Performans tokom božićne službe u luteranskom hramu u Nemačkoj pokrenuo je burnu raspravu o granicama bogosluženja i očuvanju svetinje.
U luteranskom hramu nemačkog grada Libeka, uoči praznika Rođenja Gospoda Isusa Hrista, dogodio se čin koji je duboko uznemirio deo verničke javnosti i otvorio ozbiljna pitanja o granicama bogosluženja. Prema pisanju nemačkog lista Bild, tokom redovne crkvene službe, 22. decembra 2025, pred okupljenim vernicima izveden je nastup plesa na šipci.
U Crkvi Svete Marije u Libeku, neposredno nakon propovedi, nastupila je Anke Kesterman, rukovodilac plesnog studija i trener puldensa, koja je pred oltarskim prostorom predstavila ono što je nazvala svojim "umetničkim izrazom". Sam čin uvođenja ovakvog performansa u tok bogosluženja izazvao je zaprepašćenje kod dela prisutnih, ali i širu polemiku u nemačkoj javnosti.
Pastorka ove crkve Inga Majsner stala je u odbranu nastupa, navodeći da je reč o "duboko duhovnoj osobi koja je pronašla sopstveni put". Upravo ta izjava dodatno je rasplamsala raspravu jer su se mnogi zapitali da li se lični "put" može i sme poistovetiti s liturgijskim prostorom, koji u hrišćanskom, a posebno u pravoslavnom razumevanju, predstavlja mesto molitve, sabranja i strahopoštovanja pred Bogom.
Reakcije vernika bile su podeljene, ali kritički tonovi nisu izostali. Brojni glasovi upozorili su da se ovakvim postupcima briše jasna granica između bogosluženja i scenskog nastupa, između svetinje i profanog izraza. Događaj u Libeku mnogi posmatraju kao deo šire prakse pojedinih protestantskih zajednica koje, suočene s opadanjem broja vernika, pribegavaju nekonvencionalnim i provokativnim sadržajima da bi privukle pažnju javnosti.
Sama Anke Kesterman izjavila je da njen nastup nije imao za cilj samopromociju, već, kako je navela, svedočanstvo hrabrosti da se bude autentičan i pokušaj preispitivanja uloge Crkve. Međutim, kritičari naglašavaju da ples na šipci, bez obzira na tehničku zahtevnost ili umetničke ambicije, nosi snažnu simboliku telesnog i erotskog samoispoljavanja, što je u suprotnosti sa sakralnim karakterom hrama.
Posebno je osporavan argument da "ples može biti molitva". Protivnici takvog tumačenja ukazuju da molitva u hrišćanskoj tradiciji ima jasno duhovno, bogoslužbeno i teološko utemeljenje, dok se u ovom slučaju, kako navode, radi o proizvoljnom poistovećivanju ličnog izraza sa svetim činom, bez ikakvog ozbiljnog teološkog oslonca.
Podrška koju je pastorka Inga Majsner pružila ovom performansu dodatno je produbila nezadovoljstvo dela vernika. Umesto da čuva bogosluženje kao prostor tišine, sabranosti i susreta čoveka sa Bogom, kritičari smatraju da je crkva u Libeku izabrala put provokacije, dovodeći u pitanje samu svrhu bogosluženja i rizikujući da svetinja postane sredstvo za privlačenje pažnje, a ne mesto duhovne obnove.
U srcu hrama, dok traje Veliki post, dogodila se krađa koja je potresla vernike – u Minhenu je ukraden novac namenjen za dijalizu Marka Sekulića iz Užica.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kornilija po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti apostol i jevanđelista Jovan Bogoslov i Prepodobni Nil Kalabrijski. Katolička crkva obeležava Svete Kozmu i Damjana, dok Jevreji danas praznuju prvi dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Mekan i mirisan, ovaj oblik tamjana koristi se u pravoslavnim hramovima i domovima, a njegov način izrade vezuje se za svetogorsku tradiciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Lopovi odneli mošti Svetog Martina Turskog iz hrama u Nemačkoj, a iza njih ostali razbijeno staklo i tragovi koji bi mogli pomoći istražiteljima da otkriju identitet osumnjičenih.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Crkva Hrista Kralja u Morzmahejmu sada menja svoju namenu, dok prodaja ovog objekta otvara pitanje šta se dešava sa građevinama koje gube svoju prvobitnu ulogu i sve teže nalaze novu funkciju u lokalnim zajednicama.
Snimak izraelskog vojnika uz statuu Bogorodice u južnom Libanu izazvao je oštre reakcije i novu buru u vezi s odnosom prema hrišćanskim simbolima.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Mekan i mirisan, ovaj oblik tamjana koristi se u pravoslavnim hramovima i domovima, a njegov način izrade vezuje se za svetogorsku tradiciju.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
