Pouka ruskog svetitelja govori o načinu na koji čovek može da se suoči sa strahovima, iskušenjima i mislima koje mu oduzimaju spokoj
Čovek često pokušava da reši nemir u sebi tako što menja okolnosti, traži nove odgovore, udaljava se od ljudi ili se bori samo sopstvenom snagom. A, ipak, neke od najtežih borbi odvijaju se upravo u srcu: sa strahovima, osuđivanjem drugih, lošim mislima i osećajem da se mir stalno izmiče. Jedan od mogućih puteva izlaska iz takvog stanja ponudio je Sveti Jovan Kronštatski, ukazujući na povratak crkvenom životu, molitvi i čuvanju srca.
- Ispovedajte se i pričešćujte češće, nikoga ne osuđujte, celivajte svoj krst ujutru i uveče i sve će proći: bolest, opsesija, bogohulne i pohote - govorio je Sveti Jovan Kronštatski.
Ove reči ruskog svetitelja nisu poziv na pasivno čekanje da se teškoće same uklone, već podsećanje da čovek ne mora da ostane zarobljen u sopstvenim slabostima. Sveti Jovan je ukazivao na snagu svetih tajni, na važnost praštanja i na svakodnevno okretanje Bogu kao putu koji menja čovekovu unutrašnjost.
U njegovim poukama stalno se provlači ista misao: duhovni život ne počinje velikim podvizima koje drugi vide, već tihim promenama srca. Kada čovek prestane da osuđuje, kada se iskreno ispovedi, kada sa verom pristupa pričešću i kada se podseti značenja krsta koji nosi, tada se menja i način na koji gleda na svoje probleme. Ponekad odgovor na ono što nas najviše opterećuje nije u bekstvu od problema, već u povratku onome što smo zapostavili: molitvi, veri i iskrenom susretu sa Bogom.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 145 (10,12-22)
12. Zato koji misli da stoji neka pazi da ne padne. 13. Drugo vas iskušenje nije snašlo osim čovečijega; veran je Bog koji vas neće pustiti da se iskušate većma nego što možete, nego će učiniti sa iskušenjem i kraj, da možete podneti. 14. Zato, ljubljeni moji, begajte od idolopoklonstva. 15. Kao mudrima govorim; sudite vi šta kažem. 16. Čaša blagoslova koju blagosiljamo nije li zajednica krvi Hristove? Hleb koji lomimo nije li zajednica tela Hristova?
17. Jer jedan je hleb, jedno smo telo mnogi, pošto se svi od jednoga hleba pričešćujemo. 18. Gledajte Izrailja po telu: koji jedu žrtve nisu li zajedničari žrtvenika? 19. Šta, dakle, kažem? Da je idol nešto? Ili da je idolska žrtva nešto? 20. Ne, nego da ono što neznabošci žrtvuju, demonima žrtvuju, a ne Bogu; a ja neću da ste vi zajedničari sa demonima. 21. Ne možete piti čašu Gospodnju i čašu demonsku; ne možete učestvovati u trpezi Gospodnjoj i u trpezi demonskoj. 22. Zar da razljutimo Gospoda? Jesmo li jači od njega?
Jevanđelje po Mateju, začalo 68. (16,20-24)
20. Tada zapreti učenicima svojim da nikom ne kazuju da je on Isus Hristos. 21. Od tada poče Isus kazivati učenicima svojim da njemu valja ići u Jerusalim, i mnogo postradati od starešina i prvosveštenika i književnika, i ubijen biti, i treći dan da će ustati. 22. I uzevši ga Petar poče ga odvraćati govoreći: „Bože sačuvaj, Gospode! To neće biti od tebe!” 23. A on okrenuvši se reče Petru: „Idi od mene, satano! Sablazan si mi, jer ne misliš što je Božije nego što je ljudsko.”24. Tada Isus reče učenicima svojim: „Ako hoće ko za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i za mnom ide.
