U zemlji u kojoj su vekovima zajedno živeli Srbi, Bošnjaci i Hrvati, episkop bihaćko-petrovački upućuje snažan apel za mir i međusobno poštovanje, podsećajući da su prošlost i budućnost svih naroda neraskidivo povezane.
U vremenu kada se pravoslavni vernici duhovno pripremaju za Vaskrsenje Hristovo, episkop bihaćko-petrovački Sergije uputio je snažan apel za mir, pozivajući sve narode Bosne i Hercegovine na uzajamno poštovanje, dijalog i bratsku ljubav.
- Nad nama su se nadvili oblaci straha i zebnje, jer sve što se danas dešava podseća nas na vreme koje ne pamtimo po dobru“, upozorio je vladika Sergije, aludirajući na zlokobna sećanja iz prošlosti koja, kako kaže, ne smeju biti razlog za novo zlo. Umesto toga, vladika poziva na mudrost i odgovornost: „Zato je na svakom od nas da tom zlu ne odgovori zlom, već da svaka naša reč bude reč mira, bratske ljubavi i međunacionalnog poštovanja.
Naglasio je da različitost ne sme biti povod za podele, već prilika za dublje razumevanje i zajedničko prevazilaženje izazova vremena.
- Carstva će doći i proći, a mi ćemo, kad tamni oblaci minu, opet ostati sami na istoj zemlji, pod istim nebom.
Posebno je istakao da su narodi Bosne i Hercegovine neraskidivo povezani i da je suživot neophodan.
- Teško je u ovoj zemlji Srbima bez Bošnjaka i Hrvata, baš kao i Bošnjacima i Hrvatima bez Srba. Ne samo što je teško već je i nemoguće. Istorijski usud nas je spojio za večnost.
Foto: SPC
Vladika bihaćko-petrovački Sergije
Vladika bihaćko-petrovački upozorava da sukobi koji su obeležili prošlost nisu imali izvor u narodu, već su ih podsticale sile sa strane.
- Budimo mudri i ne dozvolimo da nas prevari lažna ljubav i prevarna reč onih koje ova zemlja istinski i ne zanima.
Vladika Sergije posebno poziva na očuvanje svetinja i poštovanje grobalja svih naroda, ističući da se mir ne može graditi na ruševinama svetinja.
- Čuvajmo bogomolje i groblja jedni drugima, poštujući svetinje svakog naroda.
Na kraju, episkop poziva sve ljude, ali i nosioce vlasti, medije i verske poglavare, da odgovorno sagledaju istorijski trenutak i okrenu se jedni drugima.
- Zemlja u kojoj živimo i koju volimo nema nikoga osim nas! Uzvratimo joj ljubavlju tako što nećemo okrenuti glavu od onih kojima je ona sve, baš kao što je i nama.
Njegova poruka odjekuje kao poziv savesti, na bratsku ljubav i na svest o odgovornosti pred Bogom i budućim pokolenjima. U svetu koji se često lomi pod teretom nesporazuma, glas vladike Sergija nosi poruku nade: mir je moguć, ako ga gradimo iskreno, s ljubavlju i poštovanjem jedni prema drugima.
U vremenu kada se srpske duše nalaze na raskršću, molitva velikog svetitelja Vladike Nikolaja Velimirovića poziva nas na pokajanje i vraćanje temeljnim vrednostima – ljubavi, miru i veri, kao putu spasenja.
Liturgija, ispovest i predavanje sveštenika mitropolije zagrebačko-ljubljanske u glavnom gradu Hrvatske otkrili su snagu duhovnog zajedništva i odgovornost Crkve u ostvarivanju Hristovog dela spasenja.
Protojerej stavrofor Branko Tapušković kaže da je ovaj krst u 13. podgoričku parohiju stigao zahvaljujući ljubavi i dobroti episkopa pakračko-slavonskog Jovana.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Kad umor savlada i snaga oslabi, samo jedan izvor daje novu krepost. Prorok Isaija u svojim nadahnutim rečima otkriva tajnu duhovne snage koja ne jenjava – onaj koji se nada Gospodu, uzdiže se kao orao, trči bez umora i hoda bez posustajanja.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Ova svetinja, koja je spaljena 1941. godine, vaskrsla je kao simbol obnove i vere, osvetljena blagoslovom Božijim i molitvama episkopa bihaćko-petrovačkog, koji je posle bogosluženja posetio stratište „Crno Jezero“, odajući počast mučenički postradalim Srbima.
U svetu u kojem se lako sudi drugima, a retko sebi, episkop bihaćko-petrovački poziva na smirenje, preispitivanje i duhovni rast – jer tek kada očistimo sopstveno srce, moći ćemo da razumemo i svet oko sebe.
U manastiru Rmanj, jednoj od najstarijih svetinja Episkopije bihaćko-petrovačke, sabrali su se vernici na molitvu, slavsku trpezu i nadahnjujuću besedu o životu velikog svetitelja.
U prisustvu mnogobrojnih vernika i visokih arhijereja, proslavljena je godišnjica Manastira Rmanj. Ovaj događaj, obeležen svečanom liturgijom i ophodom, donosi novu nadu i duhovnu snagu srpskom narodu širom Krajine i cele regije.
Protojerej stavrofor Branko Tapušković kaže da je ovaj krst u 13. podgoričku parohiju stigao zahvaljujući ljubavi i dobroti episkopa pakračko-slavonskog Jovana.
Uz blagoslov vladike Atanasija, u jednom od najvažnijih manastira Srpske crkve, sveštenici Eparhije su, u sabornosti, pristupili Svetoj tajni ispovesti i pokajanja, nakon čega je usledila trpeza ljubavi.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve otputovao u Jerusalim, gde će se moliti na mestu Hristovog Vaskrsenja, služiti svetu liturgiju i razgovarati sa jednim od najuglednijih pravoslavnih patrijaraha.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
Sveća je simbol svetlosti Hristove. On je rekao: "Ja sam svetlost svetu". Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih, kaže sveštenik.
