U zemlji u kojoj su vekovima zajedno živeli Srbi, Bošnjaci i Hrvati, episkop bihaćko-petrovački upućuje snažan apel za mir i međusobno poštovanje, podsećajući da su prošlost i budućnost svih naroda neraskidivo povezane.
U vremenu kada se pravoslavni vernici duhovno pripremaju za Vaskrsenje Hristovo, episkop bihaćko-petrovački Sergije uputio je snažan apel za mir, pozivajući sve narode Bosne i Hercegovine na uzajamno poštovanje, dijalog i bratsku ljubav.
- Nad nama su se nadvili oblaci straha i zebnje, jer sve što se danas dešava podseća nas na vreme koje ne pamtimo po dobru“, upozorio je vladika Sergije, aludirajući na zlokobna sećanja iz prošlosti koja, kako kaže, ne smeju biti razlog za novo zlo. Umesto toga, vladika poziva na mudrost i odgovornost: „Zato je na svakom od nas da tom zlu ne odgovori zlom, već da svaka naša reč bude reč mira, bratske ljubavi i međunacionalnog poštovanja.
Naglasio je da različitost ne sme biti povod za podele, već prilika za dublje razumevanje i zajedničko prevazilaženje izazova vremena.
- Carstva će doći i proći, a mi ćemo, kad tamni oblaci minu, opet ostati sami na istoj zemlji, pod istim nebom.
Posebno je istakao da su narodi Bosne i Hercegovine neraskidivo povezani i da je suživot neophodan.
- Teško je u ovoj zemlji Srbima bez Bošnjaka i Hrvata, baš kao i Bošnjacima i Hrvatima bez Srba. Ne samo što je teško već je i nemoguće. Istorijski usud nas je spojio za večnost.
Foto: SPC
Vladika bihaćko-petrovački Sergije
Vladika bihaćko-petrovački upozorava da sukobi koji su obeležili prošlost nisu imali izvor u narodu, već su ih podsticale sile sa strane.
- Budimo mudri i ne dozvolimo da nas prevari lažna ljubav i prevarna reč onih koje ova zemlja istinski i ne zanima.
Vladika Sergije posebno poziva na očuvanje svetinja i poštovanje grobalja svih naroda, ističući da se mir ne može graditi na ruševinama svetinja.
- Čuvajmo bogomolje i groblja jedni drugima, poštujući svetinje svakog naroda.
Na kraju, episkop poziva sve ljude, ali i nosioce vlasti, medije i verske poglavare, da odgovorno sagledaju istorijski trenutak i okrenu se jedni drugima.
- Zemlja u kojoj živimo i koju volimo nema nikoga osim nas! Uzvratimo joj ljubavlju tako što nećemo okrenuti glavu od onih kojima je ona sve, baš kao što je i nama.
Njegova poruka odjekuje kao poziv savesti, na bratsku ljubav i na svest o odgovornosti pred Bogom i budućim pokolenjima. U svetu koji se često lomi pod teretom nesporazuma, glas vladike Sergija nosi poruku nade: mir je moguć, ako ga gradimo iskreno, s ljubavlju i poštovanjem jedni prema drugima.
U vremenu kada se srpske duše nalaze na raskršću, molitva velikog svetitelja Vladike Nikolaja Velimirovića poziva nas na pokajanje i vraćanje temeljnim vrednostima – ljubavi, miru i veri, kao putu spasenja.
Liturgija, ispovest i predavanje sveštenika mitropolije zagrebačko-ljubljanske u glavnom gradu Hrvatske otkrili su snagu duhovnog zajedništva i odgovornost Crkve u ostvarivanju Hristovog dela spasenja.
Opaki Adrijan saznavši da su i Ipatije i Teodul postali hrišćani pod uticajem Leontija, naredi o je da ih bez poštede biju, a potom da im glave odseku.
Kako se ponašati u crkvi da bi duša zaista bila spremna za susret sa Bogom — saveti jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka koji i danas pomažu vernom narodu širom vaseljene.
U najmračnije doba sovjetskog progona, kada su im pretili smrt i glad, ocu Pavlu Bojku se, po svedočenju njegovog sina, takođe sveštenika, javio Sveti Nikola, a potom se pojavio tajanstveni starac koji mu je pokazao put spasenja.
U kripti svetog Nikolaja Srpskog, episkop šabački rukopoložio je dvojicu služitelja i poručio vernicima da liturgija osvećuje ne samo hram, već i svakoga ko joj sa verom pristupa.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Ova svetinja, koja je spaljena 1941. godine, vaskrsla je kao simbol obnove i vere, osvetljena blagoslovom Božijim i molitvama episkopa bihaćko-petrovačkog, koji je posle bogosluženja posetio stratište „Crno Jezero“, odajući počast mučenički postradalim Srbima.
U Nedelju svih svetih, u manastiru Glogovcu kod Šipova održan je tradicionalni Janjski sabor, na kome su vernici liturgijski proslavili svetitelje stradale u Drugom svetskom ratu, u prisustvu Vladike Sergija, sveštenstva i brojnih vernika.
U svetu u kojem se lako sudi drugima, a retko sebi, episkop bihaćko-petrovački poziva na smirenje, preispitivanje i duhovni rast – jer tek kada očistimo sopstveno srce, moći ćemo da razumemo i svet oko sebe.
U manastiru Rmanj, jednoj od najstarijih svetinja Episkopije bihaćko-petrovačke, sabrali su se vernici na molitvu, slavsku trpezu i nadahnjujuću besedu o životu velikog svetitelja.
U kripti svetog Nikolaja Srpskog, episkop šabački rukopoložio je dvojicu služitelja i poručio vernicima da liturgija osvećuje ne samo hram, već i svakoga ko joj sa verom pristupa.
Na liturgiji u manastiru Vaskrsenja Hristova u Kaću koju su služili dvojica arhijereja, mlada monahinja dobila ime po Justinu Ćelijskom, a vladika Irinej je sabranima otkrio šta znači istinski monaški put.
Usrdna molitva majki ima neuništivu snagu u borbi protiv zla i njena reč menja sudbinu cele porodice — otkrijte molitvu koja svakom detetu donosi zaštitu i blagoslov.
