Prva nedelja po Duhovima posvećena je ne samo poznatim svetiteljima, već i svim onim tihim i nepoznatim dušama koje su Bogu ugodile.
Danas, u prvu nedelju po Pedesetnici, Srpska pravoslavna crkva slavi praznik koji, bez preterivanja, pripada svima – Sabor svih svetih. Nije to samo dan svetitelja čija su imena poznata i upisana zlatnim slovima u crkvenim knjigama. Ovo je dan i onih nepoznatih, tihih duša koje su Bogu ugodile svojim životom, a mi ih možda nikada nismo ni upoznali. I to je utešno – jer svetost nije rezervisana za posebne, nedodirljive ljude, već za svakoga ko se trudi da živi po Bogu.
Sveti – naši saborci i uzori
Nedeljom, kada se svet odmara, Crkva nas podseća da su svetitelji naši saborci, naši uzori, ali i naši nebeski zaštitnici. I svako od nas ima svog. Zato se ovaj dan može smatrati i imendanom za svakog krštenog čoveka. To je prilika da se setimo da nismo sami na putu života. Imamo pomoć, imamo uzore, imamo zagovornike pred Bogom.
U današnjoj liturgiji Crkva pominje čitav nebeski sabor: praoce, proroke, apostole, mučenike, sveštenike, monahe, pravednike, i – svete žene: majke, mučenice, monahinje. Svi oni, iz različitih vremena i s raznim podvizima, sabrani su danas u jednoj proslavi. Neki su poznati, mnogi nisu, ali svi su zračeći dokaz da svetost nije mit, već stvarnost.
Duhovna logika Pedesetnice
Ovaj praznik dolazi neposredno posle Duhova – Pedesetnice, kada se Crkva seća silaska Svetog Duha na apostole. To nije slučajno. Sveti Grigorije naziva Duha Svetoga „riznicom dobara“, a praznik svih svetih upravo je plod tog božanskog dara. Kako znamo da Duh Sveti zaista deluje u svetu? Tako što svetitelji postoje. Oni su „žetva Duha Božijeg“, kako to crkveni oci slikovito kažu.
Praznik sa dubokim korenima
Sabor svih svetih nije novina. Prvi put se pominje još kod svetog Jevframa Sirijskog, u 4. veku. Čak je i Sveti Jovan Zlatoust govorio o potrebi da se, posle Duhova, Crkva seti svih onih koji su svedočili veru do kraja, često mučeničkom smrću. I tako, vekovima unazad, ova nedelja blista kao tiha himna svetima – i poziv nama da im se pridružimo.
Kako da obeležimo današnji dan?
Možda niste redovni u crkvi. Možda mislite da niste „dovoljno dobri“ da se zovete vernikom. Ali ovaj praznik je tu da vam kaže – ima mesta i za vas. Danas je prilika da se ode u crkvu, da se upali sveća svom svecu, da se pročita molitva. Možda prvi put posle dugo vremena.
O, preblaženi ugodnici Božiji, svi sveti, koji stojite pred Prestolom Presvete Trojice i uživate neizrecivo blaženstvo! Evo sada, u dan vašeg opšteg praznika, milostivo pogledajte na nas, vaše manje braće, koji vam prinosimo ovu pohvalnu pesmu i molitvama vašim tražimo milost i oproštaj grehova od Preblagog Gospoda. Jer znamo, zaista znamo, da možete od Njega izmoliti sve što poželite. Zato vam se smireno molimo: molite milostivog Vladiku da nam podari duh vaše revnosti u čuvanju svetih Njegovih zapovesti, da bismo, hodajući vašim stopama, mogli proći ovozemaljski put u vrlinskom životu bez poroka i da u pokajanju dostignemo slavna naselja raja, te da tamo zajedno s vama proslavljamo Oca i Sina i Svetoga Duha, u vekove vekova. Amin.
Poziv na svetost, a ne maskenbal
Današnji dan ima i praktičan značaj: poslednji je dan kada se jede mrsna hrana pre početka Petrovskog posta, koji ove godine počinje 16. juna i traje do 11. jula. To je najblaži od svih višednevnih postova, ali dovoljno ozbiljan da nas podseti – leto nije samo vreme za odmor tela, već i za buđenje duše.
