Ono što većina ljudi prećuti i nosi godinama u sebi, prema rečima svetogorskog podvižnika, može se skinuti sa savesti tek kada se jasno i iskreno izgovori.
Mnogi ljudi danas teško priznaju sopstvene greške. Strah od osude, osećaj stida ili želja da sačuvaju sliku o sebi često ih navode da prećute ono što ih najviše opterećuje. Međutim, pravoslavna duhovnost na stid ne gleda kao na prepreku, već kao na put ka oslobođenju. Upravo o tome govori jedna od pouka starca Mojsija Svetogorca, koji ukazuje da je iskreno pokajanje prvi korak ka duhovnom miru.
Starac Mojsije Svetogorac ovako je govorio o značaju stida i ispovesti:
- Sramotu je dobro imati, ali pre nego učinimo greh, a ne posle. Kažu da će nas sramota koju osećamo prilikom ispovesti osloboditi sramote u dan Strašnog suda, jer za one grehove koje sveštenik razreši neće nam biti ponovo suđeno. Direktno priznavanje grehova podrazumeva da budemo jasni, iskreni i uz odluku da više nikad ne ponovimo grehe koje smo ispovedili - govorio je starac Mojsije.
Ova pouka podseća da u pravoslavlju ispovest nije puko nabrajanje grehova, već čin iskrenog suočavanja sa sobom i odluke da se život promeni. Prema rečima starca Mojsija Svetogorca, upravo stid koji čovek oseti pre greha ili tokom iskrene ispovesti može postati početak duhovnog isceljenja i put ka istinskom unutrašnjem miru.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 121 (16,17-24)
17. Molim vas pak, braćo, da pazite na one koji čine razdore i sablazni protiv nauke koju vi naučiste, i klonite ih se; 18. jer takvi ne služe Gospodu našem Isusu Hristu nego svojem trbuhu, i blagim i laskavim rečima varaju srca nezlobivih. 19. A vaša se poslušnost razglasi svuda. Zato se radujem zbog vas: ali hoću da ste vi mudri za dobro, a bezazleni za zlo. 20. A Bog mira brzo će satreti satanu pod noge vaše. Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista s vama. 21. Pozdravljaju vas Timotej, saradnik moj, i Lukije i Jason i Sosipatar, srodnici moji. 22. Pozdravljam vas u Gospodu i ja Tertije, koji napisah ovu poslanicu. 23. Pozdravlja vas Gaj, domaćin moj i cele Crkve. Pozdravlja vas Erast, blagajnik gradski, i brat Kvart. 24. Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista sa svima vama. Amin.
Jevanđelje po Mateju, začalo 51. (13,10-23)
10. I pristupivši učenici rekoše mu: „Zašto im govoriš u pričama?” 11. A on odgovarajući reče im: „Zato što je vama dano da znate tajne Carstva nebeskoga, a njima nije dano.” 12. Jer ko ima, daće mu se, i preteći će mu; a ko nema, uzeće mu se i ono što ima. 13. Zato im govorim u pričama, jer gledajući ne vide, i slušajući ne čuju, niti razumeju. 14. I ispunjava se na njima proroštvo Isaijino, koje govori: „Ušima ćete čuti, i nećete razumeti; i očima ćete gledati, i nećete videti!”
15. Jer je otvrdnulo srce ovoga naroda, i ušima teško čuju, i očima svojim zažmuriše da kako očima ne vide, i ušima ne čuju, i srcem ne razumeju, i ne obrate se da ih iscelim. 16. A blago vašim očima što vide i ušima vašim što čuju. 17. Jer zaista vam kažem, da su mnogi proroci i pravednici želeli videti što vi vidite, a ne videše; i čuti što vi čujete, i ne čuše. 18. Vi pak čujte priču o sejaču! 19. Svakome koji sluša reč o Carstvu i ne razume, dolazi nečastivi i krade posejano u srcu njegovom; to je ono pored puta posejano.
