U gradu u kojem je nekada postojala velika srpska zajednica, Srpska pravoslavna crkva danas brani poslednjih 300 kvadratnih metara zemljišta.
U Bugojnu je pokrenuta nova borba za imovinu Srpske pravoslavne crkve. Posle decenija tokom kojih je Crkva ostajala bez velikog dela svoje imovine u ovom gradu, pred sudom se sada vodi postupak za poslednju građevinsku parcelu koja je ostala u vlasništvu SPC. Paroh bugojanski otac Slaviša Đurić upozorava da iza pokušaja njenog oduzimanja, kako tvrdi, stoje politički i institucionalni pritisci.
Prema njegovim rečima, tužbu protiv Srpske pravoslavne crkvene opštine Bugojno, kojom se traži priznanje prava vlasništva, podnela je M. I. Njena porodica u samom centru grada, u neposrednoj blizini parcele SPC, poseduje veliki stambeni i poslovni objekat.
Otac Slaviša navodi da je reč o zemljištu površine oko 300 kvadratnih metara, koje predstavlja poslednju vrednu građevinsku parcelu Srpske pravoslavne crkve u Bugojnu.
- Jasno je da su zacrtali da se ta poslednja parcela, odnosno izuzetno vredno građevinsko zemljište, po svaku cenu mora oteti od Crkve - izjavio je paroh bugojanski.
On je ukazao da je snaha osobe koja je podnela tužbu većnica u Opštinskom veću i predsednica žena SDA u Bugojnu, ocenjujući da se porodični i politički uticaj koriste kako bi se izvršio pritisak na SPC.
- Porodica Idrizović koristi institucionalnu nadmoć. Kroz uticaj na opštinski katastar i urbanizam stvaraju administrativne prepreke koje Crkvi otežavaju da koristi i zaštiti svoju imovinu - rekao je otac Slaviša.
On je istakao da porodica koja je pokrenula spor već poseduje luksuzan objekat i lokal koji izdaje, dodajući da smatra da sada želi da proširi svoj posed.
- Imaju luksuzan objekat i lokal koji izdaju, a sada im verovatno nedostaje malo parkinga i malo dvorišta, pa bi da uzmu crkvenu imovinu - rekao je paroh.
Otac Slaviša je naveo da je dobio rešenje o blokadi imovine i upozorio da SPC mora da pronađe sredstva za angažovanje advokata kako bi zaštitila ono što joj pripada.
- Mi moramo da to zemljište predamo njima bez borbe ili da povučemo sredstva iz drugih projekata koji su nam takođe izuzetno važni da bismo ga sačuvali. Moramo platiti advokata. Sam postupak, mislim, izaći će oko 10.000 konvertibilnih maraka - rekao je on.
Kako je objasnio, sredstva koja su bila namenjena završetku izgradnje Hrama Svetih dece mučenika Skopaljske doline i Kupreške visoravni, kao i održavanju obnovljenog Hrama Rođenja Presvete Bogorodice u Čipuljiću, sada se izdvajaju za sudske takse, ročišta i troškove pravne zaštite.
- To je svesna politička strategija zaustavljanja duhovne i fizičke obnove našeg naroda kroz otimanje jedine preostale građevinske parcele - naglasio je otac Slaviša.
Od nekadašnje velike imovine ostao samo mali posed
Paroh je istakao da oni koji su pokrenuli spor protiv SPC imaju veliku moć, dok Srpska pravoslavna crkvena opština Bugojno danas ima samo 44 vernika, uglavnom starijih ljudi.
- Oni imaju moć, a mi imamo samo svoju veru i ono malo imovine što nam je ostalo - poručio je otac Slaviša.
On je podsetio da je ova parcela već bila predmet sudskog postupka i da je 2019. godine pravosnažno vraćena u posed SPC.
Otac Slaviša je ukazao i na ranije gubitke crkvene imovine u Bugojnu, navodeći da je 2013. godine Islamska zajednica, kako tvrdi, dobila deo zemljišta koje je pripadalo SPC. Prema njegovim rečima, Opština Bugojno tada je bez osnova dodelila crkveno zemljište, a na tom prostoru je kasnije izgrađen objekat.
- Uzeli su nam tada zemljište. Nismo ih mogli pobediti. Nismo ni išli u sudski spor jer za to treba mnogo novca, a mi ga nismo imali - rekao je otac Slaviša.
On je dodao da je time, kako tvrdi, ranija uzurpacija trajno potvrđena izgradnjom objekta na zemljištu koje SPC smatra svojom imovinom.
- Dok se imovina SPC krčmi i drugi na njoj grade, našoj zajednici se ne vraća ništa, već se preostala mrvica od 300 kvadratnih metara sistematski napada - rekao je paroh bugojanski.
Srpska pravoslavna crkvena opština Bugojno pozvala je međunarodne predstavnike u Bosni i Hercegovini, organizacije za zaštitu ljudskih prava i najviše institucije BiH da hitno ispitaju navode o političkim pritiscima na SPC i pokušajima ugrožavanja njene imovine.
Otac Slaviša je podsetio da je Srpska crkvena opština Bugojno nekada posedovala veliku imovinu u strogom centru grada, ali da joj je, kako navodi, kroz nacionalizaciju i različite malverzacije oduzeto oko 13 dunuma zemljišta.
- Oteto nam je 1.100 kvadratnih metara poslovnog i 1.100 kvadratnih metara stambenog prostora posle Drugog svetskog rata, a sada hoće definitivno da nam uzmu sve - istakao je otac Slaviša, prenosi Tanjug.