Važno je podvući: praznik Svih svetih nema nikakve veze s Halovinom, zapadnim običajem koji često banalizuje i trivijalizuje svetost, a obeležava se 31. oktobra, uoči katoličkog praznika Svi Sveti, koji katolička crkva proslavlja 1. novembra. Pravoslavni praznik slavi prave, žive uzore vere, a ne maskirane duhove i kostime.
Zato – ko god da ste, gde god da ste u svom duhovnom životu – danas je vaš dan. Jer svaki svetitelj je počeo kao običan čovek.
Svaka kuća trebalo bi da ima tri ikone - ikonu krsne slave, Bogorodice i Isusa Hrista. Na ostacima hrišćanskog hrama iz VI veka služena je liturgija u okviru Dana Svetog Jovana Vladimira, a sabranje je obeležio dramatičan apel sveštenika zbog skrnavljenja svetog mesta koje propada pred očima svih. U crkvenom kalendaru, nedelja nije dan kada se "ne radi“ zato što je to zabranjeno, već zato što je posvećena višem cilju. Uoči početka posta posvećenog Svetim apostolima Petru i Pavlu, pravoslavni vernici danas se okupljaju u krugu porodice, mole se, praštaju i spremaju srce za vreme uzdržanja, pokajanja i smirenja koje sledi od sutra.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Molitva Saboru svih svetih
Duhovna riznica
17:43 | 08.06.2025
MOGU LI FOTOGRAFIJE SVETACA ZAMENITI IKONE: Sveštenik otrkio šta kažu crkveni kanoni
Aktuelno iz SPC
23:20 | 12.06.2025
PAROVI NOĆU RADE STVARI KOJE NE PRILIČE, A KUĆNI LJUBIMCI DODATNO SKRNAVE OVO SVETO MESTO: Vapaj oca Slobodana da se zaštite ostaci svetinje iz 6. veka
Duhovna riznica
11:30 | 14.06.2025
AKO OVO NE URADITE PO POVRATKU IZ CRKVE, KAO DA U NJOJ NISTE NI BILI: Stvar koju svaki pravoslavac mora da zna
Duhovna riznica
11:24 | 15.06.2025
DANAS SU POKLADE PRED PETROVSKI POST: Ovo treba uraditi na poslednji mrsni dan uoči četiri nedelje uzdržanja koje slede
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Rama je na Atosu boravio privatno, a tokom posete sastao se sa političkim upraviteljem Svete Gore i igumanom Jefremom.
Zaharija je posečen pred oltarom, čime je postao mučenik za veru i vernost Bogu.
Na imanju poznate srpske porodice okupili su se vernici, a tokom svečane službe rukopoložen je novi đakon i dodeljeno crkveno priznanje.
U ovim tradicionalnim, jednostavnim i ukusnim kolačima koji ostaju sveži više dana, podjednako uživaju i deca i odrasli.
Preosetljivi ljudi mnogo stradaju, govorio je starac Tadej.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Trebalo bi naglasiti da svrha posta nije samo uzdržavanje od mrsne hrane, već i od loših misli, reči i dela, i sve to mora da prati molitva.
Vasković je istakao da hrišćansko shvatanje nasledstva nije vezano za prezime, krvno srodstvo ili materijalnu imovinu, već za večni život u Hristu.
Petrovski post može da traje najkraće osam, a najduže 42 dana.
Od 8. juna pravoslavci ulaze u jedan od dva letnja posta koji traje do 12. jula, uz višenedeljno uzdržanje od hrane životinjskog porekla i poziv na molitvu, mir i duhovnu disciplinu uoči praznika Svetih apostola Petra i Pavla.
Zaharija je posečen pred oltarom, čime je postao mučenik za veru i vernost Bogu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Vavilu po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Svete mučenice Vera, Nada i Ljubav i majka im Sofija. Katolička crkva obeležava Rane Svetog Franje, dok Jevreji danas obeležavaju šesti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Sveti Vavila je bio arhijerej Antiohije, koji je u vreme cara Numerijana stradao jer nije hteo da se odrekne Hrista.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Bitno je samo ne gubiti nadu.
Znak krsta je za vernike podsetnik na veru i Božije prisustvo, a njegovo mesto nije samo u crkvi ili za vreme molitve već i u mnogim svakodnevnim trenucima.
U besedi za četvrtak 16. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je pretvaranje vode u vino osnova Hristovih čudesa i kakvu poruku nosi čoveku čija su vera, nada i unutrašnja snaga oslabile.
Kratka, ali snažna pouka starca Georgija govori o vezi između odnosa prema Bogu i spremnosti da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
