Jeromonah Nazarije Basilaja poručuje da Crkva ne sme da zaboravi stradanje monaštva i pozvao je na molitvu da se progon i nasilje nad hrišćanima više nikada ne ponove.
Tragedija koja je pogodila Svjatogorsku lavru, u kojoj je život izgubio monah Varsanufije (Turjanski), izazvala je duboku žalost među pravoslavnim vernicima. Na stradanje monaškog bratstva reagovao je i iguman Nazarije Basilaja iz Gruzijske pravoslavne crkve, poručivši da Crkva dobro poznaje iskustvo progona i stradanja sveštenstva, ali da je svaki novi slučaj nasilja nad monasima posebno bolan.
Govoreći za gruzijski portal mzk.ge, iguman Nazarije Basilaja podsetio je da se Crkva decenijama seća progona, ubistava, kamenovanja i drugih oblika nasilja nad sveštenstvom. Ipak, kako je istakao, ono što se dogodilo u Svjatogorskoj lavri posebno je bolno za sveštenstvo i hrišćane.
- Crkva se decenijama seća progona i stradanja sveštenstva, ubistava, kamenovanja i sličnih oblika nasilja. To Crkvi nije nepoznato, ali ono što se dogodilo u Svjatogorskoj lavri predstavlja izuzetno bolnu činjenicu za sveštenstvo i sve hrišćane uopšte - rekao je iguman Nazarije Basilaja.
Posebno je, prema njegovim rečima, teška sudbina monaha koji su stradali u ovom napadu. Njegove reči ujedno su izraz bratske solidarnosti Gruzijske pravoslavne crkve sa monaštvom Svjatogorske lavre.
- Trojica monaha iz lavre su osuđeni na smrt. Kao sveštenstvo bratske zemlje, saosećamo s vama i delimo veliku žalost koja je zadesila lavru - istakao je iguman Nazarije.
"Možda može biti i mučenik"
Iguman Nazarije posebno je ukazao na značaj potpunog rasvetljavanja svih okolnosti tragedije. Za Crkvu okolnosti u kojima je jedan monah izgubio život nisu važne samo zbog utvrđivanja činjenica već mogu imati i dublji duhovni značaj.
On je izrazio nadu da će istraga pokazati šta se dogodilo i da će uspomena na ubijenog monaha biti dostojno sačuvana.
- Ukoliko se ove okolnosti zaista istraže, to će za nas biti važno, jer ovaj monah, koji je tako brutalno ubijen, možda može biti i mučenik. To će ojačati svedočenje hrišćanstva - rekao je iguman.
Crkva mučenikom ne proglašava nekoga samo zato što je stradao nasilnom smrću. Za takvo svedočanstvo od posebnog su značaja okolnosti stradanja, vera i odnos prema Hristu, kao i crkveno razmatranje konkretnog slučaja. Zbog toga je iguman Nazarije naglasio upravo potrebu da okolnosti tragedije budu potpuno istražene.
"Da se ne vratimo u stara vremena"
Stradanje monaha u Svjatogorskoj lavri za igumana Nazarija istovremeno nosi i snažnu istorijsku opomenu. Gruzijska pravoslavna crkva, kao i druge pravoslavne Crkve, kroz istoriju je prolazila kroz periode progona, nasilja i stradanja sveštenstva i monaštva.
Zato je njegov poziv upućen prvenstveno u duhu molitve, sa željom da se nasilje nad Crkvom i njenim služiteljima više nikada ne ponovi.
- Molimo se Gospodu da se slični događaji ne dešavaju i da se ne vratimo u stara vremena kroz koja su prošle i Gruzijska crkva i Crkve drugih zemalja tokom boljševičkog režima - poručio je iguman Nazarije.
Njegove reči podsećaju da stradanje jednog monaha nije samo tragedija jedne porodice ili jednog manastira. U pravoslavnoj svesti bol zbog stradanja člana monaškog bratstva prevazilazi granice jedne pomesne Crkve. Kada strada monah, saosećanje se prirodno širi na čitavo pravoslavno bratstvo.
Napad u Svjatogorskoj lavri
Podsetimo, 23. avgusta 2026. godine, oko 11 časova, grupa nepoznatih napadača napala je žitelje Svjatogorske lavre u njenom gornjem delu, nedaleko od Crkve Svetog Nikole.
Tom prilikom ubijen je monah Varsanufije (Turjanski), dok su monah Grigorije i iguman manastira Andrej Kirijenko teško ranjeni.
Vest o tragediji izazvala je duboku žalost među pravoslavnim vernicima, a reakcija igumana Nazarija Basilaje pokazala je da bol zbog stradanja monaštva nije ostao ograničen na Svjatogorsku lavru. Iz Gruzijske pravoslavne crkve stigla je poruka saosećanja, ali i apel da se okolnosti ovog zločina u potpunosti rasvetle.
U središtu njegovog obraćanja ostala je molitva. Molitva za pokoj duše stradalog monaha, za oporavak ranjenih i za to da se Crkva više nikada ne suoči sa vremenima u kojima su nasilje i progon bili svakodnevna stvarnost.
Potpisnici peticije tvrde da su potezi ukrajinskih vlasti prema Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi razlog zbog kojeg smatraju da priznanje predsedniku Ukrajine nije primereno jednom pravoslavnom pokloničkom mestu.
Protojerej Mihail Bregvadze tvrdi da je odluka povezana sa okolnostima smrti, dok majka pokojnice odbacuje njegove navode i traži da se ne iznose nepotvrđene tvrdnje o ovoj porodičnoj tragediji.
Vernici su na Preobraženje krenuli iz Kamenca-Podoljskog, noseći krstove i ikone i moleći se za zdravlje, mir i pomoć u životnim iskušenjima, a tradicija ovog podviga povezuje se sa čudom iz 1832. godine.
Jeromonah Nazarije Basilaja poručuje da Crkva ne sme da zaboravi stradanje monaštva i pozvao je na molitvu da se progon i nasilje nad hrišćanima više nikada ne ponove.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Sušene pečurke i nekoliko običnih namirnica, uz posebnu tehniku pripreme, daju jelu bogat ukus, a jedan detalj iz ruske manastirske kuhinje pravi najveću razliku.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Otac Varsanufije je stradao u blizini Svetog Nikolajevskog hrama, dok su inok Grigorije i izbeglica Andrej Kirijenko sa teškim povredama prevezeni u bolnicu.
Hiljadugodišnji manastir na obali Dnjepra, povezan s počecima pravoslavlja u staroj Rusiji, u središtu je spora između ukrajinskih vlasti, crkvenih struktura i vernika koji strahuju za njegovu sudbinu.
Arhiepiskop sumski Nikodim tvrdi da je telo patrijarha Filareta premešteno protivno njegovoj poslednjoj volji, dok dve crkvene strukture ulaze u otvoren sukob oko opela i mesta sahrane.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
U besedi za sredu 14. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako je zemlja nekadašnjih idola postala dom velikih monaha, mučenika i podvižnika čiji je podvig ostavio dubok trag u istoriji hrišćanstva.
Ova neobična pouka poznatog svetitelja govori o pripremi duše za razgovor sa Bogom i objašnjava zašto nije lako odmah pronaći mir i pažnju čim stanemo pred ikonu.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Ova neobična pouka poznatog svetitelja govori o pripremi duše za razgovor sa Bogom i objašnjava zašto nije lako odmah pronaći mir i pažnju čim stanemo pred ikonu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
