Ne bojte se za decu koja su od malena othranjena u poštovanju. I da malčice izmaknu s puta, zbog svog uzrasta, zbog iskušenja, vratiće se na pravi put, govorio je starac Pajsije.
Starac Pajsije Svetogorac, jedan od najznačajnijih svetaca 20. veka, bio je pravoslavni monah poznat po dubokom duhovnom razumevanju i mudrosti. Kanonizovan je od strane Vaseljenske patrijaršije 13. januara 2015. godine, ali su ga mnogi u Grčkoj, Rusiji i Srbiji smatrali svetim i pre te zvanične kanonizacije.
On je iza sebe ostavio brojne mudrosti i duhovne smernice kako bi trebalo živeti, ali i kako vaspitavati decu da izrastu u dobre i odgovorne ljude. Smatrao je da je ključno učiti decu od malih nogu kako da se "kale", da budu marljivi i da razvijaju vrlinu.
Sveti Pajsije je isticao da deca nisu kriva za svoje nemirno ponašanje, već da ih okruženje oblikuje.
- Nisu kriva deca. Danas ih drže zatvorene u stanovima i nemaju prostora da trče, da se igraju. Deca bivaju prisiljena na nemirnoću. Ne mogu da se kreću, da se isprazne. Da bi se deca prirodno razvijala potrebno im je dvorište. Ako uđem u neki stan sa decom i vidim da je tu sve do savršenstva uređeno, znaj da to nije dobro. Tu deca žive pod vojničkom disciplinom i tako strah ulazi u njihove duše.
Starac Pajsije je isticao značaj poštovanja dece, jer u tom slučaju, kad i kad skrenu sa pravog puta, na njega će se vratiti.
- Ne bojte se za decu koja su od malena othranjena u poštovanju. I da malčice izmaknu s puta, zbog svog uzrasta, zbog iskušenja, vratiće se na pravi put. Ona su kao drvenarija koju smo premazali uljem, pa se na nju ne hvata trulež. Svoju decu od najmanjih nogu treba da naučite da se kale, da rade, da budu muževna. I dečake i devojčice. I devojčice treba da budu plemenite, da budu hrabre. Treba da rade kućne poslove od malena, jer većina roditeljarazmazi svoju decu, pa kasnije u životu bivaju nesrećna.
Pajsije je takođe govorio o važnosti dobrih učitelja, kako u školi i u kući tako i van nje, jer oni kao uzori treba da nauče decu da se bore protiv strasti.
- Dobar učitelj je velika stvar, naročito u naše vreme! Deca su prazne kasete: snimiće se na njih ili bezvredne pesme (šund), ili vizantijska muzika. Posao učitelja je sveti posao. Mlado drvo vezuje se labavo likom, a ne žicom, jer se žicom povređuje kora mladog drveta, pa ono vene i suši se. Mlado biće treba sapinjati sa blagonaklonošću. Mladića prepunog živosti i egoizma ne treba smirivati odjednom, jer pušta mlade izdanke, baš kao i mlado drvo sa mnogo sokova. Deca još u kolevci "snimaju" roditelje. "Kopiraju" sve što čine odrasli i beleže na svojoj praznoj kaseti. Zato roditelji moraju da se bore da odseku svoje strasti.
On je isticao da je ključ svega u razumevanju, a da u moderno vreme, niti roditelji razumeju decu, niti deca roditelje.
- Danas ne gledaju da decu ispune nečim, nego ih ostavljaju praznima. U porodici, danas, jedan roditelj gleda na jednu stranu, a drugi na drugu, i kako će dete naći ljubav pod takvim okolnostima. Treba se prvo pobrinuti da se deca ispune nekim dobrim sadržajem, a obrazovanje dolazi posle toga. Danas se u civilizaciji dogodio jedan veliki skok, roditelji ne razumeju decu, a deca pak roditelje. Trebalo bi svako da se postavi na mesto onog drugog i tako bi se razumeli. Nisu kriva deca. Bombarduju ih sa svih strana raznim teorijama: ovo je pravo a ono nije itd. Tako deca, na kraju, ne znaju šta da misle. Treba vezati decu, ali pažljivo i nežno. Evo, ja sam moj paradajz vezao kanapom, da sam ga vezao žicom šta bi bilo? Zar ga ne bi povredio?
On kaže da je bitno razgovarati sa decom i pokazati im tugu kad krenu stranputicom.
- Smatram da će dete koje je pošlo stranputicom surovi postupci učiniti još gorim. Govorite s njim o dobru i na dobar način i ne dopustite da primeti koliko vas žalosti što ide takvim putem. Neka se pokažu dela i samo dela, jer ni radost ni patnja neće ostati neprimećene. Vi ispunite svoju obavezu i posavetujte ga, a zatim svoje dete poverite Bogu. Koliko god možete, potrudite se da dete ne odgurnete od sebe, kao što sam vam već rekao, jer bi on mogao da pokida veze i da pobegne iz porodice. Zatim se može dogoditi da on zbog egoizma neće hteti da Vam se približi i Vi ćete ga sasvim izgubiti.
Preterana pažnja
- Roditelji ponekad iz prevelike ljubavi čine zlo deci. Guše ih preteranom pažnjom. To je bolesna stvar. Vidiš, i ljubav hoće neku kočnicu, neku meru. Starče, treba li tući decu kad su nemirna?– Da ih bijete? Malo ili mnogo? (smeh). Gledajte, i strah je neka kočnica i kad dete ne razume izbavlja ga od mnogo čega. Recimo, dete se penje na stolicu ne znajući šta će biti ako padne. Ako dobije malo batina od majke drugi put će da porazmisli. Međutim, kad deca počnu da razumevaju treba im s blagošću i strpljenjem objašnjavati ono što mogu da shvate.