20. A na kamenitom mestu posijano, to je koji sluša reč i odmah je s radošću prima, 21. ali nema korena u sebi, nego je nepostojan, pa kad bude do nevolje ili ga poteraju zbog reči, odmah se sablazni. 22. A posejano u trnju, to je koji sluša reč, no briga ovoga sveta i prevara bogatstva zaguše reč i bez roda ostane. 23. A posejano na dobroj zemlji, to je koji sluša reč i razume, koji, dakle, i rod rađa, i donosi jedan po sto, a jedan po šezdeset, a jedan po trideset.
Kada čovek misli da je predaleko od Boga, ove reči ruskog svetitelja vraćaju nadu.
Reči svetogorskog starca nude neočekivan odgovor na jedno od najtežih pitanja vere i života: zašto patnja uopšte postoji i šta se u njoj može otkriti.
Njegove reči o grehu, pokajanju i unutrašnjem miru podsećaju vernike da se uzrok mnogih životnih borbi ne traži samo spolja, već i u stanju sopstvenog srca.
U sekundi posle greha, prema starcu Nikonu Voborjevu, odlučuje se unutrašnji ishod, a jedna kratka molitva menja tok onoga što sledi.
Tokom praznične Liturgije u hramu Svetog pravednog Josifa u Hjustonu primili su Svetu tajnu krštenja i miropomazanja, a njihov dolazak u Pravoslavnu crkvu bio je deo samog bogosluženja.
Vreme je dar koji čovek dobija od Boga, a način na koji ga koristi govori mnogo o njegovom životu.
Zrna soje, luk, praziluk i začini daju ovom posnom jelu bogat ukus, a priprema bez ulja čini ga odličnim izborom za dane strogog posta.
Susret jereja Leonida Bratkova sa sedamdesetogodišnjom Anom otvorio je pitanje da li je krštenje samo utočište pred smrću ili poziv na promenu i oproštaj.
Nije najveća nesreća umoriti se od života, već jednoga dana shvatiti da smo bili toliko zauzeti živeći, da život nismo ni primetili, upozorava iguman.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Tumačeći proročanske reči Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o prolaznosti telesnog izgleda, ali još više upozorava na ono što se događa sa dušom kada je čovek zapostavi zarad raskoši, gordosti i telesnih uživanja.
Veliki srpski svetitelj objašnjava da reč koju hrišćani svakodnevno izgovaraju krije odgovor koji nije samo pitanje znanja, već i način života.
U besedi za sredu 12. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni filosofija, ni umetnost, ni kultura, niti bilo koje zemaljsko dostignuće ne mogu dosegnuti visinu Crkve Hristove.
Svetogorski starac govorio je o nemiru koji nastaje kada čovek pokušava da upravlja svakim ishodom i ukazao na put koji vodi ka drugačijem odnosu prema onome što mu život donosi.
Tokom praznične Liturgije u hramu Svetog pravednog Josifa u Hjustonu primili su Svetu tajnu krštenja i miropomazanja, a njihov dolazak u Pravoslavnu crkvu bio je deo samog bogosluženja.
Vreme je dar koji čovek dobija od Boga, a način na koji ga koristi govori mnogo o njegovom životu.
Susret jereja Leonida Bratkova sa sedamdesetogodišnjom Anom otvorio je pitanje da li je krštenje samo utočište pred smrću ili poziv na promenu i oproštaj.
Nije najveća nesreća umoriti se od života, već jednoga dana shvatiti da smo bili toliko zauzeti živeći, da život nismo ni primetili, upozorava iguman.
Nove pesme mitropolita zvorničko-tuzlanskog posvećene su svetiteljima, Presvetoj Bogorodici, monaškom životu, veri i duhovnom podvigu, a nastale su prema njegovim autorskim stihovima.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Probajte tikvice punjene pirinčem po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za četvrtak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Jovana Šangajskog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnogučenika Dometija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti prorok Samuilo. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Bernarda, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki srpski svetitelj objašnjava da reč koju hrišćani svakodnevno izgovaraju krije odgovor koji nije samo pitanje znanja, već i način života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
