Prva nedelja po Duhovima posvećena je ne samo poznatim svetiteljima, već i svim onim tihim i nepoznatim dušama koje su Bogu ugodile.
Danas, u prvu nedelju po Pedesetnici, Srpska pravoslavna crkva slavi praznik koji, bez preterivanja, pripada svima – Sabor svih svetih. Nije to samo dan svetitelja čija su imena poznata i upisana zlatnim slovima u crkvenim knjigama. Ovo je dan i onih nepoznatih, tihih duša koje su Bogu ugodile svojim životom, a mi ih možda nikada nismo ni upoznali. I to je utešno – jer svetost nije rezervisana za posebne, nedodirljive ljude, već za svakoga ko se trudi da živi po Bogu.
Sveti – naši saborci i uzori
Nedeljom, kada se svet odmara, Crkva nas podseća da su svetitelji naši saborci, naši uzori, ali i naši nebeski zaštitnici. I svako od nas ima svog. Zato se ovaj dan može smatrati i imendanom za svakog krštenog čoveka. To je prilika da se setimo da nismo sami na putu života. Imamo pomoć, imamo uzore, imamo zagovornike pred Bogom.
U današnjoj liturgiji Crkva pominje čitav nebeski sabor: praoce, proroke, apostole, mučenike, sveštenike, monahe, pravednike, i – svete žene: majke, mučenice, monahinje. Svi oni, iz različitih vremena i s raznim podvizima, sabrani su danas u jednoj proslavi. Neki su poznati, mnogi nisu, ali svi su zračeći dokaz da svetost nije mit, već stvarnost.
Duhovna logika Pedesetnice
Ovaj praznik dolazi neposredno posle Duhova – Pedesetnice, kada se Crkva seća silaska Svetog Duha na apostole. To nije slučajno. Sveti Grigorije naziva Duha Svetoga „riznicom dobara“, a praznik svih svetih upravo je plod tog božanskog dara. Kako znamo da Duh Sveti zaista deluje u svetu? Tako što svetitelji postoje. Oni su „žetva Duha Božijeg“, kako to crkveni oci slikovito kažu.
Praznik sa dubokim korenima
Sabor svih svetih nije novina. Prvi put se pominje još kod svetog Jevframa Sirijskog, u 4. veku. Čak je i Sveti Jovan Zlatoust govorio o potrebi da se, posle Duhova, Crkva seti svih onih koji su svedočili veru do kraja, često mučeničkom smrću. I tako, vekovima unazad, ova nedelja blista kao tiha himna svetima – i poziv nama da im se pridružimo.
Kako da obeležimo današnji dan?
Možda niste redovni u crkvi. Možda mislite da niste „dovoljno dobri“ da se zovete vernikom. Ali ovaj praznik je tu da vam kaže – ima mesta i za vas. Danas je prilika da se ode u crkvu, da se upali sveća svom svecu, da se pročita molitva. Možda prvi put posle dugo vremena.
O, preblaženi ugodnici Božiji, svi sveti, koji stojite pred Prestolom Presvete Trojice i uživate neizrecivo blaženstvo! Evo sada, u dan vašeg opšteg praznika, milostivo pogledajte na nas, vaše manje braće, koji vam prinosimo ovu pohvalnu pesmu i molitvama vašim tražimo milost i oproštaj grehova od Preblagog Gospoda. Jer znamo, zaista znamo, da možete od Njega izmoliti sve što poželite. Zato vam se smireno molimo: molite milostivog Vladiku da nam podari duh vaše revnosti u čuvanju svetih Njegovih zapovesti, da bismo, hodajući vašim stopama, mogli proći ovozemaljski put u vrlinskom životu bez poroka i da u pokajanju dostignemo slavna naselja raja, te da tamo zajedno s vama proslavljamo Oca i Sina i Svetoga Duha, u vekove vekova. Amin.
Poziv na svetost, a ne maskenbal
Današnji dan ima i praktičan značaj: poslednji je dan kada se jede mrsna hrana pre početka Petrovskog posta, koji ove godine počinje 16. juna i traje do 11. jula. To je najblaži od svih višednevnih postova, ali dovoljno ozbiljan da nas podseti – leto nije samo vreme za odmor tela, već i za buđenje duše.
Važno je podvući: praznik Svih svetih nema nikakve veze s Halovinom, zapadnim običajem koji često banalizuje i trivijalizuje svetost, a obeležava se 31. oktobra, uoči katoličkog praznika Svi Sveti, koji katolička crkva proslavlja 1. novembra. Pravoslavni praznik slavi prave, žive uzore vere, a ne maskirane duhove i kostime.
Zato – ko god da ste, gde god da ste u svom duhovnom životu – danas je vaš dan. Jer svaki svetitelj je počeo kao običan čovek.
