo (palimo) sveću.
Dva dana nakon smrti, kako naglašava protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar, duša pokojnika luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala tokom života. Ona se oslobađa time, ističe, tereta telesnosti i postaje pokretljiva da velikom brzinom pređe s jednog mesta na drugo.
On ističe da pravi molitvenici često ne primećuju prolaz vremena jer ih molitveni žar obuzima, a umirenje duše koje proističe iz bdenja donosi trajne plodove. Iako je bdenje naporno, Sveti Teofan naglašava njegovu vrednost, jer smiruje telo i pomaže duhovnom razvoju. Umesto da nas san uspava, bdenje nas aktivira i čini bržima u delima dobra. Sveti Teofan nas poziva da kroz trud i odricanje učimo telo da služi duhu, osnažujući tako našu duhovnost i približavajući nas Bogu. Ova poruka je podsticaj svima koji teže duhovnom napretku da prihvate bdenje kao sredstvo koje ne samo da donosi unutrašnji mir, već i jača našu sposobnost da delujemo sa ljubavlju i revnošću.
U Molitveniku Srpske pravoslavne crkve postoji molitva koja je posvećena deci, a ima za cilj da ih zaštiti i donese mir onima koji je izgovaraju.
Obraćanje Gospodu se praktikuje kroz četiri stepena, od telesne molitve do molitve bez reči, pri čemu svaki stepen zahteva dublje povezivanje uma i srca s Bogom.
