Veliki gruzijski svetitelj ostavio je snažnu poruku o osuđivanju, dobroti i ljudskim slabostima, otkrivajući zašto osuda ne popravlja onoga kome je upućena, već najpre menja naše sopstveno srce.
Lako je primetiti tuđu slabost, pogrešan korak ili pad, ali je mnogo teže sačuvati srce od osude. Često mislimo da kritikovanjem drugoga branimo istinu i ispravljamo nepravdu, a da pritom ne primetimo kako u nama rastu nemir, prezir ili osećaj nadmoći. Jedan drugačiji put pokazuje pouka Svetog Gavrila Gruzijskog, koji je podsećao da se čovek ne podiže tako što drugoga ponižava, već tako što mu prilazi sa milošću i ljubavlju.
- Ako vidiš da neko greši, zakloni ga svojom dobrotom. Onog trenutka kada ga osudiš, ti ne ispravljaš njega, već njegov teret prebacuješ u sopstveno srce - govorio je Sveti Gavrilo Gruzijski.
Ove reči ukazuju na duboku duhovnu istinu pravoslavnog iskustva: osuda ne menja čoveka koga osuđujemo, ali menja naše sopstveno srce. Umesto da tuđi pad postane povod za molitvu i saosećanje, on lako može postati razlog za unutrašnje udaljavanje od ljubavi. Sveti Gavrilo podseća da dobrota nije zatvaranje očiju pred greškom, već način da se čovek sačuva od iste slabosti koju vidi kod drugoga.
Jer, ponekad najveća pomoć koju možemo pružiti onome ko je pogrešio nije reč osude, već tiha dobrota koja mu ostavlja prostor da se vrati na pravi put.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 147 (10,28-33; 11,1-7)
28. Ako li vam neko reče: „Ovo je idolska žrtva”, ne jedite radi onoga koji vas izvesti i radi savesti; jer je Gospodnja zemlja i sve što je na njoj. 29. Ali ne govorim za savest tvoju, nego drugoga. Jer zašto da moju slobodu sudi savest drugoga? 30. Ako ja s blagodarnošću jedem, zašto da me ruže za ono za što ja blagodarim? 31. Ako, dakle, jedete, ako li pijete, ako li što drugo činite, sve na slavu Božiju činite. 32. Ne budite na spoticanje ni Judejcima, ni Jelinima, ni Crkvi Božijoj. 33. Kao što i ja u svemu svima ugađam, ne tražeći korist svoju nego mnogih, da se spasu.
1. Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista. 2. Hvalim vas pak, braćo, što sve moje pamtite, i držite predanja kao što vam predadoh. 3. Ali hoću da znate da je svakome mužu glava Hristos, a muž je glava ženi, a Bog je glava Hristu. 4. Svaki muž koji se s pokrivenom glavom moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju. 5. I svaka žena koja se gologlava moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju; jer je jedno isto kao i ošišana. 6. Jer ako se žena ne pokriva, neka se i šiša; ako li je stidno ženi šišati se ili brijati se, neka se pokriva. 7. Ali muž ne treba da pokriva glavu, jer je slika i slava Božija; a žena je slava muževljeva.
Jevanđelje po Mateju, začalo 69. (16,24-28)
24. Tada Isus reče učenicima svojim: „Ako hoće ko za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i za mnom ide. 25. Jer ko hoće život svoj da sačuva, izgubiće ga; a ako ko izgubi život svoj mene radi, naći će ga. 26. Jer kakva je korist čoveku ako sav svet zadobije a duši svojoj naudi? Ili kakav će otkup dati čovek za dušu svoju? 27. Jer će doći Sin Čovečiji u slavi Oca svog sa anđelima svojim, i tada će uzvratiti svakome po delima njegovim. 28. Zaista vam kažem: „Ima nekih među vama što stoje ovde koji neće okusiti smrti dok ne vide Sina Čovečijeg gde dolazi u Carstvu svome.”
Kada život postane pretežak i izgubi se osećaj smisla, pravoslavno predanje nudi drugačije viđenje: iskušenja nisu znak napuštanja, već put koji se kasnije otkriva kao vođenje kroz veru i istrajnost.
Mnoge ljude uznemiravaju neželjene i teške pomisli, ali ruski svetitelj objašnjava da greh ne nastaje samim iskušenjem, već onda kada čovek svesno prihvati ono što mu se javlja u umu i srcu.
Veliki ruski svetitelj podseća da uzrok nemira često ne dolazi iz sveta koji nas okružuje, već iz sopstvenog srca, i ostavlja pouku o putu ka unutrašnjoj tišini i duhovnoj snazi.
Veliki svetitelj otkrio je zašto posledice preljube ne počinju tek kada istina izađe na videlo, već znatno ranije.
Veliki gruzijski svetitelj ostavio je snažnu poruku o osuđivanju, dobroti i ljudskim slabostima, otkrivajući zašto osuda ne popravlja onoga kome je upućena, već najpre menja naše sopstveno srce.
Sveti Leontije i još 44 mučenika iz Nikopolja pokazali su da vera može biti jača od straha, mučenja i pretnje smrću.
Političar iz Liverpula, odrastao u katoličkoj porodici irskih korena, ušao je u istoriju zemlje u kojoj su premijersku funkciju vekovima uglavnom obavljali anglikanci.
Na praznik Svetog velikomučenika Prokopija u Boru služena je sveta Liturgija, a mitropolit timočki podsetio je da se najdragocenije vrednosti pronalaze i u dubini ljudske duše, kroz veru, trud i ljubav prema Bogu i bližnjima.
Poznati istoričar ukazuje na sporne kanonske i pravne momente odluke suda, ali i na, kako navodi, širi pritisak na srpski narod, tradiciju i identitet.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Jedna kratka pouka gruzijskog svetitelja objašnjava zašto se molitva često pretvara u naviku bez unutrašnjeg reda i kako se, kroz jednostavan duhovni poredak, vraća svojoj punoj snazi i smislu.
Gruzijski svetitelj nas uči - umesto da čekamo da sreća ili nevolja dođu sami od sebe, svaka odluka i svaki čin oblikuju naš put ka spasenju.
Kako jedan jednostavan pokret može zaštititi dušu i umiriti duh – pouka velikog svetitelja našeg vremena otkriva zašto se pravilno osenjivanje ne sme zanemariti.
Jedan jednostavan trenutak i obična reč mogu pokazati da duge molitve same po sebi nisu dovoljne, pa čak mogu čoveka odvesti u sagrešenje.
Poznati istoričar ukazuje na sporne kanonske i pravne momente odluke suda, ali i na, kako navodi, širi pritisak na srpski narod, tradiciju i identitet.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Tumačeći apostolske reči da sud počinje od "kuće Božje", Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o stradanju, pokajanju i poruci koju svako može da prepozna u tuđim iskušenjima.
Pouka ruskog svetitelja govori o načinu na koji čovek može da se suoči sa strahovima, iskušenjima i mislima koje mu oduzimaju spokoj
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
U dalmatinskom selu u zaleđu Splita, gde su generacije pravoslavnih Srba čuvale svoju veru, vernici su se okupili oko hrama Svete velikomučenice Nedelje.
Pravio se nakon berbe u mnogim krajevima Srbije, nije sadržao šećer, a njegova posebnost bila je u bogatom ukusu ukuvane šire.
Daleko od gradske gužve, domaćinstvo "Stari hrast" čuva ukuse ovog kraja kroz domaće namirnice, tradicionalna jela i atmosferu kakva se danas retko pronalazi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
