Na Ivanjdan, u toku liturgije, episkop pakrački i slavonski je jednim od najsvetijih činova u pravoslavlju osvetlio svetinju u Jasenovcu, koji je sinonim stradanja Srba, podsećajući na snagu i važnost duhovnog života, obnove, zajedništva i posvećenosti Bogu.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče, u narodu poznatiji kao Ivanjdan, manastir Jasenovac u Eparhiji pakračko-slavonskoj proslavio je svoju hramovnu slavu sa vernim narodom, sveštenstvom i monaštvom. Svetu arhijerejsku liturgiju služio je vladika pakrački i slavonski Jovan, pod čijim rukama je dostojna iskušenica Ksenija primila čin monašenja, postajući monahinja Sara.
Monašenje, ili uzimanje anđeoskog obraza, jedan je od najsvetijih činova u pravoslavlju - sakrament kojim vernik postaje monah ili monahinja, zavetovavši se na život u celibatu, poslušnosti i skromnosti. Čin počinje Velikom vesperskom službom, nakon čega sledi svečana arhijerejska liturgija. Iskušenik, obučen u belo, simbol čistoće i novog početka, pristupa oltaru i polaže zavete pred episkopom.
Nakon zaveta, iskušeniku se daje novo ime, koje simbolizuje novi život u Hristu. Novozamonašeni monah ili monahinja prima mantiju, analavu (široki pojas), skufiju (monašku kapu) i brojanicu, kao simbole svog zavetnog života.
Monašenju iskušenice Ksenije u manastiru Jasenovac molitveno je prisustvovao veći broj vernika. Ovaj manastir sa crkvom posvećenom rođenju Svetog Jovana Preteče nosi duboku istoriju i duhovni značaj. Crkva je sagrađena 1775. godine, ali je pretrpela mnoga razaranja tokom istorije.
Prvi put je razorena na početku Drugog svetskog rata, rukama prvih jasenovačkih logoraša koji su na to bili prisiljeni. Ostala je samo garaža, koja je bila u sastavu crkve, da bi bila pretvorena u deo Koncentracionog logora Jasenovac. Ovaj hram je obnovljen i osveštan 1984. godine, ali je ponovo oskrnavljen 1995. godine u toku raspada SFRJ. Potom je 2000. godine crkva ponovo obnovljena, a tadašnji vladika slavonski Sava Jurić proglasio je manastirom.
U ovoj više puta razrušenoj i obnavljanoj svetinji, na Ivanjdan, vladika Jovan je tokom liturgije zamonašio iskušenicu Kseniju, dajući joj monaško ime Sara. Ova sveta tajna i duhovni čin osvetlili su hram i prisutne vernike, podsećajući na snagu i važnost duhovnog života, obnove, zajedništva i posvećenosti Bogu.
U pravoslavlju, blagoslov sveštenika predstavlja nevidljivu ruku Hrista koja nas blagosilja i zato je celivamo, dok monahinje svojim životom posvećenim Bogu ostaju stub duhovnosti bez uloge posrednika blagoslova. Igumanija manastira posvećenog Svetom velikomučeniku Georgiju, mati Stefanida sa sestrinstvom je dočekala mitropolita raško-prizrenskog u svetinji iz 13. veka, kojoj je udahnut novi život. Pravoslavlje tugu ne smatra strašnom, ali pravi razliku između prolazne žalosti i beznadežnog očajanja koje prelazi u uninije, a to jeste greh. Finansijska odluka o pomoći u obnovi manastira u Srpskom Kovinu otvorila je priču o veri, istorijskom pamćenju i odnosu države i Crkve severno od Dunava. Kada vera postane deo svakog postupka i odluke, ona prirodno privlači pažnju, ne zato što se ističe, već zato što se razlikuje. Jednostavno pripremljeno, a bogato aromama, ovaj praznični specijalitet spaja vekovne običaje, miris pečenog luka i maslinovo ulje na trpezama gde se slavi dolazak Božića. Od Bunjevaca do Slovaka, običaji Badnjaka u Srbiji oslikavaju duhovnu pripremu, porodično zajedništvo i molitvu, a ponoćna misa ostaje trenutak koji okuplja vernike u svetlosti sveća i tišini iščekivanja. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Printscreen/Facebook/Manastir Jasenovac
Printscreen/Facebook/Manastir Jasenovac
Printscreen/Facebook/Manastir Jasenovac
Duhovna riznica
16:57 | 26.06.2024
NARODNE ZABLUDE I DUHOVNE ISTINE: Zašto se monahinjama ne ljubi ruka?
Crkve i manastiri
22:50 | 03.07.2024
ZASIJALA SVETLOST DUHA NA KOSOVU I METOHIJI: Vladika Teodosije služio liturgiju u manastiru Brnjak, obnovljenom na njegov zahtev
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
16:04
ŠTA KAD TUGA POSTANE TOLIKO PREVELIKA, DA NE DA DA SE DIŠE: Otac Haralambos daje rešenje, ali i ističe da pre toga treba uraditi jednu veliku stvar
Aktuelno iz SPC
15:42
ZAŠTO MAĐARSKA ULAŽE VIŠE OD 250.000 EVRA U SRPSKU SVETINJU: Gest koji je iznenadio i vernike i javnost
Duhovna riznica
14:00
AKO VAM NEKO POSTAVI OVO PITANJE, TREBALO BI OZBILJNO DA SE ZABRINETE: Blaženi Avgustin objasnio kad je vreme za preispitivanje
Posni recepti
12:31
STARINSKO JELO KOJE OKUPLJA PORODICU UOČI BOŽIĆA: Tradicionalni recept, korak po korak, ne može da ne uspe
Katoličanstvo
12:00
KAKO RAZLIČITI NARODI SRBIJE PROVODE BADNJE VEČE: Evo ko uz post, a ko uz mrsnu hranu dočekuje Božić
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
10:46 | 20.09.2025
STARINSKI RECEPT ZA NAJUKUSNIJU SREMSKU ŠTRUDLU SA MAKOM: Mirisi detinjstva koji vraćaju sećanja i okupljaju porodicu
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Dan uoči slave ove svetinje, posle večernjeg bogosluženja, vladika sremski obavio je jedan od najsvetijih činova u pravoslavlju, u kome se monah oprašta od svetovnog života i posvećuje se služenju Bogu i crkvi, čime postaje živi svedok vere i nosilac Hristove svetlosti.
Finansijska odluka o pomoći u obnovi manastira u Srpskom Kovinu otvorila je priču o veri, istorijskom pamćenju i odnosu države i Crkve severno od Dunava.
Mati Dominika provela je čitav život u Grnčarici, služeći Bogu i ljudima, ostavljajući za sobom svedočanstvo tihe vere i trajne molitve.
U Jagodnjaku nadomak Osijeka, na praznik Svetog Nikolaja, obeleženo je 300 godina Nikolajevskog hrama, sabornosti i istrajanja Srba na prostoru današnje Hrvatske.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Kroz priču o pravedniku iz Sodome, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. sredu po Duhovima pokazuje kako hrabrost i vera mogu odrediti sudbinu.
Pravoslavni vernici po starom kalendaru proslavljaju Prepodobnog Danila Stolpnika, dok po novom kalendaru obeležavaju Badnji dan. Katolici takođe proslavljaju Badnji dan, dok Jevreji i muslimani taj dan posvećuju redovnim molitvama.
Pouka velikog duhovnika 20. veka otkriva šta stoji iza unutrašnjeg zamora, zašto pad nije kraj i kako se vodi borba koja ne uništava čoveka, već ga vraća na put trezvenosti i nade.
