Sabirajući se na praznik Svetog arhangela Gavrila na mestu nekadašnje pravoslavne svetinje iz 16. veka, srpski narod pokazuje da uspomene i hramovi žive u srcima, bez obzira na granice i vreme. Duh Marče nastavlja da sjaji kroz skromnu kapelu, podsećajući na moć zajedništva.
Na mestu nekadašnjeg duhovnog i kulturnog centra pravoslavnih Srba u Krajini, Manastira Marča, srpski narod je još jednom pokazao da se uspomene i svetinje nikada ne zaboravljaju.
Povodom manastirske slave – Sabora Svetog arhangela Gavrila, liturgiju je služio arhimandrit Danilo, dok su sasluživali jerej Dragan Topić, paroh narćanski, i đakon Petar Kozakijević iz Zagreba. Na livadi koja čuva ostatke nekadašnjeg manastira, gde sada stoji samo skromna kapela podignuta 1925. godine, okupili su se vernici kako bi se setili slave i stradanja ovog svetog mesta.
Ova skromna kapela, okružena senkom nekadašnje slave, postala je simbol neugasivog duhovnog plamena koji Srbi nose u srcu, bez obzira na granice i vreme. Crkveno-narodni sabor, koji se tradicionalno održava na praznik Svetog arhangela Gavrila, i ove godine je privukao mnogobrojne vernike iz okolnih mesta, čija srca kucaju za očuvanje tradicije. Oni su, ujedinjeni molitvama i uspomenama, ponovo oživeli duh Marče, podsećajući se na slavnu i mučeničku istoriju ovog manastira.
Manastir Marča podigao je mitropolit dabrobosanski Gavrilo Avramović između 1578. i 1588. godine, kada je, zajedno sa sedamdeset monaha, prebegao iz Bosne. Posvećen Svetim Arhangelima, manastir je postao centar duhovnog života pravoslavnih Srba na području Varaždinskog generalata. Kao takav, postao je meta austrougarske politike unijaćenja, te je 1671. godine doveden prvi unijatski episkop. Iako je manastir 1737. godine vraćen Srpskoj pravoslavnoj crkvi, već naredne godine ponovo je predat unijatima.
SPC / Mitropolija zagrebačko-ljubljanska
Liturgija na ostacima nekadašnjeg Manastira Mrača
Pravoslavni narod, ne mogavši da prihvati ponovno oduzimanje svetinje, zapalio je manastir 1739. godine kako bi sprečio nasilno useljavanje unijatskih monaha.
Bečka politika unijaćenja nastavila je da pritisne srpski narod, te je manastir ponovo nasilno oduzet 1753. godine. Na molbu srpskih vođa, carica Marija Terezija nije naselila unijatske monahe, nego latinske monahe pijariste, koji su ubrzo napustili manastir. Nakon njihovog odlaska, manastir je postepeno propadao do potpunog urušavanja.
Danas, vernici okupljeni oko male kapele ne mogu a da ne osete tugu i ponos dok se prisećaju slavnih dana Marče. Iako je manastir praktično nestao, njegovo nasleđe živi u srcima svih onih koji se sećaju i slave njegovu istoriju. Po završetku bogosluženja, blagosloveni su slavski darovi, a druženje okupljenih nastavljeno je za slavskim ručkom, gde su se kroz pesmu i priču evocirala sećanja na ovo sveto mesto.
Za Srbe u Hrvatskoj, Marča predstavlja simbol otpornosti, vere i neugasivog duhovnog plamena. Iako su granice promenjene, a mnogi su morali napustiti svoje domove, duh Marče nastavlja da živi, podsećajući nas na moć zajedništva i snagu vere. Ovo mesto, iako skromno, postalo je svetionik nade i sećanja, pružajući utehu i inspiraciju svima onima koji ga posete.
Na Ivanjdan, u toku liturgije, episkop pakrački i slavonski je jednim od najsvetijih činova u pravoslavlju osvetlio svetinju u Jasenovcu, koji je sinonim stradanja Srba, podsećajući na snagu i važnost duhovnog života, obnove, zajedništva i posvećenosti Bogu.
Na ovom događaju ispunjenom duhovnošću i zajedništvom, episkop osiječkopoljski i baranjski Heruvim naglasio je značaj Baranje kao mesta gde se susreću različitosti koje se nadopunjuju, istakavši važnost očuvanja kulturnog i duhovnog nasleđa Srba u tom regionu.
Ističući zajednički bol i podršku u teškim vremenima, mitropolit Antonije deli svoje utiske o poseti srpskim zemljama i razmišljanja o aktuelnim pitanjima pravoslavnog sveta, o Ukrajini i Kosovu i Metohiji, naglašavajući ulogu Crkve u očuvanju istine i pravde.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Na praznik Svetog Avramija, episkop budimski služio je pomen vernoj sluškinji Božjoj, koja je kao devojka u vihoru rata u Slavoniji bila nasilno pokatoličena, a kasnije se vratila pravoslavlju i decenijama posvećeno služila Crkvi, ostajući simbol snage i vere.
Na četrdesetu godišnjicu završetka gradnje jasenovačkog hrama, koji je nakon skrnavljenja tokom ratnih devedesetih godina obnavljan, sada ponovo osvetljava prošlost i pruža duhovnu utehu svim vernicima, dok se odaje počast nevino stradalim mučenicima.
Episkop gornjokarlovački Gerasim služio je liturgiju pod vedrim nebom, blagosiljao slavski kolač i žito, ulivši nadu sabranim vernicima, svedocima snage pravoslavlja koje opstaje u svakom srcu i sećanju, uprkos nepravdama i progonima.
U drevnoj svetinji, staroj više od šest vekova, hiljade vernika sabralo se da uveliča tradicionalnu manifestaciju, da obnovi svoju veru i pronađe mir, slušajući nadahnutu besedu poglavara Srpske pravoslavne crkve o preobražaju duše i usklađivanju sa Božjom tvorevinom.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Llepa, mala crkva kompletno je izgrađena od drveta! Kažu da je korišćen norveški beli bor i čamovina, pa čitava bogomolja svojom arhitekturom odudara od ostalih fruškogorskih svetinja.
Ova srednjovekovni manastir, posvećen Svetoj Petki, poznat je po tradiciji okupljanja Srba i legendama o kosovskim junacima koji su tu lečeni i sahranjivani.
Manastir Rukumija je prema legendi podignut na mestu gde su nesrećnu devojku Jelicu pogubila braća. Tu se danas dešavaju čuda, kojima svedoče brojni vernici.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