Veliki ruski svetitelj podseća da uzrok nemira često ne dolazi iz sveta koji nas okružuje, već iz sopstvenog srca, i ostavlja pouku o putu ka unutrašnjoj tišini i duhovnoj snazi.
Veliki svetogorski duhovnik podseća da pravi nemir ne dolazi samo spolja, već iz naših misli i odnosa prema drugima, a put ka miru vodi kroz smirenje i ljubav.
Veliki svetitelj otkrio je zašto posledice preljube ne počinju tek kada istina izađe na videlo, već znatno ranije.
Reči ruskog svetitelja upozoravaju na zamku u koju mnogi upadnu kada su povređeni: umesto da se izbore sa zlom, počnu da ga nose u sebi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Irineja, episkopa Lionskog, po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti prorok Zaharija i pravedna Jelisaveta. Katolička crkva obeležava Svetu Majku Tereziju iz Kalkute, dok je za Jevreje danas Šabat, a muslimani nemaju veliki islamski praznik.
Reči akademika Jerotića o greškama, pokajanju i promeni otkrivaju šta se krije iza odnosa prema onima koje volimo i zašto prava bliskost ne prestaje kada neko pogreši.
Svoj život posvetio je borbi protiv gnosticizma.
Meštani Rezale gotovo dve decenije sami su gradili i čuvali mesto okupljanja, a pred dolazak mehanizacije iz njega su izneli sve osim onoga što je za njih imalo posebno značenje.
Sestre iz Manastira Svete Liidje obilaze srpske svetinje, a u Beogradu su se susrele sa Tamarom Vučić i podsetile na godine kada su njihove manastirske kapije bile otvorene za prognane i ratnu siročad.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Dok upiremo prstom u bližnje zbog rana koje bole, veliki ruski svetitelj razotkriva neprijatnu istinu - gde počinje i pad i spasenje.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
Reči ruskog svetitelja nude neočekivano jednostavan odgovor onima koje pritiskaju misli, nemir i osećaj da im je duša postala tesna.
Reči akademika Jerotića o greškama, pokajanju i promeni otkrivaju šta se krije iza odnosa prema onima koje volimo i zašto prava bliskost ne prestaje kada neko pogreši.
Meštani Rezale gotovo dve decenije sami su gradili i čuvali mesto okupljanja, a pred dolazak mehanizacije iz njega su izneli sve osim onoga što je za njih imalo posebno značenje.
Sestre iz Manastira Svete Liidje obilaze srpske svetinje, a u Beogradu su se susrele sa Tamarom Vučić i podsetile na godine kada su njihove manastirske kapije bile otvorene za prognane i ratnu siročad.
Zajednica u ovom američkom gradu već decenijama okuplja vernike različitog porekla, a više od polovine njenih članova čine upravo oni koji su sami izabrali da prime pravoslavnu veru.
Sveti Filotej Zervakos tvrdio da je svaki roditelj treba da "zakrsti" svoje dete kad ga opterećuju zdravstvene tegobe.
Hrišćanin je pozvan da se Bogu obraća i u radosti i u nevolji, verujući da nijedna teškoća nije izvan njegovog promisla.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Njegova majka Ana dugo nije mogla da ima dece, pa je u molitvi od Boga izmolila sina i zavetovala se da će ga posvetiti Gospodu.
Episkop vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički govorio je na međureligijskom skupu o zaštiti bogomolja i vernika, uputivši poziv na odlučniju borbu protiv mržnje, nasilja i ugrožavanja verskih sloboda.
Nakon razgovora u Požarevcu, dvojica arhijereja obišla su drevnu svetinju, poklonila se ikoni Presvete Bogorodice Kurske i posetila isposnicu Svetog Zosima, a potom je episkop bihaćko-petrovački nastavio put ka Eparhiji timočkoj.
Za osobu koja nije pripadala Pravoslavnoj crkvi ne mogu se vršiti opela, pomeni i druge crkvene molitve na način na koji se one vrše za pravoslavne hrišćane.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
