AKO JE BOG STVORIO SAVRŠENO ZDRAVOG ČOVEKA, ZAŠTO DOPUŠTA TEŠKE BOLESTI: Starac Emilijan daje odgovor na pitanje koje potresa i vernike i one koji to nisu
Reči svetogorskog starca nude neočekivan odgovor na jedno od najtežih pitanja vere i života: zašto patnja uopšte postoji i šta se u njoj može otkriti.
Ljudi se često pitaju zašto Bog dopušta bolest, naročito onda kada ona pogodi iznenada, bez objašnjenja i bez „razloga“ koji bi se lako mogao prihvatiti. U tim trenucima pitanje nije filozofsko, nego lično i teško: kako pomiriti veru u dobrog Boga sa stvarnošću patnje koja menja život, telo i svakodnevicu?
Upravo na tom mestu, gde se vera lomi o iskustvo bola, otvara se prostor za pouku Starca Emilijana Simonopetrita, koji bolest ne posmatra kao besmislen prekid, nego kao duhovno iskustvo koje može dobiti dublji smisao.
- Zašto Bog, koji je stvorio čoveka u savršenom zdravlju i želi njegovu radost i mir, dopušta bolest? Jer kada čovek prihvati bolest, kada je prihvati sa ljubavlju, kada iz nje crpi duhovnu korist i kada se kroz nju poveri Bogu, tada bolest postaje jedno od najbržih sredstava za postizanje istine i spasenja. Iz tog razloga Bog, kao dobri Učitelj, ponekad dopušta bolest kada imamo grehe, posebno skrivene, kako bismo se pokajali i ne bismo bili osuđeni u budućem životu. Isto tako, onima koji poseduju skrivenu svetost, On takođe daruje bolest, kako ne bi primili svoju nagradu ovde na zemlji, već u večnosti. Na kraju krajeva, bolest može biti jedan od najlepših Božjih darova čoveku. Zaista, može biti korisnija čak i od najdubljih i najvatrenijih duhovnih želja ljudskog srca - govorio je starac Emilijan Simonopetrit.
U toj perspektivi bolest prestaje da bude samo prekid zdravlja i postaje prostor u kojem se čovek suočava sa sobom bez iluzija. Ne briše bol, ali mu daje okvir u kome se on ne završava samo u očaju, nego može da postane trenutak unutrašnjeg preobražaja.
Čitanje Jevanđelja za utorak 4. sedmice po Duhovima
Foto: SPC
Jevanđelje
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 104 (10,11-21; 11,1-2)
11. Jer Pismo govori: „Svaki koji veruje u Njega neće se postideti.” 12. Jer nema razlike između Judejca i Jelina; jer je isti Gospod sviju, bogat za sve koji ga prizivaju. 13. Jer svaki koji prizove Ime Gospodnje biće spasen. 14. Kako će, dakle, prizvati Onoga u koga ne poverovaše? Kako li će poverovati u Onoga za koga ne čuše? A kako će čuti bez propovednika?
15. A kako će propovedati ako ne budu poslani? Kao što je napisano: „Kako su krasne noge onih koji blagoveste mir, koji blagoveste dobro!” 16. Ali svi ne poslušaše Jevanđelje; jer Isaija govori: „Gospode, ko verova propovedi našoj?” 17. I tako vera biva od propovedi, a propoved od reči Božije. 18. Ali velim: „Zar ne čuše?” Svakako. Po svoj zemlji otide glas njihov, i do krajeva vaseljene reči njihove. 19. Nego velim: „Zar ne razume Izrailj? Prvi Mojsej govori: „Ja ću vas na surevnjivost pokrenuti kroz one koji nisu narod, nerazumnim narodom rasrdiću vas”.
20. A Isaija govori smelo: „Nađoše me koji me ne traže, javih se onima koji ne pitaju za mene.” 21. A Izrailju govori: „Vazdan pružah ruke svoje prema narodu neposlušnom i buntovnom.”1. Kažem, dakle: Zar Bog odbaci narod svoj? Nikako! Jer sam i ja Izrailjac, od semena Avraamova, od plemena Venijaminova.2. Ne odbaci Bog narod svoj koji unapred pozna. Ili ne znate šta govori Pismo za Iliju kako se tuži Bogu na Izrailja govoreći:
Jevanđelje po Mateju, začalo 41. (11,16-20)
16. Ali sa kime ću uporediti rod ovaj? Sličan je deci koja sede po trgovima i dovikuju drugovima svojim govoreći: 17. „Svirasmo vam i ne igraste; naricasmo vam, i ne ridaste.” 18. Jer dođe Jovan, koji niti jede niti pije, a oni kažu: „Đavo je u njemu.” 19. Dođe Sin Čovečiji, koji i jede i pije, a oni kažu: „Gle čoveka izjelice i vinopije, druga carinicima i grešnicima.” I bi opravdana premudrost od dece njene.20. Tada poče Isus koriti gradove u kojima su se dogodila mnoga čudesa njegova, što se ne pokajaše:
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Umesto odgovora, ljutnje i potrebe da dokažemo ko je u pravu, veliki ruski duhovnik upućuje na molitvu za onoga koji nas je povredio, otkrivajući put kojim se čuva mir srca i umnožava hrišćanska ljubav.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Avtonoma po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Prepodobna Eufrosina Aleksandrijska i Prepodobni Sergije Radonješki. Katolička crkva obeležava Svetog Kleofasa, dok Jevreji večeras dočekuju Sukot, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
U besedi za četvrtak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega zemaljska dobra ne mogu da daju trajnu sitost i zašto je prava glad ona koja vodi ka Bogu.
U besedi za utorak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Hristove reči pokazuje zašto ni dela, Sveto Pismo i svedočanstvo Oca nisu dovoljni čoveku koji odbija da poveruje.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
