U besedi, vladika Pajsije podsetio je da vera ne nastaje u udobnosti, već u istrajnosti, odricanju i ličnoj odgovornosti pred Bogom.
Na kamenitom obodu nekadašnje Lješanske nahije, na prostoru koji ne nudi lako uporište za život, već traži istrajnost, trpljenje i snagu, praznik Svetog Mardarija Lješansko-Libertivilskog i Sveameričkog proslavljen je tiho, sabrano i dostojanstveno, onako kako dolikuje svetitelju čiji je život bio neprekidno putovanje, ali i neprestano svedočenje vere. U njegovom rodnom Kornetu, u hramu Svetog Đorđa, okupio se verni narod da praznik ne obeleži samo sećanjem, već živim liturgijskim iskustvom.
Libertivilski. Svetu arhijerejsku liturgiju služio je episkop dioklijski Pajsije, upravo u crkvi u kojoj je Sveti Mardarije Libertvilski kršten. Ta činjenica, snažna sama po sebi, dala je posebnu težinu prazniku: Liturgija je služena na mestu početka jednog života koji je prerastao lokalne granice i postao deo sabornog pamćenja Crkve.
U besedi nakon Liturgije, vladika Pajsije podsetio je da svetitelji ne niču u udobnosti, već na mestima iskušenja i odricanja.
- Oštri kamen sa kojeg je potekao Sveti Mardarije bio je plodno tlo za rađanje junaka i svetitelja Božjih. Jer svi su oni svetitelji koji su zablistali na ovom prostoru, nenašavši mesta da puste svoje žile u zemlji, te su svoje žile okrenuli ka nebu i, umesto zemaljske hrane i zemaljskog pića, napajali se nebeskim sokovima i nebeskom hranom. Među tim poslednjima koje pomenuh jeste svakako Sveti otac naš Mardarije Lješanski i episkop američko-kanadski, koji se ovde rodio i krstio baš u ovoj crkvi, u kojoj smo mi danas služili svetu službu i pomolili se Bogu i Svetom Mardariju - kazao je vladika Pajsije.
Njegove reči nisu bile istorijski podsetnik, već tumačenje duhovne geografije jednog svetiteljskog puta. Od Korneta, preko Cetinja i Rusije, pa sve do Amerike, Sveti Mardarije nosio je istu poruku, bez prilagođavanja i kompromisa, što je, kako je naglašeno, ostalo njegovo najdublje nasledstvo.
- Od Korneta, preko Cetinja i Rusije, do Amerike, svuda je propovedao i rečju i delom svedočio ime Hristovo i Jevanđelje Božje. Podigao je prelep manastir našem ocu Savi, prvom arhiepiskopu srpskom, ali je zidao i onaj duhovni hram od onih ljudi koje je tamo našao. Učio ih je da bez vere Hristove nema života ni ovde, ni posle ovog života, a da sa verom u Hrista mi živimo pravi život i ovde, a kasnije taj isti život nastavljamo u večnosti sa Hristom i sa precima našim - poručio je episkop Pajsije.
Beseda se završila molitvenim prizivom koji je sabrao lično, narodno i crkveno iskustvo u jednu celinu.
- Pomolimo se Svetom Mardariju da on ojača našu veru i ljubav prema Bogu, bližnjima, otadžbini, a pre svega prema zapovestima Božjim. Neka Božje zapovesti ljubimo i ispunjavamo svom dušom i svim srcem svojim. Ako to budemo činili, onda će Bog i Njegova Presveta Bogomajka i svi sveti biti u pomoći da nas rukovode i čuvaju. Danas smo se i pomolili za pokoj duša njegovih čestitih roditelja Petra i Jele, da Bog njih u naručju svom upokoji, a svima vama neka daruje zdravlje i spasenje i svaki Božji blagoslov - besedio je vladika Pajsije.
