KADA JE SVETI SAVA DOŠAO, ŽEZLO JE PALO I SEDAM VEKOVA STARO PRORAČANSTVO SE OSTVARILO: Kako su na Svetu goru stigle tri najvažnije pravoslavne relikvije
Wikipedia, PrintscreenSveti Sava Osvećeni je ostavio darove za Svetog Savu
Kada je Sveti Sava Nemanjić došao do kivota da se pokloni moštima onoga ko mu je bio duhovni uzor, igumanski štap Svetog Save Osvećenog je pao. I to se za tri dana desilo tri puta. To monasima nije bilo ništa čudno dok ikona Majke Božije Mlekopitateljice nije sišla sa trona i krenula mu u susret.
Sveti Sava je jedna od najznačajnih ličnosti u istoriji Srbije i Srpske pravoslavne crkve, ali malo se zna da je njegov dolazak još u 6. veku, u Jerusalimu, najavio na samrti Sveti Sava Osvećeni.
Wikipedia
Manastir Svetog Save Osvećenog
Naime, on je ležeći na samrtnoj postelji i potpuno spreman da svoju dušu preda Gospodu, oko sebe okupio monahe i tražio im da ispune njegovo zaveštanje, a to je da njegov igumanski štap – žezlo (paterica) i ikonu Majke Božije Mlekokopitateljicu predaju "budućem princu sa Zapada koji bude nosio njegovo ime i koji će, kao poklonik, doći u manastir".
Facebook/Свети Јован Претеча
Igumanski štap Svetog Save Osvećenog
"Oci i braćo, dođite oko odra moga, Gospod moj, kom sam služio celog svog života, objavljuje kraj mog zemnog života, a vama zaveštavam da sinu kraljevskoga roda koji nosi moje ime, a doći će sa dalekog zapada, predate sledeće darove. Moj igumanski štap – žezlo i ikonu Majke Božije Mlekopitateljicu" - rekao je neposredno pre smrti Sveti Sava Osvećeni.
Vekovi su prolazili, proračanstvo i zaveštanje ovog sveca su se prenosili sa kolena na kolena sve dok 1217. godine u lavru Svetoga Save Osvećenog nije kročio upravo Sveti Sava Nemanjić.
Printscreen
Ikona Bogorodice Mlekopitateljice
Kada je Sveti Sava Nemanjić došao do kivota da se pokloni moštima onoga ko mu je bio i veliki uzor u monaškom životu, igumanski štap - žezlo Svetog Save Osvećenog je pao. I to se za tri dana desilo tri puta. To monasima nije bilo ništa čudno sve dok ikona Majke Božije Mlekopitateljice nije sišla sa trona i krenula u susret Svetom Savi Nemanjiću.
Tada su su već monasi uplašili, pitali za savet starije i - bilo jasno da se proračanstvo ostvaruje. Onda su monasi prišli Svetom Savi, upoznali ga sa zaveštanjem i predali svete poklone. Sveti Sava je dobio igumanski štap – žezlo i ikonu Majke Božije Mlekopitateljice, ali i ikonu Presvete Bogorodice Trojeručice, koja je pripadala Svetom Jovanu Damaskinu. Naime, on je u VIII veku došao u lavru, a kada je čuo za proračanstvo, ovu ikonu je ostavio na poklon "budućem princu sa Zapada".
Inače, pravoslavni manastir Svetog Save Osvećenog najznačajniji je manastir Judejske pustinje. Nalazi se u srcu pustinje između Vitlejema i Mrtvog mora. Podignut je na strmoj zapadnoj strani Kedronske doline.
Na povratku iz Palestine u Srbiju, Sveti Sava je najpre posetio Svetu Goru Atonsku, svoj manastir Hilandar i monasima tamo poklonio ovu ikonu Bogorodice Mlekopitateljice. Interesantno je da je Sveti Sava tom prilikom Mlekopitateljicu postavio sa desne strane Carskih dveri, na mesto gde uvek stoji ikona Hrista Svedržitelja, a ne sa leve strane gde je uobičajno mesto za ikonu Bogorodice.
Ipak, u čast sećanja na ovaj događaj, i danas na Hilandaru ove dve ikone stoje na zamenjenim mestima. Drugi ikonu - Presvete Bogorodice Trojeručice - nosio je sa sobom, ona je pratila Nemanjiće, a sticajem okolnosti i ona je završila u Hilandaru i to pod neverovatnim okolnostima. Naime, ona je u jednom trenutku završila u Studenici, Kada su turski osvajači zapretili Studenici, monasi su, u očaju, postavili ikonu na samar magarca i pustili ga da ide kuda ga vodi Božja volja.
Magarac je prešao Srbiju i Makedoniju i došao na Svetu goru, gde se zaustavio kod Manastira Hilandara. U tom trenutku, magarac je izdahnuo, a ikona je postala zaštitnica Hilandara.
igumanski štap Svetog Save Osvećenog nalazi se u karejskoj keliju Preobraženja, koja je pod patronatom Hilandara, koju do danas svi zovu "Paterica".
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Libanski narod se suočava sa neprestanim bombardovanjem i gubitkom sigurnosti, dok otac Justin iz Crkve Svetog Đorđa u prestonici Libana, opisuje bezizlaznost situacije i apeluje na molitvu za mir.
Krsni znak čuva nas i štiti od svake neprijateljske sile. Kada valjano stavimo na sebe krsni znak, onda nas Anđeo Hristov čuva i štiti, isticao je Sveti Serafim.
Sa prodorom i prihvataljem hrišćanstva na našim prostorima, Srbi su (jedini) nastavili sa ovom tradicijom, a smtra se da ju Sveti Sava, prvi arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve, slavu, kakva se danas slavi, uveo u crkvene okvire.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Što se tiče smrti beba, dece i uopšte moralno čistih mladića i devojaka, sveti oci dele mišljenje, ističe, da ih Bog uzima znajući da će u budućem oni voditi grešan život, izgubiti čistotu i lišiti se večnog života.
Svetac takođe upućuje na ozbiljan problem – postojanje prvorodnog greha. Iako detinjstvo u svom početku može delovati kao čist period života, sveti Teofan nas podseća da greh, iako skriven u početku, postepeno izlazi na površinu i menja našu prirodu. Ovaj proces nije pitanje slučajnosti, već, kako svetac objašnjava, deo naše slobode i odgovornosti. Greh nije nešto što nas neizbežno mora odvesti u propast, već nešto sa čim se moramo boriti.
Sveti Teofan Zatvornik u misli za 22. četvrtak po Pedesetnici ukazuje na važnost strpljenja, ljubavi i poštovanja prema onima koji ne veruju i ne prihvataju Gospoda. Njegova poruka podseća nas na način na koji se Gospod postavio prema onima koji ga nisu prihvatili. U Lukinom evanđelju (9,55-56) opisano je kako su učenici želeli da pošalju oganj s neba na selo koje nije primilo Isusa, ali Gospod je rekao: "Ne znate kakvog ste vi duha...“ On nije reagovao osvetnički, već je otišao u drugo selo, ostavljajući neverujuće da idu svojim putem.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
