Na praznik Nerukotvorenog obraza Gospodnjeg, episkop bihaćko-petrovački predvodio je svetu Liturgiju u manastiru gde pedesetak preostalih meštana i raseljeni sa svih strana sveta zajedno obnavljaju hram, konak i nadu za budućnost sela.
U selu Gubin podno Dinare, gde danas živi tek pedesetak starijih meštana, na praznik Nerukotvorenog obraza Gospodnjeg, odzvonila su zvona nove nade. Episkop bihaćko-petrovački Sergije služio je prvu arhijerejsku liturgiju u novoproglašenom manastiru Gubinu, posvećenom Uspenju Presvete Bogorodice.
Foto: SPC
Vladika Sergije
Uz episkopa služili su arhimandriti Varnava i Vasilije, protojerej Jovan Banjac, jeromonah Jovan i protođakon Nemanja Reljić, dok je kum slave bio Branko Radulović. Nakon zaamvone molitve osveštani su slavski darovi, a potom je pročitana gramata Svetog Arhijerejskog Sinoda o osnivanju manastira – čime je ovaj kraj, pogođen stradanjem i iseljavanjem, dobio svoj novi duhovni stub.
Povratak u Gubin
Gubin je oduvek bio mesto okupljanja na drugi dan Velike Gospojine. Iako danas malobrojni, raseljeni i prognani iz ovih krajeva svake godine se vraćaju da na temeljima predaka obnove uspomene i život. „Ovde se ne vraćamo samo na grobove, već i u živu veru koja nas okuplja i hrabri“, kažu meštani.
Foto: SPC
Prva arhijerejska liturgija u novoosnovanom manastiru Gubin
Izgradnja konaka i obnova hrama olakšali su povratak. To je plod zajedničkog truda, dobrovoljnih priloga i pomoći institucija iz Republike Srpske i Srbije. U prikupljanje sredstava uključeni su i ljudi koji već decenijama žive širom sveta, ali Gubin nikada nisu zaboravili.
Nada za budućnost
Za obnovu i izgradnju prikupljeno je blizu od 100 hiljada evra. Međutim, vernici i povratnici ne zaustavljaju se na tome – nadaju se da će već naredne godine makadamski put do sela biti asfaltiran. „Ako Bog da i dobri ljudi pomognu, život će ovde opet zakucati jače“, nadaju se oni.
Prva liturgija u novoosnovanom manastiru Gubin simbolično je označila da povratak nije samo sećanje, već i životna mogućnost. Uselu u kom tišina decenijama govori o bolu i odlasku, sada su se začuli pojci, miris tamjana i molitva, kao svedočanstvo da vera nikada ne napušta svoje vernike – ma gde se oni nalazili.
U Nedelju svih svetih, u manastiru Glogovcu kod Šipova održan je tradicionalni Janjski sabor, na kome su vernici liturgijski proslavili svetitelje stradale u Drugom svetskom ratu, u prisustvu Vladike Sergija, sveštenstva i brojnih vernika.
U hramu Silaska Svetog Duha u Bihaću, između prošlosti ispunjene patnjom i boli, zapečaćena je molitva za vaskrsnuće duhovnog života i neugasivu snagu vere kroz proslavu novih svetitelja.
Na hramovnoj slavi Uspenja Presvete Bogorodice u Krajini održana je litija, pomen postradalim borcima i dodela crkvenih odlikovanja, među kojima i orden Kralja Milutina.
Sve što je pred ikonama nije otpad, već deo svetinje. Jedan od najpoznatijih duhovnika sa Svete gore otkriva kako da sačuvate blagodat i svetinju u svom domu.
Ono što je još poraznije jeste što se na slavama sve češće pojavljuju i scene koje sa hrišćanskom verom nemaju nikakve veze – čak ni sa osnovnim moralom.
Kroz molitvu, pravoslavni hrišćanin stupa u lični odnos sa Bogom, tražeći ne samo pomoć u teškoćama, već pre svega zajednicu, blizinu i osvećenje duše.
Na praznik Svetog Kirijaka Otšelnika, vladika zapadnoevropski Justin služio je liturgiju, a rukopoloženjem i odlikovanjem sveštenika osnažio pravoslavnu zajednicu Srba u Španiji.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
U zemlji u kojoj su vekovima zajedno živeli Srbi, Bošnjaci i Hrvati, episkop bihaćko-petrovački upućuje snažan apel za mir i međusobno poštovanje, podsećajući da su prošlost i budućnost svih naroda neraskidivo povezane.
Ova svetinja, koja je spaljena 1941. godine, vaskrsla je kao simbol obnove i vere, osvetljena blagoslovom Božijim i molitvama episkopa bihaćko-petrovačkog, koji je posle bogosluženja posetio stratište „Crno Jezero“, odajući počast mučenički postradalim Srbima.
Jedinstveni duhovni događaj u manastiru Rmnju okupio je episkope i mitropolite iz SPC i MPC – OA, uz praznične besede i odlikovanja, podsećajući vernike na vekovnu žrtvu i nepokolebljivu veru rmanjskih mučenika
Prepodobnomučenici i mučenici rmanjski proslavljeni u Manastiru Rmanj tokom svečane večernje službe koju je uveličao dolazak mitropolita Ilariona iz Ohridske arhiepiskopije.
Na praznik Svetog Kirijaka Otšelnika, vladika zapadnoevropski Justin služio je liturgiju, a rukopoloženjem i odlikovanjem sveštenika osnažio pravoslavnu zajednicu Srba u Španiji.
ovodom održavanja Šakti festivala u Obrenovcu, Apologetski odsek Arhiepiskopije upozorava na delovanje Mohanđija, čije učenje, iza privida mira i ljubavi, skriva ideologiju nespojivu sa pravoslavnom verom.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Sočivo sa semenkama, tradicionalno manastirsko jelo, donosi mir, toplinu i bogatstvo ukusa — a sprema se lako, bez skupih sastojaka i u svega nekoliko koraka.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako usmeren na greh i sopstvene slabosti, ali pod Božjom svetlošću, gnev ne razara, već čisti dušu i otvara prostor za rast dobrote i pravednosti
Ajet 40 iz Sure Ghafir jasno poručuje da nijedno zlo ne ostaje nekažnjeno, dok vera i dobra dela muškaraca i žena otvaraju vrata Dženeta u obilju bez granica.
