Performans tokom božićne službe u luteranskom hramu u Nemačkoj pokrenuo je burnu raspravu o granicama bogosluženja i očuvanju svetinje.
U luteranskom hramu nemačkog grada Libeka, uoči praznika Rođenja Gospoda Isusa Hrista, dogodio se čin koji je duboko uznemirio deo verničke javnosti i otvorio ozbiljna pitanja o granicama bogosluženja. Prema pisanju nemačkog lista Bild, tokom redovne crkvene službe, 22. decembra 2025, pred okupljenim vernicima izveden je nastup plesa na šipci.
U Crkvi Svete Marije u Libeku, neposredno nakon propovedi, nastupila je Anke Kesterman, rukovodilac plesnog studija i trener puldensa, koja je pred oltarskim prostorom predstavila ono što je nazvala svojim "umetničkim izrazom". Sam čin uvođenja ovakvog performansa u tok bogosluženja izazvao je zaprepašćenje kod dela prisutnih, ali i širu polemiku u nemačkoj javnosti.
Pastorka ove crkve Inga Majsner stala je u odbranu nastupa, navodeći da je reč o "duboko duhovnoj osobi koja je pronašla sopstveni put". Upravo ta izjava dodatno je rasplamsala raspravu jer su se mnogi zapitali da li se lični "put" može i sme poistovetiti s liturgijskim prostorom, koji u hrišćanskom, a posebno u pravoslavnom razumevanju, predstavlja mesto molitve, sabranja i strahopoštovanja pred Bogom.
Reakcije vernika bile su podeljene, ali kritički tonovi nisu izostali. Brojni glasovi upozorili su da se ovakvim postupcima briše jasna granica između bogosluženja i scenskog nastupa, između svetinje i profanog izraza. Događaj u Libeku mnogi posmatraju kao deo šire prakse pojedinih protestantskih zajednica koje, suočene s opadanjem broja vernika, pribegavaju nekonvencionalnim i provokativnim sadržajima da bi privukle pažnju javnosti.
Sama Anke Kesterman izjavila je da njen nastup nije imao za cilj samopromociju, već, kako je navela, svedočanstvo hrabrosti da se bude autentičan i pokušaj preispitivanja uloge Crkve. Međutim, kritičari naglašavaju da ples na šipci, bez obzira na tehničku zahtevnost ili umetničke ambicije, nosi snažnu simboliku telesnog i erotskog samoispoljavanja, što je u suprotnosti sa sakralnim karakterom hrama.
Posebno je osporavan argument da "ples može biti molitva". Protivnici takvog tumačenja ukazuju da molitva u hrišćanskoj tradiciji ima jasno duhovno, bogoslužbeno i teološko utemeljenje, dok se u ovom slučaju, kako navode, radi o proizvoljnom poistovećivanju ličnog izraza sa svetim činom, bez ikakvog ozbiljnog teološkog oslonca.
Podrška koju je pastorka Inga Majsner pružila ovom performansu dodatno je produbila nezadovoljstvo dela vernika. Umesto da čuva bogosluženje kao prostor tišine, sabranosti i susreta čoveka sa Bogom, kritičari smatraju da je crkva u Libeku izabrala put provokacije, dovodeći u pitanje samu svrhu bogosluženja i rizikujući da svetinja postane sredstvo za privlačenje pažnje, a ne mesto duhovne obnove.
U srcu hrama, dok traje Veliki post, dogodila se krađa koja je potresla vernike – u Minhenu je ukraden novac namenjen za dijalizu Marka Sekulića iz Užica.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen.
Knez Miloš se surovo obračunavao sa svakim ko bi mogao da mu ugrozi vlast, a jedna od prvih žrtava bio je ugledni i izuzetno obrazovani episkop užičko-šabački Melentije.
Spominje se u poslanici Rimljanima kao jedan od onih kojima apostol Pavle šalje pozdrave.
Izložba "Game changers2 uvodi decu u učenja stranog duhovnog sveta, dok Eparhija zvorničko-tuzlanska upozorava na opasnost od duhovne obmane i psiholoških posledica, pozivajući nastavnike da preispitaju ovakve odluke.
Ustoličenje Sare Malali pokrenulo je raspravu u hrišćanskom svetu o ulozi žena u Crkvi, ali stav pravoslavlja ostaje nepromenjen već dva milenijuma.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Vest o prodaji proizvoda sa hrišćanskim simbolima izazvala je šok među vernicima, otvarajući pitanje granica poštovanja svetinje i zloupotrebe vere u ime „slobode izražavanja“.
Među parohijanima u Augsburgu najveći bol izazvalo je skrnavljenje svetog prostora, dok je parohija pozvala zajednicu da na ovaj događaj odgovori molitvom i razboritošću.
Zabrinjavajući podaci iz poslednjeg izveštaja OIDAC Europe – Religijska sloboda se smatra temeljnim ljudskim pravom u Evropi, međutim poslednjih godina primećuje se zabrinjavajući porast netrpeljivosti prema hrišćanima.
Hram Svetog Nikole je mesto okupljanja i nade za Srbe u Gnjilanu, a renoviran je zahvaljujući trudu naroda i sveštenika.
Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen.
Knez Miloš se surovo obračunavao sa svakim ko bi mogao da mu ugrozi vlast, a jedna od prvih žrtava bio je ugledni i izuzetno obrazovani episkop užičko-šabački Melentije.
Ustoličenje Sare Malali pokrenulo je raspravu u hrišćanskom svetu o ulozi žena u Crkvi, ali stav pravoslavlja ostaje nepromenjen već dva milenijuma.
Duhovnici vekovima upozoravaju da čovek ne može imati istinski mir ukoliko u sebi nosi nemir prema drugima.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Sveto pismo nudi dublji i celovitiji pogled na zdrav način života - onaj koji obuhvata i telo i dušu, ali pre svega unutrašnje stanje čoveka.
U besedi za subotu 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da se istorija ponavlja kada se zaborave upozorenja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Agapija po starom i Prepodobnog mučenika Evstratija Pečerskog po novom kalendaru. Katolici slave Svetu Prisku, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika
