Obnovitelj i iguman brojnih srpskih manastira objašnjava kako mala svakodnevna dela mogu osloboditi čoveka od nevidljivih sila koje ga drže u haosu.
Postoji tišina koja spolja nije očigledna, ali u čoveku odjekuje snažno. Nije to tišina mira, već praznina u kojoj se misli sudaraju, a volja slabi. Mnogi danas žive upravo u toj vrsti unutrašnje buke: umorni, rasejani, bez jasnog oslonca, sa osećajem da im nešto izmiče iz ruku, iako ne znaju tačno šta. Traže brze odgovore, lake izlaze, kratke utehe. A onda se, gotovo neprimetno, izgubi najvažnije – svakodnevna briga o sopstvenoj duši. Rešenje tog problema, govorio je arhimandrit Jovan Jelenkov, ne nalazi se u spektakularnim potezima, već u tihom, upornom vraćanju osnovama.
U jednoj od svojih beseda, počivši arhimandrit Jovan Jelenkov je to rekao jednostavno i bez suvišnih ukrasa:
- Pomenuo bih i obavezu svakodnevnog čitanja Jevanđelja: svaki dan treba čitati bar po jednu glavu. Jer, kako kaže Sveti Luka Krimski: "Jevanđelje ne samo da izgoni, nego i sprečava da zla sila uđe u dušu." Svakako da treba dodati tome i Psaltir, čije čitanje potpuno oslobađa dušu od zle sile. Zatim, molitve zaklinjanja, koje po rečima Svetog Amvrosija Optinskog svaki sveštenik treba da čita kada mu dođe posednuta osoba: zli dusi ne podnose zaklinjanje, jer, jednostavno, oni se tim molitvama naprosto uznemiravaju, i napuštaju duše, one koje su posednute.
U ovim rečima ima nečega što danas često nedostaje - jasno postavljenog reda. Arhimandrit Jovan ne nudi „metodu“, ne obećava trenutno olakšanje i ne podilazi nestrpljenju. On govori o navici i svakodnevnom naporu koji ne izgleda velik, ali menja unutrašnju geografiju čoveka.
Jedna glava Jevanđelja dnevno. Psaltir kao disanje duše. Molitva kao štit koji se ne vidi, ali se po njegovom odsustvu odmah prepoznaje da nešto nije u redu. U pravoslavnom iskustvu, upravo takvi tihi rituali štite čoveka od onoga što ga iznutra razdire.
Poslanica Svetog apostola Pavla Efescima, zaĉalo 231 (5,25-33)
1. Muževi, volite svoje žene kao što i Hristos zavole Crkvu i sebe preda za nju, 26. da je osveti, očistivši je krštenjem u vodi rečju, 27. da je stavi preda se, slavnu Crkvu, koja nema mrlje ni bore, ili što tome slično, nego da bude sveta i neporočna. 28. Tako su dužni i muževi da vole svoje žene kao svoja tela; jer koji voli svoju ženu, samoga sebe voli.
29. Jer niko nikad ne omrznu na svoje telo, nego ga hrani i neguje, kao i Gospod Crkvu. 30. Jer smo udovi tela njegova, od mesa njegova, i od kostiju njegovih. 31. Toga radi ostaviće čovek oca svoga i mater i prilepiće se ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo. 32. Tajna je ovo velika, a ja govorim o Hristu i o Crkvi. 33. Tako i vi svaki da voli onako svoju ženu kao i sebe samoga; a žena da se boji svoga muža.
Jevanđelje po Luki, zaĉalo 12 (4,1-15)
Isus pak pun Duha Svetoga vrati se sa Jordana i bi odveden Duhom u pustinju. 2. Četrdeset dana kuša ga đavo, i ne jede ništa u te dane; i kad se oni navršiše, onda ogladne. 3. I reče mu đavo: „Ako si Sin Božiji, reci ovome kamenu da postane hleb.“ 4. I odgovori mu Isus govoreći: „Pisano je: Ne živi čovek samo o hlebu, nego o svakoj reči Božijoj.“
5. I izvede ga đavo na goru visoku i pokaža mu sva carstva ovoga sveta za tren oka. 6. I reče mu đavo: „Tebi ću dati svu vlast ovu i slavu njihovu, jer je meni predana, i kome hoću dajem je. 7. Ti, dakle, ako se pokloniš preda mnom, biće sva tvoja.“ 8. I odgovarajući Isus reče mu: „Idi od mene, Satano, jer je pisano: ‘Gospodu Bogu svom klanjaj se, i njemu jedinom služi’.“ 9. I odvede ga u Jerusalim i postavi ga na krilo hrama, i reče mu: „Ako si Sin Božiji, skoči odavde dole.
10. Jer je pisano da će anđelima svojim zapovediti za tebe da te sačuvaju, 11. i uzeće te na ruke da se ne spotakneš o kamen nogom svojom.“ 12. I odgovarajući Isus reče mu: „Kazano je: Ne kušaj Gospoda Boga svog.“ 13. I kada završi đavo sve kušanje, otide od njega za neko vreme. 14. I vrati se Isus u sili Duha u Galileju; i otide glas o njemu po svoj okolini. 15. I on učaše po sinagogama njihovim, i svi ga hvaljahu.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Učenik i duhovno čedo Svetog Siluana Atonskog objasnio je da patnja nije kazna, već oganj koji čisti, oblikuje i vodi ka istinskoj unutrašnjoj snazi.
Pouka Svetog Filareta Moskovskog koja otvara put ka unutrašnjem miru, ljubavi i duhovnoj snazi.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da i u trenucima najveće tuge, kada se čini da ništa ne može da spasi srce, vera i molitva otvaraju put i daju snagu koja nadilazi ljudske slabosti.
Reči ruskog svetitelja nude neočekivano jednostavan odgovor onima koje pritiskaju misli, nemir i osećaj da im je duša postala tesna.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Pošto je nepokolebljivo odbijao da se odrekne Hrista, mučitelji su ga, posle stravičnih i dugotrajnih muka, na kraju zaklali 259. godine.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Posle više od milion poklonika, brojnih tumačenja i optužbi u javnosti, Srpska pravoslavna crkva iznela je tri ključne činjenice o dolasku svetinje, ulozi manastira Vatopeda i prilozima vernika.
Za života je bio poznat po brojnim čudesima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Od neprekidnog pričanja i pohlepe do nedostatka vere - otac Dimitrije objasnio je kako molitva, disciplina i odlazak u crkvu mogu osloboditi dušu i doneti mir.
Veliki srpski duhovnik 20. veka u jednoj od svojih pouka otkrio je kako se dobro u čoveku izopači i kako se može vratiti na pravi put.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
Veliki pravoslavni duhovnik iz 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
U manastiru Vatoped vekovima se čuvaju brojna svedočanstva bračnih parova koji su, posle dugogodišnje borbe za potomstvo, dobili decu moleći se pred ovom svetinjom.
hrana nije samo telesna potreba, već i Božji blagoslov.
Protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija opisuje susret sa starcem na Svetoj gori, u kojem su bol, upozorenja i neobični događaji oblikovali jedno od najintenzivnijih sećanja u njegovom životu.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija opisuje susret sa starcem na Svetoj gori, u kojem su bol, upozorenja i neobični događaji oblikovali jedno od najintenzivnijih sećanja u njegovom životu.
Jednostavan recept iz rerne koji spaja blage začine i pun ukus, idealan za dane posta na ulju i brz, zdrav obrok koji se lako uvodi u svakodnevnu trpezu.
Od Svetog Save i Stefana Nemanje preko Trojeručice i rukopisa do požara koji umalo nije promenio sudbinu - priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
