Osvećenje obnovljene svetinje, svečana Liturgija, priznanja zaslužnim dobrotvorima i obnova parohijskog doma obeležili su duhovne svečanosti kojima je proslavljena povezanost vere, naroda i Crkve.
Dva veka i tri decenije molitve, bogosluženja i okupljanja vernog naroda obeležili su jubilej koji je u Novim Karlovcima proslavljen u znaku zahvalnosti Bogu i svima koji su svojim trudom sačuvali i obnovili Hram Sretenja Gospodnjeg. Ovaj značajan datum za parohiju i njene vernike obeležen je svečano, uz molitveno sabranje, osvećenje obnovljene svetinje i odavanje priznanja onima koji su doprineli njenom uređenju.
Podizanje hrama završeno je davne 1796. godine, za vreme mitropolita Stefana Stratimirovića, koji je upravljao Karlovačkom mitropolijom u jednom od značajnih razdoblja njene istorije. Posle 230 godina, svetinja je dočekala jubilej u novom ruhu, kao svedočanstvo da briga o crkvi ne pripada samo jednom naraštaju, već se prenosi sa pokolenja na pokolenje.
Duhovne svečanosti održane su 10. i 11. oktobra 2026. godine, po blagoslovu mitropolita sremskog Vasilija, a središnji događaj bili su osvećenje obnovljenog hrama i arhijerejska liturgija.
Svečanosti su počele u subotu, 10. oktobra, prazničnim večernjem koje je služio krstonosni protojerej Jovan Milanović, rektor Karlovačke bogoslovije i arhijerejski namesnik sremskokarlovački. Sasluživali su jerej Milorad Bojčić, paroh golubinački, i jerej Aleksandar Radenović, paroh ljukovački.
Molitveno sabranje nastavljeno je predavanjem prote Jovana u crkvenoj sali na temu „Značaj vere u životu“. Time je proslava jubileja dobila i poučni sadržaj, podsećajući vernike da obnova hrama nije samo građevinski poduhvat već i prilika da se iznova podsete na mesto vere u svakodnevnom životu.
U nedelju, na 20. nedelju po Duhovima, verni narod svečano je dočekao mitropolita sremskog Vasilija, koji je osveštao potpuno obnovljeni Hram Sretenja Gospodnjeg i služio Svetu arhijerejsku liturgiju uz sasluženje sveštenstva Eparhije sremske i Eparhije banatske.
Za pevnicom su pojali bogoslovi Karlovačke bogoslovije, predvođeni profesorom Jovanom Stojanovićem, dajući bogosluženju poseban svečani ton.
Jubilej je bio prilika da se istaknu trud i zalaganje sveštenstva i vernika koji su učestvovali u obnovi svetinje. Mitropolit Vasilije odlikovao je jereja Milana Simića, starešinu Hrama Sretenja Gospodnjeg, dostojanstvom i zvanjem protojereja, dok je jereja Strahinju Džambića odlikovao dostojanstvom protonamesnika.
Na kraju liturgije uručen je Orden Svetog Maksima Predragu Šaroviću, koji je svojim nesebičnim zalaganjem značajno doprineo uređenju hrama, parohijskog doma i crkvene porte. Gramate su uručene i drugim velikim dobročiniteljima, kao znak zahvalnosti za njihov doprinos ovom delu.
Posle osvećenja hrama osveštan je i novopodignuti i opremljeni parohijski stan. Time su duhovne svečanosti obuhvatile ne samo obnovu bogoslužbenog prostora već i unapređenje uslova za život i rad parohije.
U crkvenoj sali potom je priređen svečani ručak za okupljene goste. Čuvajući uspomenu na stare običaje Karlovačke mitropolije, domaćini su mitropolitu Vasiliju uručili spomen-zlatnik kao znak pažnje i poštovanja. Posle pozdravnih reči nadležnog paroha i prote Jovana Milanovića, gosti su se razišli ispunjeni radošću zbog proslave velikog jubileja.
