U zemlji u kojoj su vekovima zajedno živeli Srbi, Bošnjaci i Hrvati, episkop bihaćko-petrovački upućuje snažan apel za mir i međusobno poštovanje, podsećajući da su prošlost i budućnost svih naroda neraskidivo povezane.
U vremenu kada se pravoslavni vernici duhovno pripremaju za Vaskrsenje Hristovo, episkop bihaćko-petrovački Sergije uputio je snažan apel za mir, pozivajući sve narode Bosne i Hercegovine na uzajamno poštovanje, dijalog i bratsku ljubav.
- Nad nama su se nadvili oblaci straha i zebnje, jer sve što se danas dešava podseća nas na vreme koje ne pamtimo po dobru“, upozorio je vladika Sergije, aludirajući na zlokobna sećanja iz prošlosti koja, kako kaže, ne smeju biti razlog za novo zlo. Umesto toga, vladika poziva na mudrost i odgovornost: „Zato je na svakom od nas da tom zlu ne odgovori zlom, već da svaka naša reč bude reč mira, bratske ljubavi i međunacionalnog poštovanja.
Naglasio je da različitost ne sme biti povod za podele, već prilika za dublje razumevanje i zajedničko prevazilaženje izazova vremena.
- Carstva će doći i proći, a mi ćemo, kad tamni oblaci minu, opet ostati sami na istoj zemlji, pod istim nebom.
Posebno je istakao da su narodi Bosne i Hercegovine neraskidivo povezani i da je suživot neophodan.
- Teško je u ovoj zemlji Srbima bez Bošnjaka i Hrvata, baš kao i Bošnjacima i Hrvatima bez Srba. Ne samo što je teško već je i nemoguće. Istorijski usud nas je spojio za večnost.
Foto: SPC
Vladika bihaćko-petrovački Sergije
Vladika bihaćko-petrovački upozorava da sukobi koji su obeležili prošlost nisu imali izvor u narodu, već su ih podsticale sile sa strane.
- Budimo mudri i ne dozvolimo da nas prevari lažna ljubav i prevarna reč onih koje ova zemlja istinski i ne zanima.
Vladika Sergije posebno poziva na očuvanje svetinja i poštovanje grobalja svih naroda, ističući da se mir ne može graditi na ruševinama svetinja.
- Čuvajmo bogomolje i groblja jedni drugima, poštujući svetinje svakog naroda.
Na kraju, episkop poziva sve ljude, ali i nosioce vlasti, medije i verske poglavare, da odgovorno sagledaju istorijski trenutak i okrenu se jedni drugima.
- Zemlja u kojoj živimo i koju volimo nema nikoga osim nas! Uzvratimo joj ljubavlju tako što nećemo okrenuti glavu od onih kojima je ona sve, baš kao što je i nama.
Njegova poruka odjekuje kao poziv savesti, na bratsku ljubav i na svest o odgovornosti pred Bogom i budućim pokolenjima. U svetu koji se često lomi pod teretom nesporazuma, glas vladike Sergija nosi poruku nade: mir je moguć, ako ga gradimo iskreno, s ljubavlju i poštovanjem jedni prema drugima.
U vremenu kada se srpske duše nalaze na raskršću, molitva velikog svetitelja Vladike Nikolaja Velimirovića poziva nas na pokajanje i vraćanje temeljnim vrednostima – ljubavi, miru i veri, kao putu spasenja.
Liturgija, ispovest i predavanje sveštenika mitropolije zagrebačko-ljubljanske u glavnom gradu Hrvatske otkrili su snagu duhovnog zajedništva i odgovornost Crkve u ostvarivanju Hristovog dela spasenja.
U trenucima prelaska iz starog u novo leto Gospodnje, s molitvenikom u rukama, veru, nadu i blagoslov, zakoračajte ka miru, ljubavi prema bližnjima i životu u skladu sa Božjom voljom.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Na praznik Nerukotvorenog obraza Gospodnjeg, episkop bihaćko-petrovački predvodio je svetu Liturgiju u manastiru gde pedesetak preostalih meštana i raseljeni sa svih strana sveta zajedno obnavljaju hram, konak i nadu za budućnost sela.
Ova svetinja, koja je spaljena 1941. godine, vaskrsla je kao simbol obnove i vere, osvetljena blagoslovom Božijim i molitvama episkopa bihaćko-petrovačkog, koji je posle bogosluženja posetio stratište „Crno Jezero“, odajući počast mučenički postradalim Srbima.
Iako hram tek dobija svoj oblik, vernici su ga ispunili molitvom i zajedništvom, dok je rukopoložen novi đakon, a po završetku služen pomen postradalim borcima u Odbrambeno-otadžbinskom ratu.
Jedinstveni duhovni događaj u manastiru Rmnju okupio je episkope i mitropolite iz SPC i MPC – OA, uz praznične besede i odlikovanja, podsećajući vernike na vekovnu žrtvu i nepokolebljivu veru rmanjskih mučenika
Poglavar SPC u svom obraćanju istakao primer mirenja braće nad moštima Svetog Simeona i podsetio da kroz duhovno nasleđe našeg prosvetitelja narod može pronaći put u složenim civilizacijskim i istorijskim iskušenjima.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 30. četvrtak po Duhovima donosi priču o odluci koja je iznedrila čoveka bez mrlje pred narodom i pred Bogom, i postavlja pitanje koje i danas tiho uznemirava savest.
