Reči svetogorskog starca nude neočekivan odgovor na jedno od najtežih pitanja vere i života: zašto patnja uopšte postoji i šta se u njoj može otkriti.
Ljudi se često pitaju zašto Bog dopušta bolest, naročito onda kada ona pogodi iznenada, bez objašnjenja i bez „razloga“ koji bi se lako mogao prihvatiti. U tim trenucima pitanje nije filozofsko, nego lično i teško: kako pomiriti veru u dobrog Boga sa stvarnošću patnje koja menja život, telo i svakodnevicu?
Upravo na tom mestu, gde se vera lomi o iskustvo bola, otvara se prostor za pouku Starca Emilijana Simonopetrita, koji bolest ne posmatra kao besmislen prekid, nego kao duhovno iskustvo koje može dobiti dublji smisao.
- Zašto Bog, koji je stvorio čoveka u savršenom zdravlju i želi njegovu radost i mir, dopušta bolest? Jer kada čovek prihvati bolest, kada je prihvati sa ljubavlju, kada iz nje crpi duhovnu korist i kada se kroz nju poveri Bogu, tada bolest postaje jedno od najbržih sredstava za postizanje istine i spasenja. Iz tog razloga Bog, kao dobri Učitelj, ponekad dopušta bolest kada imamo grehe, posebno skrivene, kako bismo se pokajali i ne bismo bili osuđeni u budućem životu. Isto tako, onima koji poseduju skrivenu svetost, On takođe daruje bolest, kako ne bi primili svoju nagradu ovde na zemlji, već u večnosti. Na kraju krajeva, bolest može biti jedan od najlepših Božjih darova čoveku. Zaista, može biti korisnija čak i od najdubljih i najvatrenijih duhovnih želja ljudskog srca - govorio je starac Emilijan Simonopetrit.
U toj perspektivi bolest prestaje da bude samo prekid zdravlja i postaje prostor u kojem se čovek suočava sa sobom bez iluzija. Ne briše bol, ali mu daje okvir u kome se on ne završava samo u očaju, nego može da postane trenutak unutrašnjeg preobražaja.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 104 (10,11-21; 11,1-2)
11. Jer Pismo govori: „Svaki koji veruje u Njega neće se postideti.” 12. Jer nema razlike između Judejca i Jelina; jer je isti Gospod sviju, bogat za sve koji ga prizivaju. 13. Jer svaki koji prizove Ime Gospodnje biće spasen. 14. Kako će, dakle, prizvati Onoga u koga ne poverovaše? Kako li će poverovati u Onoga za koga ne čuše? A kako će čuti bez propovednika?
15. A kako će propovedati ako ne budu poslani? Kao što je napisano: „Kako su krasne noge onih koji blagoveste mir, koji blagoveste dobro!” 16. Ali svi ne poslušaše Jevanđelje; jer Isaija govori: „Gospode, ko verova propovedi našoj?” 17. I tako vera biva od propovedi, a propoved od reči Božije. 18. Ali velim: „Zar ne čuše?” Svakako. Po svoj zemlji otide glas njihov, i do krajeva vaseljene reči njihove. 19. Nego velim: „Zar ne razume Izrailj? Prvi Mojsej govori: „Ja ću vas na surevnjivost pokrenuti kroz one koji nisu narod, nerazumnim narodom rasrdiću vas”.
20. A Isaija govori smelo: „Nađoše me koji me ne traže, javih se onima koji ne pitaju za mene.” 21. A Izrailju govori: „Vazdan pružah ruke svoje prema narodu neposlušnom i buntovnom.”1. Kažem, dakle: Zar Bog odbaci narod svoj? Nikako! Jer sam i ja Izrailjac, od semena Avraamova, od plemena Venijaminova.2. Ne odbaci Bog narod svoj koji unapred pozna. Ili ne znate šta govori Pismo za Iliju kako se tuži Bogu na Izrailja govoreći:
Jevanđelje po Mateju, začalo 41. (11,16-20)
16. Ali sa kime ću uporediti rod ovaj? Sličan je deci koja sede po trgovima i dovikuju drugovima svojim govoreći: 17. „Svirasmo vam i ne igraste; naricasmo vam, i ne ridaste.” 18. Jer dođe Jovan, koji niti jede niti pije, a oni kažu: „Đavo je u njemu.” 19. Dođe Sin Čovečiji, koji i jede i pije, a oni kažu: „Gle čoveka izjelice i vinopije, druga carinicima i grešnicima.” I bi opravdana premudrost od dece njene.20. Tada poče Isus koriti gradove u kojima su se dogodila mnoga čudesa njegova, što se ne pokajaše:
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Ravnodušnost nije zaštita duše, upozorava svetitelj, već put ka osudi i gubitku večnog života.
Umesto odgovora, ljutnje i potrebe da dokažemo ko je u pravu, veliki ruski duhovnik upućuje na molitvu za onoga koji nas je povredio, otkrivajući put kojim se čuva mir srca i umnožava hrišćanska ljubav.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Otac Goran Panjkov objasnio je da takvo tumačenje nema nikakvo uporište u crkvenom učenju.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Ne treba očajavati ako na Zadušnice ne možete da odete u crkvu i na grobove svojih najmilijih.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Otac Goran Panjkov objasnio je da takvo tumačenje nema nikakvo uporište u crkvenom učenju.
Gledajući kako nevini ljudi stradaju, Nestor nije mogao da ostane ravnodušan.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Novi zavet doneo je suštinsku promenu u odnosu između Boga i čoveka.
Brige zbog novca i materijalne sigurnosti mogu postati veliki teret, naročito kada čovek ne zna odakle da počne i kako da izađe iz teške situacije.
Veče je, kako je naglešeno, prilika da se čovek udalji od svakodnevne žurbe i u miru razmotri događaje koji su obeležili protekli dan.
U Jevanđelju se vernicima skreće pažnja na to da pred Bogom nije najvažnije koliko je čovek naučio i koliko godina ima, već kakvo mu je srce.
Otac Goran Panjkov objasnio je da takvo tumačenje nema nikakvo uporište u crkvenom učenju.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Gledajući kako nevini ljudi stradaju, Nestor nije mogao da ostane ravnodušan.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News