Ministar pravde Republike Srpske Goran Selak izjavio je da je sa velikom zabrinutošću upoznat sa navodima Srpske pravoslavne crkvene opštine Bugojno o pokušaju uzurpacije i nezakonitog oduzimanja preostale imovine SPC u ovom gradu.
- Danas u Bugojnu žive svega 44 Srbina, uglavnom starije životne dobi. Zbog toga svaki pritisak na Srpsku pravoslavnu crkvu i njenu imovinu predstavlja dodatno ugrožavanje ionako malobrojne srpske zajednice koja nastoji da opstane na svojim vekovnim ognjištima - rekao je Selak.
On je naveo da je tim povodom razgovarao sa sveštenikom Slavišom Đurićem, koji ga je upoznao sa aktuelnim sudskim postupkom i navodima o pokušajima uzurpacije crkvene imovine.
Selak je dodao da je kontaktirao direktora Federalne uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove Željka Obradovića, od kojeg je zatražio da se uključi u rešavanje ovog slučaja i utvrdi da li je došlo do nezakonitog postupanja i povrede imovinskih prava SPC.
On je razgovarao i sa načelnikom Opštine Bugojno Edinom Mašićem, koji je, prema njegovim rečima, obećao da će se lično uključiti u rešavanje problema i zadužiti nadležne službe da detaljno ispitaju okolnosti.
Prema rečima ministra Selaka, Ministarstvo pravde Republike Srpske uspostaviće kontakt sa nadležnom eparhijom Srpske pravoslavne crkve i pružiti stručnu i organizacionu pomoć u postupcima zaštite crkvene imovine od mogućeg nezakonitog oduzimanja.
Za Srpsku pravoslavnu crkvu u Bugojnu ovaj spor nije samo pitanje jedne parcele. U gradu u kojem je nekada živela brojna srpska zajednica, poslednjih 300 kvadratnih metara crkvene zemlje postalo je simbol borbe za očuvanje istorijskog prisustva, vere i sećanja jednog naroda.
Predsednik Saveza Srba iz regiona upozorava da nije reč o administrativnoj grešci, već o sistemskom mehanizmu kojim se, preko zakona i katastra, nastavlja progon preostalih pravoslavaca.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Meta napada bilo je obeležje kraj starog groblja u Zaselju, mestu gde su prema popisu iz 1991. godine živeli isključivo Srbi, dok danas tamo nema nijednog pripadnika srpskog naroda.
Episkop bihaćko-petrovački upozorio je da istorija opominje sve narode u Bosni i Hercegovini i pozvao na dogovor, uvažavanje različitosti i rešavanje važnih pitanja kroz konsenzus.
Pouka ruskog svetitelja govori o načinu na koji čovek može da se suoči sa strahovima, iskušenjima i mislima koje mu oduzimaju spokoj
Crkveno predanje čuva uspomenu na episkopa tavromenijskog koji je, noseći krst pred napadačima, ostao primer hrabrosti, vere i poverenja u Boga.
U gradu u kojem je nekada postojala velika srpska zajednica, Srpska pravoslavna crkva danas brani poslednjih 300 kvadratnih metara zemljišta.
Škola je otvorena svetom liturgijom, pojanjem i zajedničkom molitvom, nastavljajući tradiciju koja već godinama povezuje mlade sa srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji.
U Novom Selu kod Kupresa održan je sveeparhijski sabor posvećen svetim mučenicima Crkve, a mitropolit Joanikije podsetio je na podvig Svetog Petra Dabrobosanskog i njegovu odlučnost da sačuva veru, ćirilicu i duhovni identitet.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Milorad Dodik i kongresmen Andi Ogles razgovarali o pravima Crkve i ugrožavanju verskih prava hrišćana u Federaciji BiH.
Nakon godina nejasnih sudskih upisa i institucionalnih borbi, federalni sud priznao je istorijsko vlasništvo nad Sabornom crkvom Presvete Bogorodice, što se tumači kao važan signal za rešavanje i drugih otvorenih imovinskih pitanja SPC u BiH.
Srednjovekovni rukopis Srpske pravoslavne crkve, koji se više od šest vekova koristi u liturgiji, našao se u središtu spora nakon odluke Komisije BiH da ga proglasi državnom baštinom.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Škola je otvorena svetom liturgijom, pojanjem i zajedničkom molitvom, nastavljajući tradiciju koja već godinama povezuje mlade sa srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji.
U Novom Selu kod Kupresa održan je sveeparhijski sabor posvećen svetim mučenicima Crkve, a mitropolit Joanikije podsetio je na podvig Svetog Petra Dabrobosanskog i njegovu odlučnost da sačuva veru, ćirilicu i duhovni identitet.
Odbijen zahtev za oslikavanje lika blaženopočivšeg poglavara SPC, uz obrazloženje da bi predstavljao verski simbol u javnom prostoru.
Pravoslavni vernici u okolini Orahovca uznemireni zbog nestanka bogoslužbenog predmeta, dok Eparhija raško-prizrenska traži da se utvrdi da li slučaj ima elemente verske ili etničke netrpeljivosti.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Pravoslavni vernici u okolini Orahovca uznemireni zbog nestanka bogoslužbenog predmeta, dok Eparhija raško-prizrenska traži da se utvrdi da li slučaj ima elemente verske ili etničke netrpeljivosti.
Odbijen zahtev za oslikavanje lika blaženopočivšeg poglavara SPC, uz obrazloženje da bi predstavljao verski simbol u javnom prostoru.
Na praznik čudotvorne ikone Presvete Bogorodice Vratnjanske, mitropolit timočki Ilarion služio je liturgiju i poručio da je put vere ispunjen podvigom, iskušenjima i nadom u spasenje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
