KADA JE SVETI SAVA DOŠAO, ŽEZLO JE PALO I SEDAM VEKOVA STARO PRORAČANSTVO SE OSTVARILO: Kako su na Svetu goru stigle tri najvažnije pravoslavne relikvije
Wikipedia, PrintscreenManastir Svetog Save Osvećenog
Kada je Sveti Sava Nemanjić došao do kivota da se pokloni moštima onoga ko mu je bio duhovni uzor, igumanski štap Svetog Save Osvećenog je pao. I to se za tri dana desilo tri puta. To monasima nije bilo ništa čudno dok ikona Majke Božije Mlekopitateljice nije sišla sa trona i krenula mu u susret.
Sveti Sava je jedna od najznačajnih ličnosti u istoriji Srbije i Srpske pravoslavne crkve, ali malo se zna da je njegov dolazak još u 6. veku, u Jerusalimu, najavio na samrti Sveti Sava Osvećeni.
Wikipedia
Manastir Svetog Save Osvećenog
Naime, on je ležeći na samrtnoj postelji i potpuno spreman da svoju dušu preda Gospodu, oko sebe okupio monahe i tražio im da ispune njegovo zaveštanje, a to je da njegov igumanski štap – žezlo (paterica) i ikonu Majke Božije Mlekokopitateljicu predaju "budućem princu sa Zapada koji bude nosio njegovo ime i koji će, kao poklonik, doći u manastir".
Facebook/Свети Јован Претеча
Igumanski štap Svetog Save Osvećenog
"Oci i braćo, dođite oko odra moga, Gospod moj, kom sam služio celog svog života, objavljuje kraj mog zemnog života, a vama zaveštavam da sinu kraljevskoga roda koji nosi moje ime, a doći će sa dalekog zapada, predate sledeće darove. Moj igumanski štap – žezlo i ikonu Majke Božije Mlekopitateljicu" - rekao je neposredno pre smrti Sveti Sava Osvećeni.
Vekovi su prolazili, proračanstvo i zaveštanje ovog sveca su se prenosili sa kolena na kolena sve dok 1217. godine u lavru Svetoga Save Osvećenog nije kročio upravo Sveti Sava Nemanjić.
Printscreen
Ikona Bogorodice Mlekopitateljice
Kada je Sveti Sava Nemanjić došao do kivota da se pokloni moštima onoga ko mu je bio i veliki uzor u monaškom životu, igumanski štap - žezlo Svetog Save Osvećenog je pao. I to se za tri dana desilo tri puta. To monasima nije bilo ništa čudno sve dok ikona Majke Božije Mlekopitateljice nije sišla sa trona i krenula u susret Svetom Savi Nemanjiću.
Tada su su već monasi uplašili, pitali za savet starije i - bilo jasno da se proračanstvo ostvaruje. Onda su monasi prišli Svetom Savi, upoznali ga sa zaveštanjem i predali svete poklone. Sveti Sava je dobio igumanski štap – žezlo i ikonu Majke Božije Mlekopitateljice, ali i ikonu Presvete Bogorodice Trojeručice, koja je pripadala Svetom Jovanu Damaskinu. Naime, on je u VIII veku došao u lavru, a kada je čuo za proračanstvo, ovu ikonu je ostavio na poklon "budućem princu sa Zapada".
Inače, pravoslavni manastir Svetog Save Osvećenog najznačajniji je manastir Judejske pustinje. Nalazi se u srcu pustinje između Vitlejema i Mrtvog mora. Podignut je na strmoj zapadnoj strani Kedronske doline.
Na povratku iz Palestine u Srbiju, Sveti Sava je najpre posetio Svetu Goru Atonsku, svoj manastir Hilandar i monasima tamo poklonio ovu ikonu Bogorodice Mlekopitateljice. Interesantno je da je Sveti Sava tom prilikom Mlekopitateljicu postavio sa desne strane Carskih dveri, na mesto gde uvek stoji ikona Hrista Svedržitelja, a ne sa leve strane gde je uobičajno mesto za ikonu Bogorodice.
Ipak, u čast sećanja na ovaj događaj, i danas na Hilandaru ove dve ikone stoje na zamenjenim mestima. Drugi ikonu - Presvete Bogorodice Trojeručice - nosio je sa sobom, ona je pratila Nemanjiće, a sticajem okolnosti i ona je završila u Hilandaru i to pod neverovatnim okolnostima. Naime, ona je u jednom trenutku završila u Studenici, Kada su turski osvajači zapretili Studenici, monasi su, u očaju, postavili ikonu na samar magarca i pustili ga da ide kuda ga vodi Božja volja.
Magarac je prešao Srbiju i Makedoniju i došao na Svetu goru, gde se zaustavio kod Manastira Hilandara. U tom trenutku, magarac je izdahnuo, a ikona je postala zaštitnica Hilandara.
igumanski štap Svetog Save Osvećenog nalazi se u karejskoj keliju Preobraženja, koja je pod patronatom Hilandara, koju do danas svi zovu "Paterica".
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Libanski narod se suočava sa neprestanim bombardovanjem i gubitkom sigurnosti, dok otac Justin iz Crkve Svetog Đorđa u prestonici Libana, opisuje bezizlaznost situacije i apeluje na molitvu za mir.
Krsni znak čuva nas i štiti od svake neprijateljske sile. Kada valjano stavimo na sebe krsni znak, onda nas Anđeo Hristov čuva i štiti, isticao je Sveti Serafim.
Sa prodorom i prihvataljem hrišćanstva na našim prostorima, Srbi su (jedini) nastavili sa ovom tradicijom, a smtra se da ju Sveti Sava, prvi arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve, slavu, kakva se danas slavi, uveo u crkvene okvire.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Prema predanju, ovu ikonu je lično ikonopisao Apostol Luka. Ikonopisana je na osnovu istine Jevanđelja: da je Presveta Bogomajka dojila ovaploćenog Gospoda Hrista kao Sina Svoga, što je ona žena u Jevanđelju ispovedila rečima upućenim Hristu: "Blažena utroba koja Te je nosila, i dojke koje si sisao" (Lk 11,27).
Od prvog čuda Hrista u Kani Galilejskoj do kontinuiranih isceliteljskih dela u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, verski analitičar Predrag Đokić osvetljava duboke duhovne poruke i Božju milost koja ne poznaje granice.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Sveti Teofan Zatvornik u misli za 22. četvrtak po Pedesetnici ukazuje na važnost strpljenja, ljubavi i poštovanja prema onima koji ne veruju i ne prihvataju Gospoda. Njegova poruka podseća nas na način na koji se Gospod postavio prema onima koji ga nisu prihvatili. U Lukinom evanđelju (9,55-56) opisano je kako su učenici želeli da pošalju oganj s neba na selo koje nije primilo Isusa, ali Gospod je rekao: "Ne znate kakvog ste vi duha...“ On nije reagovao osvetnički, već je otišao u drugo selo, ostavljajući neverujuće da idu svojim putem.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Llepa, mala crkva kompletno je izgrađena od drveta! Kažu da je korišćen norveški beli bor i čamovina, pa čitava bogomolja svojom arhitekturom odudara od ostalih fruškogorskih svetinja.
Ova srednjovekovni manastir, posvećen Svetoj Petki, poznat je po tradiciji okupljanja Srba i legendama o kosovskim junacima koji su tu lečeni i sahranjivani.
Manastir Rukumija je prema legendi podignut na mestu gde su nesrećnu devojku Jelicu pogubila braća. Tu se danas dešavaju čuda, kojima svedoče brojni vernici.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
