Liturgija, ispovest i predavanje sveštenika mitropolije zagrebačko-ljubljanske u glavnom gradu Hrvatske otkrili su snagu duhovnog zajedništva i odgovornost Crkve u ostvarivanju Hristovog dela spasenja.
Na praznik Prenosa moštiju svetog Nikifora Carigradskog, pod blagoslovom i pastirskom brigom episkopa buenosajreskog i južno-centralnoameričkog Kirila, administratora Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, u Zagrebu je održano značajno sabranje pravoslavnih sveštenika. Liturgija pređeosvećenih darova služena je u gimnazijskoj kapeli Svetog Save na Svetom Duhu, u duhovnom središtu grada, a sveštenstvo Mitropolije zagrebačko-ljubljanske sabralo se na molitvu, ispovest i zajedničko slavlje, s ciljem osnaživanja vere i duhovnog jedinstva.
Pre samog bogosluženja, sveštenici su pristupili svetoj tajni ispovesti, kojoj je prisustvovao protojerej-stavrofor Mićo Kostić, umirovljeni paroh riječki, koji je svim prisutnima pružio duhovnu hranu i mir kroz sakrament pomirenja. Ispovest, kao najuzvišeniji čin pokajanja i duhovnog pročišćenja, bila je početak ovog dana punog zajedništva, a istovremeno poziv na dublje razumevanje Krsta, postojanja i spasenja.
U samoj liturgiji, vladika Kirilo je, sa blagoslovom Božijim, odlikovao jereje Đorđa Filipovića i Gorana Šljivića, prepoznavši njihov trud i posvećenost duhovnom životu. Činom odlikovanja, vladika je podsetio sve prisutne na važnost služenja Crkvi i na to da svaki sveštenik, bez obzira na svoj rang, doprinosi velikom delu spasenja, koje Bog kroz Crkvu i Svetog Duha ostvaruje na zemlji.
Nakon liturgije, sabrani sveštenici nastavili su zajedničarenje u svečanoj sali Gimnazije Kantakuzina Katarina Branković, gde je sveštenik Milan Jovanović, paroh u Mariboru, održao predavanje na temu „Post i molitva“. Predavanje je bilo duboko ukorenjeno u duhovnu praksu pravoslavne tradicije, podstičući sve prisutne da shvate post i molitvu kao ključne aspekte duhovnog života i puta ka Hristu.
Foto: SPC / Eparhija buenosajreska i južno-centralnoamerička
Vladika Kirilo
Vladika Kirilo, obraćajući se okupljenima, naglasio je važnost iznošenja i poklanjanja Krstu tokom središnje nedelje Velikog posta. On je govorio o dubljem značenju postojanja i nošenja Krsta, podsećajući da je ono što je Hristos već izvršio na Golgoti – sav domostroj spasenja – zapravo samo početak. Kroz krst, svi mi postajemo deo tog divnog spasenja, kako kroz lični trud, tako i kroz zajedništvo u Crkvi.
- Pre Hristovog stradanja, kojim je On do kraja izvršio spasenje, mi, uzimajući svoj krst, idemo za Njim. Naša žrtva, kao mali kamenčići u mozaiku, upotpunjava delo koje je započeo Bog - rekao je vladika Kirilo. On je podsetio sve prisutne na odgovornost koju Crkva nosi – da dovrši delo Spasitelja i bude svetionik nade za sve ljude.
- Liturgija pređeosvećenih darova je sjajan pokazatelj kako treba da se molimo, jer u toj molitvi dolazi do istinskog zajedništva sa Bogom - dodao je vladika.
- Ona nas podseća na snagu postojanja Krsta, snagu koju svi mi delimo, iako smo razasuti po svetu. Kroz tu snagu postojimo kao Crkva, zajednica koja nosi spasenje i poziva na njega sve ljude.
Ovaj događaj u Zagrebu bio je prava prilika da se ojača zajedništvo, jer, kako vladika Kirilo kirilo reče:
- Mi se molimo zajedno, i kroz zajedništvo postižemo spasenje, kako za nas, tako i za sve oko nas.
Ovaj trenutak sabranja postao je još jedno svedočanstvo o snazi crkvenog zajedništva koje ne poznaje granice – ni geografske, ni duhovne.
U snimku koji je na društvenim mrežama i koji je sablaznuo mnoge, episkop buenosajreski i južnocentralnoamerički i administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske Kirilo, pozvao je sabrane da se pomole za državu Hrvatsku, ne pominjući u tom delu, nigde Srbiju.
U Drenskom Rebru, na mestu od istorijskog značaja, obavljen je sveti čin monašenja sestara Stefanide i Lidije. Njihov postrig ne označava samo početak monaškog puta, već i postavljanje temelja prvog pravoslavnog manastira u Sloveniji, donoseći novu nadu pravoslavnim vernicima u ovoj zemlji.
Osećaj bezgrešnosti smatra se produktom gordosti, što je veliki Božji greh, a kako Crkva na to gleda najbolje je ilustrovao otac Rafailo Boljević kroz jedan postupak upokojenog Vladike Nikolaja.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Svetom liturgijom, akademijom i prisustvom visokih zvanica proslavljen je veliki hrišćanski praznik i 20 godina misije škole koja oblikuje mlade duše u duhu vere, nade i ljubavi.
Jedan od najstarijih srpskih manastira u Hrvatskoj, poznat po čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske, bio je ispunjen molitvama i suzama radosnicama dok je vladika Kirilo služio svetu liturgiju, darujući monaštvu i narodu poruku nade i jedinstva.
Uprkos građevinskim radovima u ovom svetilištu, oštećenom u zemljotresu, vernici su se sabrali u velikom broju. U svojim besedama posle bogosluženja, episkopi Kirilo i Metodije naglasili su značaj duhovne obnove i vrlina u životu svakog hrišćanina.
Sabirajući se na praznik Svetog arhangela Gavrila na mestu nekadašnje pravoslavne svetinje iz 16. veka, srpski narod pokazuje da uspomene i hramovi žive u srcima, bez obzira na granice i vreme. Duh Marče nastavlja da sjaji kroz skromnu kapelu, podsećajući na moć zajedništva.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