Svaka kuća trebalo bi da ima tri ikone - ikonu krsne slave, Bogorodice i Isusa Hrista. Na ostacima hrišćanskog hrama iz VI veka služena je liturgija u okviru Dana Svetog Jovana Vladimira, a sabranje je obeležio dramatičan apel sveštenika zbog skrnavljenja svetog mesta koje propada pred očima svih. U crkvenom kalendaru, nedelja nije dan kada se "ne radi“ zato što je to zabranjeno, već zato što je posvećena višem cilju. Uoči početka posta posvećenog Svetim apostolima Petru i Pavlu, pravoslavni vernici danas se okupljaju u krugu porodice, mole se, praštaju i spremaju srce za vreme uzdržanja, pokajanja i smirenja koje sledi od sutra.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Molitva Saboru svih svetih
Duhovna riznica
17:43 | 08.06.2025
MOGU LI FOTOGRAFIJE SVETACA ZAMENITI IKONE: Sveštenik otrkio šta kažu crkveni kanoni
Aktuelno iz SPC
23:20 | 12.06.2025
PAROVI NOĆU RADE STVARI KOJE NE PRILIČE, A KUĆNI LJUBIMCI DODATNO SKRNAVE OVO SVETO MESTO: Vapaj oca Slobodana da se zaštite ostaci svetinje iz 6. veka
Duhovna riznica
11:30 | 14.06.2025
AKO OVO NE URADITE PO POVRATKU IZ CRKVE, KAO DA U NJOJ NISTE NI BILI: Stvar koju svaki pravoslavac mora da zna
Duhovna riznica
11:24 | 15.06.2025
DANAS SU POKLADE PRED PETROVSKI POST: Ovo treba uraditi na poslednji mrsni dan uoči četiri nedelje uzdržanja koje slede
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sveti Emilijan je bio jedan od prvih slovenskih hrišćanskih svetitelja i mučenika rimskog perioda.
Prezviter dr Oliver Subotić podelio je snažno iskustvo sa prisutnima na duhovnoj tribini u Parohijskom domu hrama Svetog Aleksandra Nevskog – kako je, umesto leka iz apoteke, pronašao mir i olakšanje kroz reči iz Svetog pisma.
U drugom delu ekskluzivnog intervjua za religija.rs, starešina manastira Svetih arhangela govori o godinama borbe bez mržnje, o veri koja ne traži osvetu, već snagu za oproštaj, i otkriva zašto Srbi na Kosovu nisu zaboravili ko su – ni kome pripadaju.
Posle potresa jačine 8,8 stepeni i razornih talasa koji su pogodili Kamčatku i Kurilska ostrva, naučnici upozoravaju na mogući još jači zemljotres u narednih 30 dana, dok Ruska Pravoslavna Crkva spasava monahe i svetinje iz poplavljenih hramova.
Kad je odbio zadatak da obnovi razoreni manastir, jeromonah Kiprijan nije ni slutio da će iste noći doživeti susret sa Svetom Marinom, koja će mu preneti poruku s neba i otkriti izvor vode „za ceo Andros“.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Budući da je Petrovski post uveliko počeo, pitali smo naše sugrađane - da li poste ovaj post i šta za njih znači post?
Trebalo bi naglasiti da svrha posta nije samo uzdržavanje od mrsne hrane, već i od loših misli, reči i dela, i sve to mora da prati molitva.
Sveti Emilijan je bio jedan od prvih slovenskih hrišćanskih svetitelja i mučenika rimskog perioda.
Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka tokom vladavine cara Dioklecijana u Južnoj Anadoliji, u Antiohiji.
Ovo narod veruje od pamtiveka, a nikada nije bilo tačno: svetac je iz Starog zaveta, a svetica iz vremena Rimskog carstva. Njih ne spajaju krvne veze, već samo narodna mašta i mitski strah od groma i ognja.
Jedna ruka Svete Marine nalazi se u manastiru Vatopedu na Svetoj Gori.
Prezviter dr Oliver Subotić podelio je snažno iskustvo sa prisutnima na duhovnoj tribini u Parohijskom domu hrama Svetog Aleksandra Nevskog – kako je, umesto leka iz apoteke, pronašao mir i olakšanje kroz reči iz Svetog pisma.
U drugom delu ekskluzivnog intervjua za religija.rs, starešina manastira Svetih arhangela govori o godinama borbe bez mržnje, o veri koja ne traži osvetu, već snagu za oproštaj, i otkriva zašto Srbi na Kosovu nisu zaboravili ko su – ni kome pripadaju.
Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka tokom vladavine cara Dioklecijana u Južnoj Anadoliji, u Antiohiji.
U ekskluzivnom intervjuu, starešina manastira Svetih arhangela kod Prizrena govori o duhovnoj snazi, teškim iskušenjima i rastućem značaju manastira za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Ovo narod veruje od pamtiveka, a nikada nije bilo tačno: svetac je iz Starog zaveta, a svetica iz vremena Rimskog carstva. Njih ne spajaju krvne veze, već samo narodna mašta i mitski strah od groma i ognja.
Takođe, snimak prikazuje preplašene stanovnike kako izlaze iz svojih domova na ulice, dok stakla na okolnim zgradama podrhtavaju.
U besedi za sredu 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da istina nije sezonska stvar – ona se mora čuti, primiti i ponovo slušati, baš kao što se svakoga dana ore zemlja, ide putem i jede hleb. Bez tog ritma, duša ostaje prazna.
