BOSNA I HERCEGOVINA PRISVAJA SRPSKU SVETINJU: Čajničko jevanđelje postalo meta velikog spora

U tišini Hrama Uspenja Presvete Bogorodice u Čajniču vekovima se čuva jedno od najvrednijih svedočanstava srpske duhovnosti i pismenosti. Čajničko jevanđelje, srednjovekovna rukopisna knjiga nastala krajem 14. veka, nije samo dragoceni spomenik kulture već i živa svetinja koja i danas ima svoje mesto u liturgijskom životu Srpske pravoslavne crkve. Međutim, ova sveta knjiga našla se u središtu političkog i identitetskog spora u Bosni i Hercegovini.

Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine proglasila je Čajničko jevanđelje vlasništvom BiH i rukopisom bosanske provenijencije, iako se ono vekovima čuva u hramu Srpske pravoslavne crkve i koristi u bogosluženju. Ovakva odluka izazvala je oštre reakcije u Republici Srpskoj, gde smatraju da se kroz rad Komisije pokušava dovesti u pitanje srpsko istorijsko i kulturno nasleđe u Bosni i Hercegovini.

Čajničko jevanđelje pisano je istim pismom kao i Miroslavljevo jevanđelje, jedno od najznačajnijih dela srpske srednjovekovne književnosti. Njegova posebnost ogleda se u tome što nije ostalo samo istorijski predmet koji se čuva iza stakla, već je više od šest vekova bilo deo crkvenog života i bogosluženja.

- To je jedna sveta božanstvena knjiga, jevanđelje koje je stajalo na oltaru i 650 godina se koristilo u službi -rekla je Anđelina Ošap Gaćanović, srpski član Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika, prenosi portal rts.rs.

SPC

 

Prema njenim rečima, pokušaji da se promeni tumačenje porekla i pripadnosti ovog rukopisa traju već duže vreme. Ona je podsetila da su, nakon što je Čajničko jevanđelje poslato na restauraciju u Beograd, iz Sarajeva upućene optužbe da je knjiga nestala i da je ukradena.

- Kada smo pozvali sve naučnike iz 22 svetska instituta za slovenske jezike i od njih tražili da analiziraju rukopis, dokazali smo i razbili te pokušaje koji su od 2013. to dobro kroz Komisiju pretvorili u jeretičko dobro, a onda na bazi toga dobijali finansijska sredstva da učestvuju u međunarodnim projektima i dokažu postojanje srednjovekovnog bosanskog jezika na rukopisu koji je po svemu srpski - istakla je Anđelina Ošap Gaćanović.

Svetinja koja svedoči o vekovima vere

Za pravoslavne vernike Čajničko jevanđelje nije samo istorijski dokument već i svedočanstvo o neprekinutom crkvenom životu i veri srpskog naroda. Njegova vrednost nije samo u starosti rukopisa i umetničkoj izradi, već i u činjenici da je kroz vekove ostalo povezano sa molitvom, bogosluženjem i životom Crkve.

Spor oko ovog rukopisa deo je šire rasprave o očuvanju kulturnog nasleđa u Bosni i Hercegovini. Republika Srpska oštro se protivi mogućnosti da u Komisiji za očuvanje nacionalnih spomenika, pored dva predstavnika iz Federacije i jednog predstavnika iz Republike Srpske, budu imenovana i dva strana člana. U Banjaluci smatraju da bi takav sastav Komisije mogao dovesti do preglasavanja i gubitka mogućnosti da se zaštiti srpsko kulturno i istorijsko nasleđe.

- Dobila sam jedan dopis u kojem mi je rečeno da se Srbi i Hrvati mogu osećati Srbima i Hrvatima, ali imaju da znaju da su oni Bosanci i da sve nasleđe koje se nalazi u Bosni pripada naciji bosanskoj i tada je krenula borba bez skrivenih namera za zaštitu našeg identiteta - rekla je Anđelina Ošap Gaćanović.

Dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta „Sveti Vasilije Ostroški“ u Foči, otac Darko Đogo, ocenio je da pitanje Čajničkog jevanđelja prevazilazi okvire dnevne politike i da se odnosi na mnogo šire pitanje odnosa prema istoriji i kulturnom nasleđu.

- Zato čitava ova ujdurma oko Komisije za spomenike. Zapravo, to je saznanje političkog Sarajeva koje im je, naravno, neko rekao ko vlada političkim tehnologijama. A to je ono: ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost. Ova crkva je na nekim temeljima, ko ima te temelje, ko vlada tim temeljima, taj ima pravo da na tim temeljima gradi i izgrađuje. To je više od dnevno-političkog pitanja, to je čitava jedna višedecenijska politika otimanja srpskog i pretvaranja u nešto što je bosansko u tom antisrpskom smislu - naveo je otac Darko Đogo.

Foto: Religija.rs

 

Borba za tumačenje prošlosti

Prema rečima oca Darka, pitanje kulturnog nasleđa nije samo pitanje prošlosti već i pitanje prava na tumačenje istorije.

- Ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost. Ova crkva je na nekim temeljima, ko ima te temelje, ko vlada tim temeljima, taj ima pravo da na tim temeljima gradi i izgrađuje -rekao je otac Darko.

On je dodao da istorijske činjenice o Čajničkom jevanđelju, kao i o širem kulturnom nasleđu srednjovekovne Bosne, treba posmatrati u okviru srpskog civilizacijskog kruga.

- Imaju potpuno pravo da izmišljaju, zamišljaju svoju prošlost. Sada ima ova veštačka inteligencija. Dajte joj bilo šta, ona će vam izmisliti čitavu priču. I to najčešće podseća na to. Ali ako govorimo o činjenicama o istoriji Čajničkog jevanđelja, kao i čitava kultura Srpske banovine, odnosno Kraljevine Bosne, prosto pripada srpskom civilizacijskom krugu - rekao je otac Darko.

Čajničko jevanđelje danas nije samo stari rukopis ispisan rukom srednjovekovnog pisara. Za pravoslavne vernike ono je simbol trajanja vere, duhovnosti i kulturnog nasleđa koje je vekovima čuvano u hramu. Spor koji se vodi oko njegovog porekla i pripadnosti pokazuje da se pitanje kulturnog nasleđa često pretvara u pitanje očuvanja istorijskog pamćenja jednog naroda.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara