AKO JE BOG STVORIO SAVRŠENO ZDRAVOG ČOVEKA, ZAŠTO DOPUŠTA TEŠKE BOLESTI: Starac Emilijan daje odgovor na pitanje koje potresa i vernike i one koji to nisu
Reči svetogorskog starca nude neočekivan odgovor na jedno od najtežih pitanja vere i života: zašto patnja uopšte postoji i šta se u njoj može otkriti.
Ljudi se često pitaju zašto Bog dopušta bolest, naročito onda kada ona pogodi iznenada, bez objašnjenja i bez „razloga“ koji bi se lako mogao prihvatiti. U tim trenucima pitanje nije filozofsko, nego lično i teško: kako pomiriti veru u dobrog Boga sa stvarnošću patnje koja menja život, telo i svakodnevicu?
Upravo na tom mestu, gde se vera lomi o iskustvo bola, otvara se prostor za pouku Starca Emilijana Simonopetrita, koji bolest ne posmatra kao besmislen prekid, nego kao duhovno iskustvo koje može dobiti dublji smisao.
- Zašto Bog, koji je stvorio čoveka u savršenom zdravlju i želi njegovu radost i mir, dopušta bolest? Jer kada čovek prihvati bolest, kada je prihvati sa ljubavlju, kada iz nje crpi duhovnu korist i kada se kroz nju poveri Bogu, tada bolest postaje jedno od najbržih sredstava za postizanje istine i spasenja. Iz tog razloga Bog, kao dobri Učitelj, ponekad dopušta bolest kada imamo grehe, posebno skrivene, kako bismo se pokajali i ne bismo bili osuđeni u budućem životu. Isto tako, onima koji poseduju skrivenu svetost, On takođe daruje bolest, kako ne bi primili svoju nagradu ovde na zemlji, već u večnosti. Na kraju krajeva, bolest može biti jedan od najlepših Božjih darova čoveku. Zaista, može biti korisnija čak i od najdubljih i najvatrenijih duhovnih želja ljudskog srca - govorio je starac Emilijan Simonopetrit.
U toj perspektivi bolest prestaje da bude samo prekid zdravlja i postaje prostor u kojem se čovek suočava sa sobom bez iluzija. Ne briše bol, ali mu daje okvir u kome se on ne završava samo u očaju, nego može da postane trenutak unutrašnjeg preobražaja.
Čitanje Jevanđelja za utorak 4. sedmice po Duhovima
Foto: SPC
Jevanđelje
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 104 (10,11-21; 11,1-2)
11. Jer Pismo govori: „Svaki koji veruje u Njega neće se postideti.” 12. Jer nema razlike između Judejca i Jelina; jer je isti Gospod sviju, bogat za sve koji ga prizivaju. 13. Jer svaki koji prizove Ime Gospodnje biće spasen. 14. Kako će, dakle, prizvati Onoga u koga ne poverovaše? Kako li će poverovati u Onoga za koga ne čuše? A kako će čuti bez propovednika?
15. A kako će propovedati ako ne budu poslani? Kao što je napisano: „Kako su krasne noge onih koji blagoveste mir, koji blagoveste dobro!” 16. Ali svi ne poslušaše Jevanđelje; jer Isaija govori: „Gospode, ko verova propovedi našoj?” 17. I tako vera biva od propovedi, a propoved od reči Božije. 18. Ali velim: „Zar ne čuše?” Svakako. Po svoj zemlji otide glas njihov, i do krajeva vaseljene reči njihove. 19. Nego velim: „Zar ne razume Izrailj? Prvi Mojsej govori: „Ja ću vas na surevnjivost pokrenuti kroz one koji nisu narod, nerazumnim narodom rasrdiću vas”.
20. A Isaija govori smelo: „Nađoše me koji me ne traže, javih se onima koji ne pitaju za mene.” 21. A Izrailju govori: „Vazdan pružah ruke svoje prema narodu neposlušnom i buntovnom.”1. Kažem, dakle: Zar Bog odbaci narod svoj? Nikako! Jer sam i ja Izrailjac, od semena Avraamova, od plemena Venijaminova.2. Ne odbaci Bog narod svoj koji unapred pozna. Ili ne znate šta govori Pismo za Iliju kako se tuži Bogu na Izrailja govoreći:
Jevanđelje po Mateju, začalo 41. (11,16-20)
16. Ali sa kime ću uporediti rod ovaj? Sličan je deci koja sede po trgovima i dovikuju drugovima svojim govoreći: 17. „Svirasmo vam i ne igraste; naricasmo vam, i ne ridaste.” 18. Jer dođe Jovan, koji niti jede niti pije, a oni kažu: „Đavo je u njemu.” 19. Dođe Sin Čovečiji, koji i jede i pije, a oni kažu: „Gle čoveka izjelice i vinopije, druga carinicima i grešnicima.” I bi opravdana premudrost od dece njene.20. Tada poče Isus koriti gradove u kojima su se dogodila mnoga čudesa njegova, što se ne pokajaše:
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Umesto odgovora, ljutnje i potrebe da dokažemo ko je u pravu, veliki ruski duhovnik upućuje na molitvu za onoga koji nas je povredio, otkrivajući put kojim se čuva mir srca i umnožava hrišćanska ljubav.
Crkva upozorila da incident nije slučajan i zatražila hitnu reakciju nadležnih, ali vernike pozvala da ostanu mirni, dostojanstveni i nepokolebljivi u veri: "Nećemo na mržnju odgovarati mržnjom".
U besedi za utorak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o vremenu koje je čoveku još ostavljeno za pokajanje, upozoravajući da će nastupiti dan koji neće biti prilika za promenu, već za konačni sud.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Kalinika po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik i arhiđakon Evplo. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Klare Asiške, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik našeg vremena upozoravao je da problem ne mora biti u bahatosti i otvorenoj oholosti, već u uverenju da smo dovoljno dobri, zbog čega prestajemo da preispitujemo sopstvene postupke i slabosti.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objašnjava zašto svakodnevne brige i rasuta pažnja zahtevaju dodatni trud onih koji žele da sačuvaju mir srca i sabranost uma.
Pouka svetogorskog podviznika otkriva zašto nije svaki bol štetan i kako razlikovati tugu koja udaljava od Boga od one koja vodi ka pokajanju i duhovnoj obnovi.
U besedi za utorak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o vremenu koje je čoveku još ostavljeno za pokajanje, upozoravajući da će nastupiti dan koji neće biti prilika za promenu, već za konačni sud.
Veliki duhovnik našeg vremena upozoravao je da problem ne mora biti u bahatosti i otvorenoj oholosti, već u uverenju da smo dovoljno dobri, zbog čega prestajemo da preispitujemo sopstvene postupke i slabosti.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave ističe da krst u automobilu može biti izraz vere, ali ne i amajlija, dok bezbednost vozača uvek mora biti na prvom mestu.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
