“CRKVA IMA DUŽNOST DA PODIGNE GLAS”: Eparhija raško-prizrenska oštro reaguje na sve teži položaj svetinja na Kosmetu - Dečanima neophodno prisustvo KFOR-a

Posle dugog perioda uzdržanosti i nastojanja da se problemi rešavaju kroz razgovore sa međunarodnim predstavnicima i kosovskim institucijama, Eparhija raško-prizrenska oglasila se opširnim saopštenjem u kojem upozorava na, kako navodi, sve teži položaj Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Ovo obraćanje Eparhije predstavlja jedno od najdetaljnijih upozorenja u poslednjem periodu, jer se ne odnosi samo na pojedinačne incidente, već na širu sliku odnosa prema srpskoj zajednici, njenim svetinjama, vernicima i pravima koja su, prema navodima Crkve, garantovana međunarodnim sporazumima i kosovskim zakonima.

U saopštenju se ističe da je odluka da se javno progovori doneta nakon dugog perioda pokušaja da se problemi rešavaju tiho i neposredno.

„Posle dugog perioda uzdržanosti, brojnih razgovora sa međunarodnim predstavnicima i nastojanja da se postojeći problemi rešavaju mirno, neposredno i u duhu dobre volje, Eparhija raško-prizrenska oseća pastirsku i moralnu obavezu da javno ukaže na sve teži položaj Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji“, navodi se u saopštenju.

Za pravoslavnu Crkvu na Kosovu i Metohiji pitanje položaja naroda nije odvojeno od pitanja svetinja. Manastiri i crkve nisu samo spomenici prošlosti, već živi prostori molitve, liturgijskog života i svedočanstva višestolećnog prisustva Crkve. Zato svako ugrožavanje prava vernika i crkvenih objekata Eparhija posmatra i kao pitanje očuvanja duhovnog nasleđa.

Duboko narušeno poverenje između srpske zajednice i institucija

Jedna od glavnih tema saopštenja jeste odnos prema Kosovskoj policiji i institucijama koje bi, prema mišljenju Eparhije, trebalo da budu garant bezbednosti svih građana.

Eparhija navodi da se poverenje srpske zajednice u ove institucije nalazi na najnižem nivou od završetka ratnih sukoba, ukazujući da se ne radi o jednom događaju, već o nizu postupaka koji su, kako ocenjuje, doveli do osećaja nesigurnosti među Srbima.

„Ovo nije zaključak zasnovan na jednom izdvojenom događaju, već na dugotrajnom nizu postupaka koji se nikako ne mogu pravdati kao pojedinačni propusti i koji iz dana u dan dobijaju obeležja sistematske diskriminacije“, navodi Eparhija.

Crkva pritom naglašava da ne želi da nepravedno optužuje svakog pojedinca koji radi u institucijama, ali ističe da se rad jedne institucije procenjuje prema tome kako je doživljavaju najugroženije zajednice. Prema stavu Eparhije, najveći problem nije samo pojedinačni postupak, već atmosfera u kojoj se među Srbima stvara osećaj da institucije nisu mesto zaštite, već izvor dodatnog pritiska.

Vidovdan na Gazimestanu kao nova rana

Posebno mesto u saopštenju zauzima obeležavanje Vidovdana na Gazimestanu 28. juna. Za srpski narod ovaj datum ima duboko duhovno i istorijsko značenje, jer se vezuje za sećanje na Svetog kneza Lazara, Kosovsku bitku i vekovno crkveno predanje o žrtvi, veri i opredeljenju za duhovne vrednosti.

Eparhija navodi da su događaji na Gazimestanu dodatno produbili osećaj nepoverenja među Srbima.

„Nedavno obeležavanje Vidovdana na Gazimestanu pokazalo je svu dubinu tog nepoverenja“, navodi se u saopštenju. Prema navodima Eparhije, nakon mirno završenog parastosa privedeno je 37 Srba, uključujući i jedno maloletno lice, dok je 36 osoba zadržano. Crkva ističe da, prema njenim informacijama, nije bilo nasilja niti ugrožavanja bezbednosti, već da su postupci pokrenuti zbog načina izražavanja srpskog identiteta.

U saopštenju se naglašava da molitva, tradicionalna odeća, nacionalni simboli i mirno izražavanje pripadnosti jednom narodu ne mogu sami po sebi biti tretirani kao bezbednosna pretnja. Iz pravoslavne perspektive, Vidovdan na Kosovu i Metohiji predstavlja mnogo više od nacionalnog sećanja. To je dan kada vernici dolaze na mesta povezana sa svetiteljima, mučenicima i istorijom Crkve. Zbog toga Eparhija upozorava da ograničavanje slobodnog izražavanja verskog i kulturnog identiteta dodatno produbljuje osećaj ugroženosti.

eparhija-prizren.com

 

Svetinje i zaštitne zone - pitanje opstanka crkvenog života

Veliki deo saopštenja posvećen je položaju srpskih pravoslavnih svetinja i primeni Zakona o specijalnim zaštitnim zonama. Eparhija podseća da ove zone nisu politički ustupak, već pravni mehanizam koji je ustanovljen radi zaštite najvažnijih verskih i kulturnih objekata.

„Taj zakon nije politička preporuka, već obavezujući pravni mehanizam uspostavljen radi mirnog života i delovanja Srpske pravoslavne crkve i zaštite njenih svetinja“, navodi se u saopštenju. Kako se dalje ističe, problemi su zabeleženi kod Isposnice Svetog Petra Koriškog, manastira Bogorodice Hvostanske i zaštitne zone oko Manastira Gračanica.

