Od rimskog vojnika koji je postao svetac do imperija i vođa koji su u njemu tražili moć - trag ove svetinje vodi od Jerusalima do Beča, Vatikana i Jermenije, dok nauka još nije dala poslednju reč.
Na mestu gde se završava istorija Raspeća, počinje jedna od najupornijih zagonetki hrišćanske tradicije. Predmet koji je dotakao telo raspetog Isusa Hrista nije ostao samo u okvirima biblijskog svedočanstva — pretvoren je u relikviju za kojom su posezali carevi, koju su prisvajale imperije i koju i danas, svako na svoj način, čuvaju tri različita mesta. Koplje Svetog Longina tako je postalo više od predmeta: tačka u kojoj se ukrštaju vera, moć i nedovršena pitanja.
U središtu ove priče nalazi se rimski centurion Longin, jedna od najprotivrečnijih figura hrišćanske istorije. Iako je, prema predanju, upravo on zario koplje u telo raspetog Hrista, Crkva ga, i katolička i pravoslavna, poštuje kao mučenika i slavi kao sveca. U jevanđeljima po Marku i Jovanu pominje se samo da je to učinio jedan rimski vojnik, bez imena. Ipak, crkveno predanje daje odgovor: Longin je taj vojnik.
U jednoj od ranih verzija njegovog žitija navodi se prizor koji je promenio tok njegovog života. Longinove oči, zamućene kataraktom, poprskala je Hristova krv — i vid mu se, kako se veruje, istog trenutka razbistrio. Taj trenutak postaje prekretnica: rimski vojnik poveruje u Hrista i odlazi u Kapadokiju da propoveda novu veru. Njegova sudbina ubrzo dobija tragičan epilog, po naređenju Pontija Pilata biva pogubljen. Tako nastaje paradoks koji bogoslovi često ističu: čovek koji je učestvovao u Hristovom stradanju postaje hrišćanski mučenik.
Ali priča o Longinu ne završava se njegovom smrću. Naprotiv, tada počinje druga, možda još zagonetnija priča: gde je koplje?
Već u prvim vekovima hrišćanstva ono je smatrano jednom od najvažnijih relikvija, zajedno sa trnovim vencem i pogrebnim pokrovom. Najpre je čuvano u Jerusalimu, a potom u Konstantinopolju. Međutim, istorijske oluje, poput prodora Seldžuka u 11. veku, razbacale su svetinje širom Evrope. U toj pometnji mnogi manastiri su počeli da tvrde da baš oni čuvaju autentično koplje, podižući tako sopstveni ugled.
U Evropi se vremenom učvrstilo verovanje da koplje nosi ne samo religijski, već i gotovo natprirodni značaj da daruje bezgraničnu snagu onome ko ga poseduje. Takva ideja nije ostala bez političke upotrebe. Vladari su je rado prihvatali, a Sveta rimska imperija proglasila je sebe vlasnikom svetinje.
Jedna od najpoznatijih verzija koplja danas se čuva u Beču, u riznici dvora, gde se nalazi njegov čelični vrh. U sečivo je umetnut ekser za koji se veruje da potiče sa krsta. Ova relikvija dobila je novu simboliku u 20. veku, kada je nakon aneksije Austrije 1938. godine Adolf Hitler naredio da se prenese u Nirnberg i predstavi kao znak snage nove Nemačke.
Ipak, naučna zajednica prema toj relikviji ne zauzima jedinstven stav.
- Istoričari oružja, ipak, nisu jednom iskazali sumnje: bečko koplje ne nalikuje onom kojim su proboli Hrista. Njegov oblik je više podsećao na one koji su se koristili u srednjem veku - tvrdi istoričar Klim Žukov, stručnjak za Srednji vek, prenosi sputnikportal.rs.
Druga velika tvrdnja dolazi iz Vatikana. Prema katoličkom predanju, koplje se nalazi upravo tamo. Navodno je pripadalo Konstantinu Velikom, a nakon pada Vizantije 1492. godine turski sultan ga je poklonio papi Inoćentiju VIII. Od tada, kako se veruje, čuva se u Bazilici Svetog Petra i izlaže vernicima samo jednom godišnje. Naučnicima je pristup zabranjen, što dodatno podgreva misteriju.
