Na Cetinju su se poslednjih dana, iza priče o arhivima i administrativnim procedurama, razotkrili duboki strahovi i ukorenjene predrasude. Iz naizgled tehničkog pitanja izbila je rasprava koja je brzo prerasla u ozbiljno preispitivanje verskih sloboda, ljudskog dostojanstva i elementarne ravnopravnosti. Reakcija Mitropolije crnogorsko-primorske bila je oštra, jasna i bez ublažavanja - kao odgovor na događaje koje u Crkvi ne vide kao izolovan incident, već kao opasan i ponavljajući obrazac ponašanja.
- Antisrpska i anticrkvena histerija koja se ovih dana razvila u jednom veoma glasnom i izuzetno netrpeljivom, ali, srećom, nevelikom delu cetinjskog društva, predstavlja kap koja je zbilja prelila čašu i pretvorila se u otvoreni pokušaj aparthejda koji te grupe sprovode na Cetinju.
U ovom početnom tonu saopštenja Mitropolija bez uvijanja imenuje problem: ono što se pokušava predstaviti kao pojedinačni slučaj ili administrativno pitanje vidi se kao sistematski pritisak sa jasnim ideološkim obeležjima.
Od stručnog volontiranja do javne sumnjičavosti
- Kampanja je započela time što su dve osobe, od kojih je jedan sveštenik doktorand, master teologije sa Aristotelovog univerziteta u Solunu, a drugi diplomirani teolog, koje imaju zaduženje da se staraju o bogatoj arhivskoj građi Mitropolije, zaključile ugovore o volonterskom radu u Državnom arhivu Crne Gore na Cetinju, radi unapređenja svojih veština i kvalitetnijeg čuvanja i održavanja crkvenih arhiva, koji su, valjda to ne treba objašnjavati, deo sveukupne arhivske baštine naše zemlje.
Mitropolija podseća da je reč o zakonitom i stručnom angažmanu, usmerenom ka očuvanju arhivske građe koja pripada zajedničkom kulturnom i istorijskom nasleđu, a ne o bilo kakvoj prikrivenoj ili politički motivisanoj aktivnosti.
- Ova namera je, ipak, naišla na zaprepašćujući i vrlo opasan odnos poznatih adresa, koje su sumnjičile našu Crkvu da, u sprezi sa rukovodstvom Državnog arhiva, ima nekakve zadnje namere u vezi sa arhivskom građom. U tome su prednjačili profesori jedne cetinjske vanuniverzitetske visokoškolske ustanove sa nizom tekstova, a jedan univerzitetski profesor je buduće volontere nazivao gorim po Arhiv od termita.
Ovde se, kako navode iz Mitropolije, kritika pretvara u javno targetiranje, a stručni ljudi bivaju izloženi govoru koji ponižava i dehumanizuje.
Predlog koji je prešao granicu
- Sve je kulminiralo šovinističko-rasističkim predlogom žalosnog gradonačelnika Cetinja, koji je ‘razumeo zabrinutost građana’ i došao na ‘sjajnu’ ideju da se volonterima dozvoli angažovanje, ali da se proces njihovog volontiranja ‘odvija van zgrade Državnog arhiva’.“
Za Mitropoliju, upravo taj predlog predstavlja prelomni trenutak - trenutak u kojem diskriminacija dobija institucionalni okvir i pokušava da se legitimiše pod izgovorom kompromisa.
- Zaista "genijalno", mada ne i toliko originalno. Ideje koje smo čuli od profesora, grupe građana i gradonačelnika već liče na neke koje smo imali prilike da vidimo u istoriji.
U nastavku saopštenja povlače se svesne i teške istorijske paralele, kao upozorenje da se obrasci isključivanja uvek rađaju kroz navodno "razumna" i "bezbednosna" opravdanja.
Ćutanje kao saučesništvo
- Na primer, ideja da se pripadnicima jedne rase ‘dozvoli’ da se voze autobusima, ali samo na za to označenim mestima. Ne sa ‘normalnim’ svetom. Ili možda kao ona, jednako "genijalna" zamisao da se, radi njihove "bezbednosti" i izbegavanja ‘uznemirenja’ građana, vidnim obeležjima označe pripadnici jednog naroda i da im se ne dozvoli obavljanje nekih delatnosti.
Ove rečenice čine najteži deo saopštenja, jer jasno pokazuju da Mitropolija u dešavanjima na Cetinju vidi opasno klizanje ka modelima koji su u prošlosti donosili razaranje i duboku moralnu sramotu.
- Ovakvo diskriminatorsko ponašanje tih profesora i gradonačelnika i cele te grupe nesrećnih, u mržnji zarobljenih ljudi, mora da prestane odmah.
Poruka je jasna i nedvosmislena: nema prostora za relativizaciju niti za tišinu koja bi značila prećutno prihvatanje.
- Pozivamo sve nadležne državne organe da ispitaju sve okolnosti i da, u skladu sa zakonom, utvrde da li se u radnjama i javnim stavovima ovih "zabrinutih" stiču elementi krivične, prekršajne ili neke druge odgovornosti.
Mitropolija istovremeno insistira na institucionalnom odgovoru, naglašavajući da se ovakvi slučajevi ne mogu rešavati isključivo polemikom u javnosti.
- Pitamo se koliko još antisrpske i anticrkvene mržnje i diskriminacije treba da se izlije u javnom prostoru Crne Gore da bi institucije adekvatno reagovale?
U završnici se jasno poručuje da neutralnost u ovakvim situacijama ne postoji.
- Ćutanje je, naročito u ovakvim drastičnim slučajevima, bez ikakve sumnje, znak odobravanja mrziteljskih stavova. Za ovakav rasizam i mržnju ne može i ne treba da postoji prostor u civilizovanom društvu - zaključuje se u saopštenju.
Reakcija Mitropolije crnogorsko-primorske tako prerasta okvir jednog konkretnog spora i postaje ozbiljno upozorenje: granica između administrativne odluke i otvorene diskriminacije ponekad je tanka, ali posledice njenog prelaska ostavljaju duboke i dugotrajne tragove.
Nakon teksta objavljenog u „Vijestima”, Mitropolija je javno demantovala navode i ukazala na pogrešno tumačenje izjava sveštenika i — kako ističu — „sračunate neistine” koje se o Crkvi plasiraju.
Potpisi mitropolita Joanikija i predsednika opštine Nikole Jovanovića otvorili su put projektu koji spaja predanje i savremeni razvoj, uz planiranu donaciju od milion evra, izradu dokumentacije i uređenje prostora za buduću svetinju.
U besedi, vladika Pajsije podsetio je da vera ne nastaje u udobnosti, već u istrajnosti, odricanju i ličnoj odgovornosti pred Bogom.
Od Njegoševog amaneta do borbe protiv rušitelja kapele – kako hram, poezija i duhovna snaga čuvaju identitet i veru naroda.
