Đakon dr Ivica Čairović postao sveštenik, dok je beseda poglavara Srpske pravoslavne crkve osvetlila put do Carstva Božjeg.
Na petu nedelju velikoga posta, Nedelju Marije Egipćanke, crkva Svetog kneza Lazara na Zvezdari postala je svedok duhovnog događaja od posebnog značaja. Patrijarh srpski Porfirije služio je liturgiju u prisustvu vikarnog episkopa Alekseja i brojnih sveštenika i đakona Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, okupljajući verni narod u molitvenom zajedništvu i kontemplaciji.
Bratstvo Zvezdarske Lazarice te nedelje obogatilo se za novog služitelja oltara. Rukom patrijarha Porfirija u sveštenički čin uveden je đakon dr Ivica Čairović, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, čime je simbolično i stvarno osnaženo duhovno nasleđe hramova u Beogradu.
- I nije čudo što, evo, u petu nedelju posta, braćo i sestre, mi slavimo Svetu Mariju Egipćanku na čijem životu se otkriva tajna Hristova, tajna ljubavi Hristove i blagodati Božje, ali se otkriva i istinitost one početne reči iz Jevanđelja da bez smirenja, tj. bez pokajanja, bez preobražaja, bez spoznaje da treba da budemo bolji i da uzrastamo u vrlini i u dobru u saradnji sa blagodaću Božjom, znajući da od nje sve počinje i njom sve završava, da bez toga mi ne možemo ući u Carstvo Božje - podvukao je patrijarh Porfirije u besedi upućenoj sabranom narodu.
Parohija pri crkvi Svetog velikomučenika kneza Lazara u naselju Bulbuder, nekada poznatom kao Dolina slavuja, osnovana je 1927. godine, a izgradnja hrama bila je moguća zahvaljujući velikim srpskim dobrotvorima Stanojlu i Draginji Petrović, uz dar beogradske opštine koja je ustupila plac. Kamen temeljac osvećen je na Petrovdan 1935. godine, dok je čin osvećenja hrama obavio patrijarh Varnava na Vidovdan 1936. godine. U hramu se čuva deo moštiju Svetog velikomučenika kneza Lazara, a vernici pred ikonom Svetog velikomučenika Mine pronalaze utehu, isceljenje i duhovni mir.
– Bez pokajanja, bez napuštanja ovog sveta, ne u smislu fizičkog odlaska iz njega, nego bez napuštanja logike, mudrovanja, filosofije ovoga sveta i pripajanja blagodati Božjoj, logici Hristovoj i Njegovom Jevanđelju, mi ne možemo ući u tajnu Carstva Božjeg. Već sada i ovde naš život postaje pakao ako ga posvetimo logici ovog sveta. Neka pogleda svako od nas u sebe i pred licem Božjim bude iskren – poručio je patrijarh Porfirije, naglašavajući značaj svakodnevnog preispitivanja, pokajanja i težnje ka Hristovoj ljubavi.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Kao primer preobražaja, patrijarh je naveo život Svete Marije Egipćanke, koja je kroz susret sa Gospodom doživela unutrašnji preokret i odlučila da sav svoj život ustroji u skladu sa voljom Božjom.
- Njegova reč je raj, Njegova reč je smisao, Njegova reč je svedok i činjenica Carstva Božjeg kao krajnje mogućnosti za koju smo stvoreni - rekao je patrijarh, potvrđujući kroz reč i delo duhovnu snagu i značaj rukopoloženja u životu crkve.
Vernici su se sabrali na Vračaru povodom praznika posvećenog pobedi poštovanja svetih ikona, dok je patrijarh govorio o veri kao temelju svakog ljudskog izbora i upozorio da bez istine Jevanđelja nema ni istinskog života.
Kroz učenja Svetog Grigorija Palame i primere iz Jevanđelja poglavar SPC je u besedi podsetio vernike koliko molitva, poniznost i istinska vera oblikuju naš život i zajednicu, dok je mladog službenika Sinoda rukopoložio u čin đakona.
U poruci punoj poštovanja istaknuta je njegova predanost pastirskom služenju i očuvanju duhovnog jedinstva crkve.
U Vranju je služen pomen stradalima, dok su reči poglavara Srpske pravoslavne crkve o ubijenim devojčicama, izgubljenom miru i savesti čovečanstva otvorile pitanje - kuda ide svet ako zaboravi vrednost života.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Podrška i molitve za njegovo ozdravljenje stigle su i iz Eparhije bačke, u čijim je hramovima sinoć služena posebna molitva.
Građani Republike Srbije na Kosovu i Metohiji moraju znati da nisu prepušteni sami sebi, navedeno je u saopštenju Studentske liste.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Ukupan fond stipendija iznosi 40.000.000,00 dinara.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Greh nije samo ono što je kažnjivo pred zakonom ili što izaziva osudu okoline.
Njihovo stradanje postalo je svedočanstvo vere i za one koji su do tada progonili hrišćane.
Prema hrišćanskom učenju, čovek je pozvan da čuva svoj jezik od zlih reči, osude i proklinjanja, a roditeljska ljubav ne bi trebalo da se pretvori u ponižavanje i osuđivanje deteta.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici.
Poznati kao besrebrenici i čudotvorci, lečili su bolesne ne tražeći zauzvrat novac niti bilo kakvu nagradu, zbog čega su dobili ime bezmezdni lekari.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Na liturgiji u hramu Svetog Dimitrija poglavar SPC govorio o slabosti čoveka, snazi poverenja i putu koji ostaje otvoren za svakoga, dok je rukopoloženje novog đakona dalo događaju posebnu težinu i simboliku novog početka.
U Nedelju Svetih Otaca, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Božijoj prisutnosti i jedinstvu – a mladom jereju ukazano je posebno poverenje i blagoslov.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Podrška i molitve za njegovo ozdravljenje stigle su i iz Eparhije bačke, u čijim je hramovima sinoć služena posebna molitva.
Građani Republike Srbije na Kosovu i Metohiji moraju znati da nisu prepušteni sami sebi, navedeno je u saopštenju Studentske liste.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Greh nije samo ono što je kažnjivo pred zakonom ili što izaziva osudu okoline.
Njihovo stradanje postalo je svedočanstvo vere i za one koji su do tada progonili hrišćane.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News