Slična zatvorenost prati i treću verziju, onu jermensku. U Ečmijazdinskom manastiru, prema lokalnom predanju, koplje je u 1. veku doneo apostol Tadija. Ni ovde naučna provera nije dozvoljena. Kada je devedesetih godina predloženo da se relikvija ispita, poglavar Jermenske crkve, Vazgen Prvi, odgovorio je jednostavno: Crkvi to nije potrebno.
Ipak, jedno posredno istraživanje otvorilo je nova pitanja. Britanski kriminolozi su 2010. godine analizirali Torinski pokrov i pronašli trag rane koja odgovara opisu iz jevanđelja. Utvrđeno je da je rana naneta kopljem kakvo su koristili rimski legionari, a dimenzije traga 4,5 centimetara podudaraju se sa vrhom koplja koje se čuva u Jermeniji.
Ali ključni korak i dalje nedostaje: direktno ispitivanje samih relikvija. Bez toga, sve ostaje na nivou pretpostavki.
Zato koplje Svetog Longina ostaje ono što je bilo vekovima, predmet vere, simbol moći i jedna od najdubljih tajni hrišćanske tradicije. Njegova sudbina, rasuta između Beča, Vatikana i Jermenije, ne govori samo o jednom predmetu, već o ljudskoj potrebi da dodirne istoriju koja je istovremeno i sveta i nedokučiva.
Između doslovnog čitanja Jevanđelja i crkvenog predanja otvara se pitanje koje izaziva rasprave među vernicima – sveštenik Matijas Froze daje odgovor koji menja ugao posmatranja. Iza obećanja o "tajnim znanjima" često se kriju strah, nemir i duhovna pometnja — a mitropolit pirejski ukazuje na posledice koje ne treba ignorisati.
Martin Jung / imageBROKER / Profimedia
Nauka bez odgovora, misterija bez kraja
Duhovna riznica
22:19 | 29.01.2026
ZAŠTO PRAVOSLAVCI SVEŠTENIKE ZOVU "OČE" KADA ISUS U JEVANĐELJU TO ZABRANJUJE: Protojerej Matijas Froze objašnjava jednu od najčešćih nedoumica vernika
Aktuelno iz SPC
16:58 | 18.03.2026
OVO JE JEDNA OD NAJVEĆIH OPASNOSTI SAVREMENOG DRUŠTVA: Mitropolit Serafim upozorava da danas mnogi u neznanju prelaze granicu i tako srljaju u provaliju
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kornilija po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti apostol i jevanđelista Jovan Bogoslov i Prepodobni Nil Kalabrijski. Katolička crkva obeležava Svete Kozmu i Damjana, dok Jevreji danas praznuju prvi dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Mekan i mirisan, ovaj oblik tamjana koristi se u pravoslavnim hramovima i domovima, a njegov način izrade vezuje se za svetogorsku tradiciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U jeku žestokih optužbi predsednika Sjedinjenih Američkih Država na račun poglavara Rimokatoličke crkve, Masud Pezeškijan iznenadio je javnost podrškom Svetom Ocu, uz oštru osudu korišćenja vere u političko-religijskim porukama.
AI slika izazvala buru nakon Trampovog brutalnog napada na papu Lava, dok stručnjaci upozoravaju da ovakvi potezi mogu dodatno rasplamsati sukobe i produbiti globalnu krizu oko Irana.
Zahvaljujući podacima NASA-e i istraživanjima sa Oksforda, potvrđeno je da je 3. aprila 33. godine nad Jerusalimom zaista viđen Mesec boje krvi, što se poklapa sa opisima iz Jevanđelja i proročanstvima o danu kada se zemlja zatresla, a tama prekrila svet.
U knjizi „Misli za svaki dan u godini“, Sveti Teofan Zatvornik u šestu nedelju Velikoga posta ukazuje na opasnost od brze zaboravnosti i povratka grešnim delima, čak i nakon što smo primili Božiju milost.
Sveštenički čin primio je 1981. godine u manastiru Kovilju, a tokom službe bio je paroh u više mesta Eparhije bačke.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Na Krstovdan u manastiru Blagoveštenje kablarsko biće održana svečanost 11. drvorezbarske kolonije "Krst patrijarha Pavla", uz izložbu ručno izrađenih krstova i dodelu nagrada učesnicima.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