Ovom danu poseban pečat dala je i kiša, koja je, prema svedočenju domaćina, pala prvi put posle četiri meseca. U trenutku kada su se vernici okupili da zahvale Bogu za obnovljenu svetinju, kiša je dočekana i kao blagoslov za zemlju i svu tvorevinu Božju.
Jubilej Hrama Sretenja Gospodnjeg tako je postao više od sećanja na godinu njegovog podizanja. Bio je to dan molitve, zahvalnosti i zajedništva, ali i podsećanje da se svetinje čuvaju verom, ljubavlju i delima onih koji razumeju da su primili nasleđe koje treba predati budućim pokolenjima.
BONUS VIDEO
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Svečanost je okupila sveštenstvo i vernike, a posle bogosluženja uručena su visoka crkvena odlikovanja i priznanja zaslužnim parohijanima.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
Osvećenje obnovljene svetinje, svečana Liturgija, priznanja zaslužnim dobrotvorima i obnova parohijskog doma obeležili su duhovne svečanosti kojima je proslavljena povezanost vere, naroda i Crkve.
Sveštenik Jevgenije Murzin otkriva zašto strah od Božje kazne nije isto što i strahopoštovanje prema Bogu i kako savršena ljubav oslobađa čoveka od strepnje.
U pravoslavnom učenju, odnos prema bližnjem zauzima važno mesto u duhovnom životu.
Krčka se sa krompirom, šargarepom i belim lukom, zapeče u rerni, a onda se preko vrelog mesa stavlja obilna kašika kajmaka. Ovako se priprema čuveni kafanski specijalitet.
Episkop šabački besedio je o snazi zajedništva koje je povezalo žitelje 12 sela u izgradnji hrama Uspenja Presvete Bogorodice i poručio da njihovo delo treba da bude primer i današnjim generacijama.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Episkop šabački besedio je o snazi zajedništva koje je povezalo žitelje 12 sela u izgradnji hrama Uspenja Presvete Bogorodice i poručio da njihovo delo treba da bude primer i današnjim generacijama.
U Jagodnjaku nadomak Osijeka, na praznik Svetog Nikolaja, obeleženo je 300 godina Nikolajevskog hrama, sabornosti i istrajanja Srba na prostoru današnje Hrvatske.
Vernici, arhijereji, profesori i đaci okupili su se u crkvi Svetog Save kako bi zajedno proslavili četvrt veka škole koja oblikuje buduće pastire Hristove, uz poruke o veri, životu i službi Dobrog Pastira.
Meštani su jubilej obeležili svetom liturgijom, parastosom ruskim borcima i promocijom knjige koja čuva sećanje na srpske sveštenike i misionare koji su oblikovali duhovni život njihovog kraja.
Episkop šabački besedio je o snazi zajedništva koje je povezalo žitelje 12 sela u izgradnji hrama Uspenja Presvete Bogorodice i poručio da njihovo delo treba da bude primer i današnjim generacijama.
U Kizboriju kod Melburna osvećen je hram koji su srpski vernici podigli 1994. godine.
Episkop šabački osveštao je zvona hrama Svetog Kirijaka Otšelnika na tromeđi tri mačvanska sela.
Srpska svetinja stara više od jednog veka našla se u zemljišnim knjigama u Gradačcu pod spornim vlasništvom, što izaziva zabrinutost pravoslavnih vernika.
U pravoslavnom učenju, odnos prema bližnjem zauzima važno mesto u duhovnom životu.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Kirijaka Otšelnika - Miholjdan, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Proba, Taraha i Andronika. Katolička crkva slavi Svetog Serafina, Jevreji obeležavaju Roš Hodeš, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Apostol ljubavi otkrio je koja je Gospodnja zapovest toliko važna da se njenim doslednim ispunjavanjem može razumeti i sama suština hrišćanskog života.
Poznat po izuzetnoj duhovnoj snazi i istrajnosti, ovaj svetitelj ostao je upamćen i po borbi protiv jeresi, naročito origenizma.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