On kaže da su svi roditelji dužni da deci dok su mala pomognu da shvate šta je dobro u životu, jer to je njegov smisao.
- Neki roditelji mnogo prekorevaju svoju decu i to pred drugima! Kao da imaju nekakvu mazgu, pa je zauzdanu vode da ide pravo napred. Drže povodac u ruci i kažu: “Samo ti koračaj slobodno!” Ne treba previše da navijamo sat… Danas i mladi i stari na ovome svetu žive kao u ludnici. Zato je neophodno mnogo trpeljivosti i mnogo molitve. Mnogo dece danas dobijaju moždani udar. Sat je malčice pokvaren, a i roditelji ga navijaju malo previše, pa opruga puca. Potrebno je rasuđivanje. Jednom detetu treba više “navijanja”, a drugom manje.
- Roditelji koji ne razumeju značaj discipline ostavljaju deci na volju, i na kraju od njih stvaraju propalice. Ti kažeš jednu reč, a oni tebi pet bezobraznih! Takvi mogu da postanu kriminalci. Današnja mladež je sasvim raspuštena. Sloboda! “Ne dirajte decu!” A deca kažu: “Gde još postoji ovakav režim?” Nastoje stoga da se bune, da ne slušaju roditelje, da ne slušaju učitelje, da ne slušaju ništa, da ne čuju nikoga. Ovo im olakšava njihov cilj. Ako od dece ne stvaraju buntovnike, kako će ta deca kasnije da unište sve sisteme vrednosti?
Protođakon Ljubomir Ranković objašnjava da svako snosi posledice svojih grehova, ali da postoji način za otkupljenje kroz pokajanje, ispovest i milostinju, čime možemo pomoći i svojim precima.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Kada je Sveti Sava Nemanjić došao do kivota da se pokloni moštima onoga ko mu je bio duhovni uzor, igumanski štap Svetog Save Osvećenog je pao. I to se za tri dana desilo tri puta. To monasima nije bilo ništa čudno dok ikona Majke Božije Mlekopitateljice nije sišla sa trona i krenula mu u susret.
Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Glumica Nataša Marković ima i sestru bliznakinju, ali i brata koji je monah.
Ljubav prema Bogu nije potpuna bez ljubavi prema bližnjemu.
Incident je odmah prijavljen policijskoj stanici u Orahovcu.
Sada, kada bez nekog drugog ne mogu učiniti ni najmanju stvar, razumem zašto nas je Hristos naučio da budemo sjedinjeni u jednom telu, deo je potresne ispovesti monaha Sofronija.
Veličanstvena crkva Rođenja Hristovog u Vitlejemu je jedan od najstarijih hramova u svetu u kojoj se služi sveta liturgija.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Iguman manastira Ribnica ne kritikuje samo društvo, već i crkvu, koja, kako tvrdi, mora da se više angažuje u rešavanju problema mladih ljudi.
Episkop je objasnio gde počinje najslabiji domet našeg delovanja na formiranje mlade dečije psihe.
Ono što spasava decu i čini ih dobrom decom jeste život roditelja u kući, govorio je Starac Porfirije Kavsokalivit.
U vremenu kada se često bavimo svakodnevnim brigama, važno je povremeno zastati i razmisliti o prolaznosti života i kaže da je samo jedan vek dovoljan da se sve promeni i nas svi zaborave, osim Boga.
Glumica Nataša Marković ima i sestru bliznakinju, ali i brata koji je monah.
Ljubav prema Bogu nije potpuna bez ljubavi prema bližnjemu.
Sada, kada bez nekog drugog ne mogu učiniti ni najmanju stvar, razumem zašto nas je Hristos naučio da budemo sjedinjeni u jednom telu, deo je potresne ispovesti monaha Sofronija.
U donjoj zoni Dohije nalazi se vešernica za pranje posteljine monaha i gostiju, kao i ostava za potrebe ambulante (smeštaj medicinske opreme i lekova).
Incident je odmah prijavljen policijskoj stanici u Orahovcu.
Sada, kada bez nekog drugog ne mogu učiniti ni najmanju stvar, razumem zašto nas je Hristos naučio da budemo sjedinjeni u jednom telu, deo je potresne ispovesti monaha Sofronija.
U donjoj zoni Dohije nalazi se vešernica za pranje posteljine monaha i gostiju, kao i ostava za potrebe ambulante (smeštaj medicinske opreme i lekova).
Uzbudljive vesti za filmske fanove i poštovaoce kontroverznog hita „Stradanje Hristovo“!
U svetogorskim manastirima, gde se vekovima neguje umetnost pripreme posnih jela, jednostavni sastojci postaju specijaliteti bogati ukusima i duhovnim značenjem. Otkrijte recept za jelo koje Svetogorci nazivaju „sfungato“ – monaški specijalitet pripreman s pažnjom, uz poseban dodatak koji mu daje osvežavajuću aromu.
Bivši državni tužilac Arizone i novoimenovani ambasador SAD u Srbiji primio je blagoslov episkopa losanđeleskog i zapadnoameričkog pred početak diplomatske misije - emotivan susret u Finiksu ispunjen duhovnim i narodnim jedinstvom.
Na mestu gde je, prema predanju, izraslo stablo od kojeg je načinjen Hristov Krst, srpski patrijarh uzneo je molitve za verni narod, podsećajući na neprolaznu snagu vere i blagoslovenu vezu sa svetinjama Jerusalima.
