Na praznik Svetog velikomučenika Prokopija u Boru služena je sveta Liturgija, a mitropolit timočki podsetio je da se najdragocenije vrednosti pronalaze i u dubini ljudske duše, kroz veru, trud i ljubav prema Bogu i bližnjima.
Na praznik Svetog velikomučenika Prokopija, zaštitnika rudara, mitropolit timočki Ilarion služio je svetu Liturgiju u hramu Svetog Georgija u Boru. Molitveno sabranje okupilo je verni narod, a poseban značaj imalo je i zbog obeležavanja slave rudara.
Nakon svete liturgije, mitropolit Ilarion pozdravio je okupljene vernike i čestitao praznik, a rudarima njihovu slavu. Tom prilikom govorio je o dubokoj duhovnoj simbolici rudarskog poziva, koji čoveka podseća na potrebu da sa strpljenjem, trudom i verom traga za istinskim vrednostima.
U besedi je istakao da Gospod duhovne istine često otkriva kroz primere iz svakodnevnog života. Među takvim primerima je i rudarski posao, jer se do dragocenih metala, poput zlata i srebra, dolazi samo velikim trudom, znanjem i istrajnošću.
Mitropolit Ilarion podsetio je da je sličan put i u duhovnom životu. Hrišćanske vrline ne stiču se lako, već kroz molitvu, trud i unutrašnju borbu. Zbog toga je, kako je rekao, važno da svaki čovek bude „duhovni rudar“ i da u dubini svoje duše pronađe lik i ikonu Boga živoga, koji su prisutni u svakom čoveku, ali često prekriveni grehom i ljudskim slabostima.
Govoreći o ulozi Crkve, mitropolit je naglasio da ona čoveka čuva od greha, laži i obmane, pomažući mu da pronađe pravi smisao života. Crkva verniku daje snagu da nosi životna iskušenja, sačuva radost i nauči da prašta bližnjima.
Osvrnuvši se na život Svetog velikomučenika Prokopija, mitropolit Ilarion podsetio je da je svetitelj rođen u Jerusalimu od oca hrišćanina i majke neznaboškinje. Nakon smrti oca, majka ga je vaspitavala u duhu idolopoklonstva, ali Gospod nije ostavio čoveka koji je u svom srcu nosio ljubav prema istini, pravdi i vrlini.
Sveti Prokopije je, po rečima mitropolita, prepoznao put vere i postao svedok Hrista. Besedu je završio porukom da se oni koji su udaljeni od Crkve ne privode veri osudom i kritikama, već strpljenjem, blagočestivim životom i iskrenom ljubavlju hrišćana.
Posle liturgije, mitropolit Ilarion posetio je Koordinacioni centar Rudnika „Čukaru Peki“, gde je blagoslovio slavske darove koje je ove godine prineo domaćin slave Ivica Milovanović, rudarski inženjer.
Tom prilikom deo slavskog kolača predat je Ivu Jeličiću, inženjeru rudarstva, koji će naredne godine biti domaćin slave.
Čestitajući praznik okupljenima, mitropolit Ilarion poželeo je rudarima molitveno zastupništvo Svetog velikomučenika Prokopija i Božji blagoslov u njihovom odgovornom radu.
Okupljenima su se potom obratili gradonačelnik Bora Radiša Petković i generalni direktor kompanije „Serbia Zijin Mining“ Su, zahvalivši mitropolitu Ilarionu na dolasku, vremenu koje je posvetio ovom događaju i arhipastirskom blagoslovu.
Obeležavanje slave Svetog velikomučenika Prokopija u Boru bilo je prilika da se još jednom podseti na povezanost vere, tradicije i rada. Kao što rudar u dubinama zemlje traži dragocene rude, tako je i čovek pozvan da u dubini svoje duše pronađe ono najvrednije: veru, ljubav i zajednicu sa Bogom.
