KADA JE SVETI SAVA DOŠAO, ŽEZLO JE PALO I SEDAM VEKOVA STARO PRORAČANSTVO SE OSTVARILO: Kako su na Svetu goru stigle tri najvažnije pravoslavne relikvije
Wikipedia, PrintscreenSveti Sava Osvećeni je ostavio darove za Svetog Savu
Kada je Sveti Sava Nemanjić došao do kivota da se pokloni moštima onoga ko mu je bio duhovni uzor, igumanski štap Svetog Save Osvećenog je pao. I to se za tri dana desilo tri puta. To monasima nije bilo ništa čudno dok ikona Majke Božije Mlekopitateljice nije sišla sa trona i krenula mu u susret.
Sveti Sava je jedna od najznačajnih ličnosti u istoriji Srbije i Srpske pravoslavne crkve, ali malo se zna da je njegov dolazak još u 6. veku, u Jerusalimu, najavio na samrti Sveti Sava Osvećeni.
Wikipedia
Manastir Svetog Save Osvećenog
Naime, on je ležeći na samrtnoj postelji i potpuno spreman da svoju dušu preda Gospodu, oko sebe okupio monahe i tražio im da ispune njegovo zaveštanje, a to je da njegov igumanski štap – žezlo (paterica) i ikonu Majke Božije Mlekokopitateljicu predaju "budućem princu sa Zapada koji bude nosio njegovo ime i koji će, kao poklonik, doći u manastir".
Facebook/Свети Јован Претеча
Igumanski štap Svetog Save Osvećenog
"Oci i braćo, dođite oko odra moga, Gospod moj, kom sam služio celog svog života, objavljuje kraj mog zemnog života, a vama zaveštavam da sinu kraljevskoga roda koji nosi moje ime, a doći će sa dalekog zapada, predate sledeće darove. Moj igumanski štap – žezlo i ikonu Majke Božije Mlekopitateljicu" - rekao je neposredno pre smrti Sveti Sava Osvećeni.
Vekovi su prolazili, proračanstvo i zaveštanje ovog sveca su se prenosili sa kolena na kolena sve dok 1217. godine u lavru Svetoga Save Osvećenog nije kročio upravo Sveti Sava Nemanjić.
Printscreen
Ikona Bogorodice Mlekopitateljice
Kada je Sveti Sava Nemanjić došao do kivota da se pokloni moštima onoga ko mu je bio i veliki uzor u monaškom životu, igumanski štap - žezlo Svetog Save Osvećenog je pao. I to se za tri dana desilo tri puta. To monasima nije bilo ništa čudno sve dok ikona Majke Božije Mlekopitateljice nije sišla sa trona i krenula u susret Svetom Savi Nemanjiću.
Tada su su već monasi uplašili, pitali za savet starije i - bilo jasno da se proračanstvo ostvaruje. Onda su monasi prišli Svetom Savi, upoznali ga sa zaveštanjem i predali svete poklone. Sveti Sava je dobio igumanski štap – žezlo i ikonu Majke Božije Mlekopitateljice, ali i ikonu Presvete Bogorodice Trojeručice, koja je pripadala Svetom Jovanu Damaskinu. Naime, on je u VIII veku došao u lavru, a kada je čuo za proračanstvo, ovu ikonu je ostavio na poklon "budućem princu sa Zapada".
Inače, pravoslavni manastir Svetog Save Osvećenog najznačajniji je manastir Judejske pustinje. Nalazi se u srcu pustinje između Vitlejema i Mrtvog mora. Podignut je na strmoj zapadnoj strani Kedronske doline.
Na povratku iz Palestine u Srbiju, Sveti Sava je najpre posetio Svetu Goru Atonsku, svoj manastir Hilandar i monasima tamo poklonio ovu ikonu Bogorodice Mlekopitateljice. Interesantno je da je Sveti Sava tom prilikom Mlekopitateljicu postavio sa desne strane Carskih dveri, na mesto gde uvek stoji ikona Hrista Svedržitelja, a ne sa leve strane gde je uobičajno mesto za ikonu Bogorodice.
Ipak, u čast sećanja na ovaj događaj, i danas na Hilandaru ove dve ikone stoje na zamenjenim mestima. Drugi ikonu - Presvete Bogorodice Trojeručice - nosio je sa sobom, ona je pratila Nemanjiće, a sticajem okolnosti i ona je završila u Hilandaru i to pod neverovatnim okolnostima. Naime, ona je u jednom trenutku završila u Studenici, Kada su turski osvajači zapretili Studenici, monasi su, u očaju, postavili ikonu na samar magarca i pustili ga da ide kuda ga vodi Božja volja.
Magarac je prešao Srbiju i Makedoniju i došao na Svetu goru, gde se zaustavio kod Manastira Hilandara. U tom trenutku, magarac je izdahnuo, a ikona je postala zaštitnica Hilandara.
igumanski štap Svetog Save Osvećenog nalazi se u karejskoj keliju Preobraženja, koja je pod patronatom Hilandara, koju do danas svi zovu "Paterica".
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Libanski narod se suočava sa neprestanim bombardovanjem i gubitkom sigurnosti, dok otac Justin iz Crkve Svetog Đorđa u prestonici Libana, opisuje bezizlaznost situacije i apeluje na molitvu za mir.
Krsni znak čuva nas i štiti od svake neprijateljske sile. Kada valjano stavimo na sebe krsni znak, onda nas Anđeo Hristov čuva i štiti, isticao je Sveti Serafim.
Sa prodorom i prihvataljem hrišćanstva na našim prostorima, Srbi su (jedini) nastavili sa ovom tradicijom, a smtra se da ju Sveti Sava, prvi arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve, slavu, kakva se danas slavi, uveo u crkvene okvire.
Od progona hrišćana do zemljotresa, ovaj drevni hram je iznova podizao svetlost vere – 16. novembra pravoslavni vernici slave čudesno obnovljeno sveto mesto gde se vekovima čuvaju mošti Velikomučenika Georgija.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 23. nedelju po Duhovima otkriva unutrašnju snagu vere i način da pronađemo mir i harmoniju u svetu koji često izgleda razbijeno.
Okupljeni u hramovima, pravoslavni vernici danas traže čudesnu zaštitu i duhovnu snagu Svetog Georgija, čije zastupništvo vekovima donosi pobedu nad zlom, iskušenjima i nevoljama.
Posle mise povodom Svetskog dana siromašnih, Sveta Stolica prvi put zvanično dočekuje transrodnog aktivistu, u nastojanju da afirmiše inkluzivni dijalog i podršku marginalizovanim zajednicama.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Prema predanju, ovu ikonu je lično ikonopisao Apostol Luka. Ikonopisana je na osnovu istine Jevanđelja: da je Presveta Bogomajka dojila ovaploćenog Gospoda Hrista kao Sina Svoga, što je ona žena u Jevanđelju ispovedila rečima upućenim Hristu: "Blažena utroba koja Te je nosila, i dojke koje si sisao" (Lk 11,27).
Prenos moštiju Svetog Save iz Trnove, gde je bio sahranjen, u Manastir Mileševu, dogodio se za vreme vladavine kralja Vladislava 1237. godine, 19. maja po novom, a 6. maja po starom kalendaru.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Prema jednoj legendi, srpski velmoža, koji je bežao od Turaka, svoju imovinu, koja je bila bogata ostavio je svojim kumovina koji su kasnije sagradili manastir Kumanicu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Iako su naši stari znali prigodne zdravice, mnogi danas nisu sigurni kako da pozdrave domaćina, izgovore čestitku i učestvuju u prvom obredu koji sledi čim pređu prag slavske kuće.