Praznik u Kornetu protekao je bez spoljašnje raskoši, ali sa unutrašnjom punoćom. Na mestu gde je Sveti Mardarije načinio prve korake vere, Crkva je još jednom potvrdila da svetost ne pripada prošlosti, već da se prepoznaje po tragu koji ostavlja u ljudima, u zajednici i u molitvi koja traje i kada se svetla ugase.
Dan nakon svoje krsne slave, Dobrija Radović je sahranjen na groblju u Barama Radovića.
Meštani su jubilej obeležili svetom liturgijom, parastosom ruskim borcima i promocijom knjige koja čuva sećanje na srpske sveštenike i misionare koji su oblikovali duhovni život njihovog kraja.
Vernici, arhijereji, profesori i đaci okupili su se u crkvi Svetog Save kako bi zajedno proslavili četvrt veka škole koja oblikuje buduće pastire Hristove, uz poruke o veri, životu i službi Dobrog Pastira.
Od dečaka koji je tragao za Bogom do episkopa čije su mošti ostale netruležne - život ovog svetitelja spojio je Studenicu, Rusiju, Čikago i Libertvil, ostavljajući srpskom narodu u Americi duhovno uporište koje traje do danas.
Ajeti 6:61-62 iz sure El-Enam podsećaju da nijedna duša ne prolazi mimo Allahove volje, da meleki prate svaki trenutak i da svaki vernik mora biti spreman za konačni obračun pred Stvoriteljem.
Oni su bili drugovi Svetog Teodora Tirona.
Veliki ruski duhovnik objašnjava da svaki trenutak bogosluženja ima snažnu simboliku i nosi nevidljivu snagu.
Jedina muslimanka u predsedničkom telu za verska prava, Samira Munši, podnela je ostavku uz optužbe da američka politika primorava građane da finansiraju rat na Bliskom istoku.
Predstojatelj SPC služio liturgiju u hramu Svetog Save i poručio da čovekov život može biti i sramota i slava,.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Na opelu bivšeg košarkaša Mornara, pionira ovog sporta u Baru i uzornog hrišćanina, jeromonah Rafailo i vladika Pajsije govorili su o njegovoj veri, ljubavi prema porodici i neugasloj svetlosti koju je ostavio u zajednici.
U svetinji kod Budve obavljen redak čin – sedam rasofora primilo je malu shimu na praznik Svetog apostola Matije.
Istakao značaj praznika Sabora bestelesnih sila okupljenih oko Svetoga arhanđela Gavrila, blagovesnika Blage vesti o rođenju Sina Božjega i spasitelja našeg Isusa Hrista.
Na obeležavanju 150 godina Nevesinjske puške odzvanjale su reči o veri koja oslobađa, o ljubavi jačoj od smrti i jedinstvu naroda bez kog nema istinske slobode.
Predstojatelj SPC služio liturgiju u hramu Svetog Save i poručio da čovekov život može biti i sramota i slava,.
Među parohijanima u Augsburgu najveći bol izazvalo je skrnavljenje svetog prostora, dok je parohija pozvala zajednicu da na ovaj događaj odgovori molitvom i razboritošću.
Po blagoslovu patrijarha Porfirija, svetinja velikog pravoslavnog iscelitelja doneta je među male pacijente, njihove roditelje i lekare, a mnogi su sa verom celivali mošti tražeći utehu, snagu i nadu u borbi za zdravlje.
Govoreći o ulozi Časnog Krsta u Vaskršnjem postu, službenik EUO Mitropolije crnogorsko-primorske poručio je da hrišćanski put podrazumeva odricanje, praštanje i smirenje – vrednosti koje savremeno društvo sve češće potiskuje.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Ono što je izgubljeno često biva nadoknađeno na način koji čovek nije mogao ni da zamisli.
Mala Lutfije džamija, poznata i kao „Odbegla džamija“, skriva više od jednog veka istorije i vere, dok šum vode ispod temelja stvara jedinstvenu atmosferu koju turisti i vernici pamte zauvek.
Jednostavan, zasitan i proveren recept iz domaće kuhinje pokazuje zašto je pasulj generacijama među najvoljenijim jelima.