Na liturgiji u hramu na Petlovom brdu poglavar SPC govorio je o snazi smirenja, pobedi nad egoizmom, istinskom pokajanju i tome zašto tek život sa Hristom svakom čoveku donosi radost, smisao i unutrašnji mir.
Malo mesto kod Vlasenice okupilo je veliki broj vernika oko drevne svetinje, a povratak arhijerejske službe nakon više od 30 godina doživljen je kao snažan znak nade, zajedništva i očuvanja vere predaka.
Verni narod sabrao se u hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Aranđelovcu, gde su posle svete liturgije i litije osvećeni slavski kolač i prinosi, a prazničnu besedu održao je protojerej-stavrofor dr Zoran Krstić.
U dalmatinskom selu u zaleđu Splita, gde su generacije pravoslavnih Srba čuvale svoju veru, vernici su se okupili oko hrama Svete velikomučenice Nedelje.
Veliki gruzijski svetitelj ostavio je snažnu poruku o osuđivanju, dobroti i ljudskim slabostima, otkrivajući zašto osuda ne popravlja onoga kome je upućena, već najpre menja naše sopstveno srce.
Sveti Leontije i još 44 mučenika iz Nikopolja pokazali su da vera može biti jača od straha, mučenja i pretnje smrću.
Političar iz Liverpula, odrastao u katoličkoj porodici irskih korena, ušao je u istoriju zemlje u kojoj su premijersku funkciju vekovima uglavnom obavljali anglikanci.
Na praznik Svetog velikomučenika Prokopija u Boru služena je sveta Liturgija, a mitropolit timočki podsetio je da se najdragocenije vrednosti pronalaze i u dubini ljudske duše, kroz veru, trud i ljubav prema Bogu i bližnjima.
Poznati istoričar ukazuje na sporne kanonske i pravne momente odluke suda, ali i na, kako navodi, širi pritisak na srpski narod, tradiciju i identitet.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Na praznik čudotvorne ikone Presvete Bogorodice Vratnjanske, mitropolit timočki Ilarion služio je liturgiju i poručio da je put vere ispunjen podvigom, iskušenjima i nadom u spasenje.
Eparhija u saopštenju poziva vernike na razboritost i poštovanje crkvenog poretka, dok pojedinačni istupi ne odražavaju stav Crkve u celini i mogu narušiti jedinstvo među vernicima.
U manastiru Suvodol služeno je opelo dugogodišnjem nastojatelju kome su se vernici oprostili uz molitvu i sećanja na skroman i predan put koji je ostavio dubok trag u narodu i manastirskoj obitelji.
Protojerej-stavrofor Borivoje Radojičić jedan je od retkih sveštenika Srpske Pravoslavne Crkve koji je dočekao sedam decenija neprekidne službe.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Poglavari pomesnih pravoslavnih crkava, državni zvaničnici, predstavnici kulture i javnog života, kao i verni narod, uputili su želje za zdravlje, snagu i blagosloven nastavak arhipastirskog služenja Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
U dalmatinskom selu u zaleđu Splita, gde su generacije pravoslavnih Srba čuvale svoju veru, vernici su se okupili oko hrama Svete velikomučenice Nedelje.
U gradu u kojem je nekada postojala velika srpska zajednica, Srpska pravoslavna crkva danas brani poslednjih 300 kvadratnih metara zemljišta.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
U dalmatinskom selu u zaleđu Splita, gde su generacije pravoslavnih Srba čuvale svoju veru, vernici su se okupili oko hrama Svete velikomučenice Nedelje.
Pravio se nakon berbe u mnogim krajevima Srbije, nije sadržao šećer, a njegova posebnost bila je u bogatom ukusu ukuvane šire.
Daleko od gradske gužve, domaćinstvo "Stari hrast" čuva ukuse ovog kraja kroz domaće namirnice, tradicionalna jela i atmosferu kakva se danas retko pronalazi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
