Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Dovoljna je jedna rečenica izgovorena u afektu da razgovor sa bliskom osobom više ne bude isti. Čovek se kasnije može pokajati zbog uvrede, požaliti zbog laži ili shvatiti da je o nekome rekao više nego što je smeo. Ali reči, jednom izgovorene, ne mogu da se vrate. Upravo zato pitanje nije samo kako govorimo kada nastane svađa, već koliko tokom običnog dana pazimo na ono što izlazi iz naših usta.
Sveti Luka Krimski savetuje jednostavnu naviku koja počinje tek kada se dan završi: da čovek zastane i preispita sopstvene reči. U tom kratkom večernjem preispitivanju, smatrao je, može da počne ozbiljnija borba sa praznoslovljem, uvredom i klevetom.
- Uveče se prisetite šta ste tokom dana govorili. Pokušajte da se setite da li ste praznoslovili, vređali, lagali ili možda klevetali. Ako usvojite ovu naviku, navići ćete se da pazite na svoj jezik, na svaki njegov pokret i naučićete se da ga obuzdavate. Što je čovek usredsređeniji na ono što je glavno, na ono unutarnje i istinsko i što više vremena posvećuje čitanju Svetoga Pisma i dela Svetih Otaca, tim više biva prožet njihovom mudrošću i manje će imati volje da uprazno priča. Ovo treba uvek da imate na umu - govorio je Sveti Luka Krimski.
Pouka je jednostavna, ali zahteva disciplinu: pre nego što čovek popravi svoje reči pred drugima, mora da nauči da ih čuje sam. Večernje preispitivanje tako postaje mali, ali konkretan početak borbe protiv onoga što smo tokom dana nepotrebno izgovorili.
Poslanica Svetog apostola Pavla Filipljanima, začalo 235 (1,1-7)
1. Pavle i Timotej, sluge Isusa Hrista, svima svetima u Isusu Hristu koji su u Filipima, sa episkopima i đakonima: 2. Blagodat vam i mir od Boga Oca našega i Gospoda Isusa Hrista. 3. Zahvaljujem Bogu mom kad god se setim vas, 4. svagda u svakoj molitvi mojoj sa radošću moleći se za sve vas, 5. što vi postadoste zajedničari u jevanđelju, od prvoga dana pa do sada; 6. ubeđen u to, da će Onaj koji je otpočeo dobro delo u vama dovršiti ga sve do dana Isusa Hrista. 7. Kao što je i pravo da ja ovo za sve vas mislim; jer vas imam u srcu, i u okovima mojim, i u odbrani, i potvrđivanju jevanđelja, sve vas koji ste zajedničari moji u blagodati.
Jevanđelje po Luki, začalo 16. (4,38-44)
38. Podigavši se pak iz sinagoge, dođe u kuću Simonovu; a taštu Simonovu beše uhvatila velika groznica, i moliše ga za nju. 39. I stavši više nje zapreti groznici, i pusti je. I odmah ustade i služaše im. 40. A kada zahođaše sunce, svi koji imađahu bolesnike od različnih bolesti dovođahu ih njemu; a on na svakoga od njih polagaše ruke, i isceljivaše ih. 41. A i demoni izlažahu iz mnogih vičući i govoreći: „Ti si Hristos Sin Božiji.” I preteći im ne dopuštaše da govore da znaju da je on Hristos. 42. A kad nasta dan, iziđe i otide u pusto mesto; i narod ga tražaše, i dođe k njemu, i zadržavahu ga da ne ide od njih. 43. A on im reče: „I drugim gradovima treba mi blagovestiti o Carstvu Božijem; jer sam na to poslan.” 44. I propovedaše po sinagogama galilejskim.
BONUS VIDEO
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Oštra pouka ave Justina Popovića ne ostavlja prostor za opravdanja, već svakoga suočava sa pitanjem kako svojim postupcima služi Bogu.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Jedna kratka pouka velikog duhovnika i pustinjaka govori o tri misli koje lako mogu da zaokupe čoveka i zbog kojih zaboravlja da ceni ono što već ima.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Prema crkvenom predanju, u viđenju mu je najavljeno stradanje, a on je prihvatio iskušenje i ostao veran Hristu do poslednjeg trenutka.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Od Studenice do Žiče, a potom do Hrama Svetog Save, Prepodobna Anastasija Srpska okupila je narod koji sada pred njenim kivotom zastaje u molitvi.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Povrediti drugog, to je teška rana, upozorava mitropolit.
Prošlost čoveku nije data da je iznova živi.
Sveti oci učili su da svaka nepravda može postati put ka većem smirenju, jer nas podseća na sopstvene slabosti i poziva da se više oslonimo na Boga nego na ljudsku pravdu.
Prema crkvenom predanju, u viđenju mu je najavljeno stradanje, a on je prihvatio iskušenje i ostao veran Hristu do poslednjeg trenutka.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Pouka ruskog svetitelja podseća na nekoliko važnih koraka u duhovnom životu, od iskrenog pokajanja do molitve.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