Eparhija upozorava da bez dosledne primene zaštitnih mehanizama postoji opasnost da se prava Crkve postepeno umanjuju, čime se ugrožava mogućnost njenog slobodnog delovanja. Za SPC pitanje zaštitnih zona nije samo pravno pitanje. Ono se odnosi na očuvanje svetinja koje vekovima predstavljaju stub duhovnog života srpskog naroda.

Tanjug/ Aleksandar Nalbantjan

 

Visoki Dečani - svetinja koja i dalje traži zaštitu

Posebna pažnja u saopštenju posvećena je manastiru Visoki Dečani, jednoj od najvećih pravoslavnih svetinja na Kosovu i Metohiji. Eparhija podseća da je ovaj manastir tokom prethodnih decenija više puta bio meta oružanih napada i ističe da njegovo obezbeđivanje od strane KFOR-a nije privilegija, već neophodna zaštita.

„Nastavak neposredne zaštite Visokih Dečana od strane KFOR-a ostaje više nego ikada do sada nezamenjiva bezbednosna garancija“, navodi se u saopštenju. Manastir Visoki Dečani, zadužbina Svetog kralja Stefana Dečanskog iz 14. veka, jedan je od najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne duhovnosti. Njegove freske i arhitektura predstavljaju deo svetske kulturne baštine. Eparhija upozorava da bi smanjenje međunarodne zaštite u trenutnim okolnostima moglo dodatno povećati rizike za ovu svetinju.

Tanjug Zoran Zestic

 

Napadi na hramove i osećaj nekažnjivosti

U saopštenju se ukazuje i na veliki broj napada, provala i skrnavljenja srpskih pravoslavnih crkava koji, prema navodima Eparhije, često nisu dobili odgovarajući sudski epilog. Crkva upozorava da način na koji se takvi slučajevi tretiraju može poslati opasnu poruku da ugrožavanje srpskih svetinja nema ozbiljne posledice.

Posebno se navodi slučaj Crkve Svetog Arhangela Mihaila u Rakitnici, gde Eparhija tvrdi da prijave o provalama nisu adekvatno procesuirane. Eparhija upozorava da zaštita verskih objekata nije samo zaštita građevina, već zaštita prava vernika da nesmetano žive svoju veru.

Hram Hrista Spasa u Prištini i pitanje slobode veroispovesti

Posebno bolno mesto u saopštenju zauzima pitanje Hrama Hrista Spasa u Prištini. Eparhija navodi da je hram, zajedno sa zemljištem na kojem se nalazi, upisan kao vlasništvo Srpske pravoslavne crkve, ali tvrdi da je sveštenstvu i vernicima više puta bio onemogućen pristup.

Za SPC ovaj slučaj predstavlja pitanje osnovnog prava verske zajednice da koristi sopstveni hram. U pravoslavnom shvatanju, hram nije samo objekat, već mesto susreta čoveka sa Bogom, prostor liturgije i zajednice vernih. Zato se uskraćivanje pristupa svetinji doživljava kao mnogo širi problem od pitanja imovine.

Wikipedia/Bdx

 

Strah od iseljavanja i nestanka zajednice

Jedan od najozbiljnijih delova saopštenja odnosi se na pitanje opstanka srpske zajednice. Eparhija upozorava da se bezbednost ne može meriti samo odsustvom velikih incidenata, već i svakodnevnim osećajem slobode i dostojanstva.

„Jedna zajednica nije istinski bezbedna ako njeni pripadnici žive u stalnom strahu od privođenja, pretresa, administrativnih kazni, zabrana ulaska, raznih oblika maltretiranja i ponižavanja ili nemogućnosti da koriste svoje škole, zdravstvene ustanove i verske objekte“, navodi se u saopštenju. Crkva ukazuje da se opstanak naroda ne čuva samo zaštitom teritorije, već stvaranjem uslova za život: da porodice ostanu, da deca imaju škole, da stariji imaju lečenje i da vernici mogu slobodno da posećuju svoje svetinje.

Poziv na mir, ali i na pravdu

U završnici svog obraćanja Eparhija naglašava da Srpska pravoslavna crkva ostaje posvećena miru, dijalogu i poštovanju svakog čoveka.

„Srpska pravoslavna crkva ostaje evanđelski opredeljena za mir, dijalog, vladavinu prava i dostojanstvo svakog čoveka bez obzira na etničko ili versko poreklo“, poručuje se u saopštenju. Ipak, Eparhija upozorava da mir ne može biti zasnovan na strahu jedne zajednice, selektivnoj primeni zakona ili ignorisanju problema.

Sa stanovišta SPC, pitanje Kosova i Metohije ostaje neraskidivo povezano sa identitetom Crkve, njenim svetinjama i duhovnim nasleđem. Zbog toga se u ovom saopštenju ne govori samo o političkim i pravnim pitanjima, već o potrebi da se zaštiti mogućnost da ljudi žive, mole se i čuvaju svoje vekovno predanje.

„Vladavina zakona mora da služi pravdi i životu, a ne da postane izgovor kosovskim institucijama da nastave sa ponašanjem koje direktno vodi nestanku srpskog naroda i onemogućavanju života Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja sa svojim vernicima ovde vekovima živi“, zaključuje Eparhija raško-prizrenska.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara