Sabirajući se na praznik Svetog arhangela Gavrila na mestu nekadašnje pravoslavne svetinje iz 16. veka, srpski narod pokazuje da uspomene i hramovi žive u srcima, bez obzira na granice i vreme. Duh Marče nastavlja da sjaji kroz skromnu kapelu, podsećajući na moć zajedništva.
Na mestu nekadašnjeg duhovnog i kulturnog centra pravoslavnih Srba u Krajini, Manastira Marča, srpski narod je još jednom pokazao da se uspomene i svetinje nikada ne zaboravljaju.
Povodom manastirske slave – Sabora Svetog arhangela Gavrila, liturgiju je služio arhimandrit Danilo, dok su sasluživali jerej Dragan Topić, paroh narćanski, i đakon Petar Kozakijević iz Zagreba. Na livadi koja čuva ostatke nekadašnjeg manastira, gde sada stoji samo skromna kapela podignuta 1925. godine, okupili su se vernici kako bi se setili slave i stradanja ovog svetog mesta.
Ova skromna kapela, okružena senkom nekadašnje slave, postala je simbol neugasivog duhovnog plamena koji Srbi nose u srcu, bez obzira na granice i vreme. Crkveno-narodni sabor, koji se tradicionalno održava na praznik Svetog arhangela Gavrila, i ove godine je privukao mnogobrojne vernike iz okolnih mesta, čija srca kucaju za očuvanje tradicije. Oni su, ujedinjeni molitvama i uspomenama, ponovo oživeli duh Marče, podsećajući se na slavnu i mučeničku istoriju ovog manastira.
Manastir Marča podigao je mitropolit dabrobosanski Gavrilo Avramović između 1578. i 1588. godine, kada je, zajedno sa sedamdeset monaha, prebegao iz Bosne. Posvećen Svetim Arhangelima, manastir je postao centar duhovnog života pravoslavnih Srba na području Varaždinskog generalata. Kao takav, postao je meta austrougarske politike unijaćenja, te je 1671. godine doveden prvi unijatski episkop. Iako je manastir 1737. godine vraćen Srpskoj pravoslavnoj crkvi, već naredne godine ponovo je predat unijatima.
SPC / Mitropolija zagrebačko-ljubljanska
Liturgija na ostacima nekadašnjeg Manastira Mrača
Pravoslavni narod, ne mogavši da prihvati ponovno oduzimanje svetinje, zapalio je manastir 1739. godine kako bi sprečio nasilno useljavanje unijatskih monaha.
Bečka politika unijaćenja nastavila je da pritisne srpski narod, te je manastir ponovo nasilno oduzet 1753. godine. Na molbu srpskih vođa, carica Marija Terezija nije naselila unijatske monahe, nego latinske monahe pijariste, koji su ubrzo napustili manastir. Nakon njihovog odlaska, manastir je postepeno propadao do potpunog urušavanja.
Danas, vernici okupljeni oko male kapele ne mogu a da ne osete tugu i ponos dok se prisećaju slavnih dana Marče. Iako je manastir praktično nestao, njegovo nasleđe živi u srcima svih onih koji se sećaju i slave njegovu istoriju. Po završetku bogosluženja, blagosloveni su slavski darovi, a druženje okupljenih nastavljeno je za slavskim ručkom, gde su se kroz pesmu i priču evocirala sećanja na ovo sveto mesto.
Za Srbe u Hrvatskoj, Marča predstavlja simbol otpornosti, vere i neugasivog duhovnog plamena. Iako su granice promenjene, a mnogi su morali napustiti svoje domove, duh Marče nastavlja da živi, podsećajući nas na moć zajedništva i snagu vere. Ovo mesto, iako skromno, postalo je svetionik nade i sećanja, pružajući utehu i inspiraciju svima onima koji ga posete.
Na Ivanjdan, u toku liturgije, episkop pakrački i slavonski je jednim od najsvetijih činova u pravoslavlju osvetlio svetinju u Jasenovcu, koji je sinonim stradanja Srba, podsećajući na snagu i važnost duhovnog života, obnove, zajedništva i posvećenosti Bogu.
Na ovom događaju ispunjenom duhovnošću i zajedništvom, episkop osiječkopoljski i baranjski Heruvim naglasio je značaj Baranje kao mesta gde se susreću različitosti koje se nadopunjuju, istakavši važnost očuvanja kulturnog i duhovnog nasleđa Srba u tom regionu.
U Hramu Svetog Save iguman manastira Studenica ustoličen je za novog episkopa moravičkog. Nakon ovog svetog čina, poručio je da je Crkva za vikara izabrala starca – ne po godinama, već po iskustvu koje je stekao služeći u srpskoj svetinji skoro tri decenije.
Korak po korak, uz monahinju manastira Tumane, naučite postupak izrade i ukrašavanja sveća ružama od prirodnog voska, koje ne samo da osvajaju srca vernika već i donose blagoslov u domove širom planete.
Borina iskustva sa hodočašća ostavila su neizbrisiv trag na njegovu dušu, vodeći ga do smirenja koje je tražio tokom celog života. U tišini svetih mesta, pronašao je unutrašnji mir koji nije mogao da prenese kroz stihove, već kroz svoju veru.
U svojoj knjizi za 11. nedelju po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik razmatra važnost praštanja kao ključne Hristove zapovesti, naglašavajući da pravi oproštaj otvara vrata Božje milosti. Iako se čin oproštaja može činiti jednostavnim, gordost nam često otežava njegovo iskreno praštanje.
Odanost Hristu spojila je ove ugodnike Božje u večnosti. Prolazeći kroz strašne muke i mučeničku smrt, uzdigli su se do svetosti, postavši simbol nepokolebljive vere i ljubavi.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Bivši rektor Cetinjske bogoslovije i nadareni besednik razbija zablude i ukazuje na pravu svrhu sedmog dana, pozivajući nas da se duhovno uzdignemo kroz molitvu, ljubav i brigu za bližnje.
Iako današnji pravoslavni verski praznik nosi i neke običaje koji zadiru u narodna verovanja i sujeverje, postoje i prakse usklađene sa učenjem Srpske pravoslavne crkve, koje duboko prožimaju naš duhovni život.
Na četrdesetu godišnjicu završetka gradnje jasenovačkog hrama, koji je nakon skrnavljenja tokom ratnih devedesetih godina obnavljan, sada ponovo osvetljava prošlost i pruža duhovnu utehu svim vernicima, dok se odaje počast nevino stradalim mučenicima.
Episkop gornjokarlovački Gerasim služio je liturgiju pod vedrim nebom, blagosiljao slavski kolač i žito, ulivši nadu sabranim vernicima, svedocima snage pravoslavlja koje opstaje u svakom srcu i sećanju, uprkos nepravdama i progonima.
U drevnoj svetinji, staroj više od šest vekova, hiljade vernika sabralo se da uveliča tradicionalnu manifestaciju, da obnovi svoju veru i pronađe mir, slušajući nadahnutu besedu poglavara Srpske pravoslavne crkve o preobražaju duše i usklađivanju sa Božjom tvorevinom.
U drevnom manastiru, zadužbini kneginje Jelene Nemanjić Šubić, vernici će se okupiti iz svih krajeva sveta kako bi zajedno obeležili jedan od najvećih praznika Srpske pravoslavne crkve, osnažujući vezu s duhovnom i kulturnom baštinom svog naroda.
Na desnoj obali reke Rače, ispod planine Tare, krije se veličanstvena svetinja iz 13. veka i lekoviti izvor Lađevac, mesto gde vera i priroda zajedno deluju
Zbog značaja koji ima u srpskoj istoriji i duhovnosti, o ovom svetom mestu se mnogo zna, ali postoje i pojedinosti koje su manje poznate široj javnosti, a jednako su značajne za istoriju manastira i srpsko duhovno nasleđe.
Freska Arhanđela Gavrila u hramu u Arilju svedoči o neprolaznoj lepoti i veri, a vekovima nadahnjuje verne i umetnike. Njegova prisutnost večito ostaje simbol svetosti i Božije milosti, duboko ukorenjene u duhovnom nasleđu srpskog naroda.
Među zelenim brdima Bukovine, nalazi se svetinja koja vekovima očarava verne svojim jedinstvenim freskama koje ne prikazuju samo biblijske scene, već i istorijske događaje.
Mudrosti ovog svetitelja sabrane u zbirci „Misli za svaki dan u godini“ osvetljavaju život vernom narodu i pružaju duhovnu utehu na svakom koraku godine, otkrivajući neiscrpni izvor inspiracije i smirenja za svakoga ko traži dublje značenje u svom duhovnom putovanju.
Obeležje svečano postavljeno na stogodišnjicu rođenja velikog srpskog mislioca i prosvetitelja nakratko je uklonjeno zbog proceduralnih pitanja, ali će uskoro ponovo zauzeti svoje mesto uz zvanično odobrenje.
Veliki pravoslavni misionar i autor brojnih knjiga otvoreno govori o opasnostima zavisnosti od pornografije i uozorava na njenu povezanost sa nasiljem, kriminalom, pa čak i prelaskom na teške droge, ističući da je to duhovna bolest koja zahteva hitnu pažnju roditelja i društva.
