U zemlji u kojoj su vekovima zajedno živeli Srbi, Bošnjaci i Hrvati, episkop bihaćko-petrovački upućuje snažan apel za mir i međusobno poštovanje, podsećajući da su prošlost i budućnost svih naroda neraskidivo povezane.
U vremenu kada se pravoslavni vernici duhovno pripremaju za Vaskrsenje Hristovo, episkop bihaćko-petrovački Sergije uputio je snažan apel za mir, pozivajući sve narode Bosne i Hercegovine na uzajamno poštovanje, dijalog i bratsku ljubav.
- Nad nama su se nadvili oblaci straha i zebnje, jer sve što se danas dešava podseća nas na vreme koje ne pamtimo po dobru“, upozorio je vladika Sergije, aludirajući na zlokobna sećanja iz prošlosti koja, kako kaže, ne smeju biti razlog za novo zlo. Umesto toga, vladika poziva na mudrost i odgovornost: „Zato je na svakom od nas da tom zlu ne odgovori zlom, već da svaka naša reč bude reč mira, bratske ljubavi i međunacionalnog poštovanja.
Naglasio je da različitost ne sme biti povod za podele, već prilika za dublje razumevanje i zajedničko prevazilaženje izazova vremena.
- Carstva će doći i proći, a mi ćemo, kad tamni oblaci minu, opet ostati sami na istoj zemlji, pod istim nebom.
Posebno je istakao da su narodi Bosne i Hercegovine neraskidivo povezani i da je suživot neophodan.
- Teško je u ovoj zemlji Srbima bez Bošnjaka i Hrvata, baš kao i Bošnjacima i Hrvatima bez Srba. Ne samo što je teško već je i nemoguće. Istorijski usud nas je spojio za večnost.
Foto: SPC
Vladika bihaćko-petrovački Sergije
Vladika bihaćko-petrovački upozorava da sukobi koji su obeležili prošlost nisu imali izvor u narodu, već su ih podsticale sile sa strane.
- Budimo mudri i ne dozvolimo da nas prevari lažna ljubav i prevarna reč onih koje ova zemlja istinski i ne zanima.
Vladika Sergije posebno poziva na očuvanje svetinja i poštovanje grobalja svih naroda, ističući da se mir ne može graditi na ruševinama svetinja.
- Čuvajmo bogomolje i groblja jedni drugima, poštujući svetinje svakog naroda.
Na kraju, episkop poziva sve ljude, ali i nosioce vlasti, medije i verske poglavare, da odgovorno sagledaju istorijski trenutak i okrenu se jedni drugima.
- Zemlja u kojoj živimo i koju volimo nema nikoga osim nas! Uzvratimo joj ljubavlju tako što nećemo okrenuti glavu od onih kojima je ona sve, baš kao što je i nama.
Njegova poruka odjekuje kao poziv savesti, na bratsku ljubav i na svest o odgovornosti pred Bogom i budućim pokolenjima. U svetu koji se često lomi pod teretom nesporazuma, glas vladike Sergija nosi poruku nade: mir je moguć, ako ga gradimo iskreno, s ljubavlju i poštovanjem jedni prema drugima.
U vremenu kada se srpske duše nalaze na raskršću, molitva velikog svetitelja Vladike Nikolaja Velimirovića poziva nas na pokajanje i vraćanje temeljnim vrednostima – ljubavi, miru i veri, kao putu spasenja.
Liturgija, ispovest i predavanje sveštenika mitropolije zagrebačko-ljubljanske u glavnom gradu Hrvatske otkrili su snagu duhovnog zajedništva i odgovornost Crkve u ostvarivanju Hristovog dela spasenja.
U besedi za 5. sedmicu po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se čovek od Boga ne odvaja naglo, već postepeno, kroz neprimetne zamene koje slabe unutrašnju vernost i vode u duhovnu prevaru.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po starom i Svetog apostola Andronika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Paskala Bajlonskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
Tokom incidenta u bazilici u Jablonneu čula su se dva pucnja, nakon čega je ukradena i oštećena relikvija Svete Zdislave, dok policija istražuje motive i okolnosti skrnavljenja.
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na praznik Nerukotvorenog obraza Gospodnjeg, episkop bihaćko-petrovački predvodio je svetu Liturgiju u manastiru gde pedesetak preostalih meštana i raseljeni sa svih strana sveta zajedno obnavljaju hram, konak i nadu za budućnost sela.
Ova svetinja, koja je spaljena 1941. godine, vaskrsla je kao simbol obnove i vere, osvetljena blagoslovom Božijim i molitvama episkopa bihaćko-petrovačkog, koji je posle bogosluženja posetio stratište „Crno Jezero“, odajući počast mučenički postradalim Srbima.
Posle poruka bivšeg reisu-l-uleme i ideje o takozvanoj „Bosanskoj pravoslavnoj crkvi“, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski bez uvijanja govori o manipulacijama, prećutanim stratištima i opasnom prekrajanju istorije.
Izjava nekadašnjeg reis-ul-uleme Mustafe Cerića rasplamsava strasti u regionu, dok Episkop Sergije i Mitropolit Fotije upozoravaju na opasnost od političkih eksperimenta sa vekovnim crkvenim tradicijama i mir među narodima.
U Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom služeno je opelo monahinji Hristini (Rabrenović), koju su vernici pamtili po požrtvovanosti, molitvi i decenijama služenja bez želje za priznanjima.
Sud u Podgorici dosudio je odštetu arhimandritu Hrizostomu Nešiću nakon što je na kontroverznom portalu bio označen kao „špijun“, zajedno sa više monaha i sveštenika SPC.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
U Galeriji SANU otvorena je velika izložba povodom 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića, a patrijarh Porfirije, Nikola Selaković, Lina Mendoni i Zoran Knežević govorili su o veri, identitetu, kulturi i očuvanju nacionalnog nasleđa.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom služeno je opelo monahinji Hristini (Rabrenović), koju su vernici pamtili po požrtvovanosti, molitvi i decenijama služenja bez želje za priznanjima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
