Od rimskog vojnika koji je postao svetac do imperija i vođa koji su u njemu tražili moć - trag ove svetinje vodi od Jerusalima do Beča, Vatikana i Jermenije, dok nauka još nije dala poslednju reč.
Na mestu gde se završava istorija Raspeća, počinje jedna od najupornijih zagonetki hrišćanske tradicije. Predmet koji je dotakao telo raspetog Isusa Hrista nije ostao samo u okvirima biblijskog svedočanstva — pretvoren je u relikviju za kojom su posezali carevi, koju su prisvajale imperije i koju i danas, svako na svoj način, čuvaju tri različita mesta. Koplje Svetog Longina tako je postalo više od predmeta: tačka u kojoj se ukrštaju vera, moć i nedovršena pitanja.
U središtu ove priče nalazi se rimski centurion Longin, jedna od najprotivrečnijih figura hrišćanske istorije. Iako je, prema predanju, upravo on zario koplje u telo raspetog Hrista, Crkva ga, i katolička i pravoslavna, poštuje kao mučenika i slavi kao sveca. U jevanđeljima po Marku i Jovanu pominje se samo da je to učinio jedan rimski vojnik, bez imena. Ipak, crkveno predanje daje odgovor: Longin je taj vojnik.
U jednoj od ranih verzija njegovog žitija navodi se prizor koji je promenio tok njegovog života. Longinove oči, zamućene kataraktom, poprskala je Hristova krv — i vid mu se, kako se veruje, istog trenutka razbistrio. Taj trenutak postaje prekretnica: rimski vojnik poveruje u Hrista i odlazi u Kapadokiju da propoveda novu veru. Njegova sudbina ubrzo dobija tragičan epilog, po naređenju Pontija Pilata biva pogubljen. Tako nastaje paradoks koji bogoslovi često ističu: čovek koji je učestvovao u Hristovom stradanju postaje hrišćanski mučenik.
Ali priča o Longinu ne završava se njegovom smrću. Naprotiv, tada počinje druga, možda još zagonetnija priča: gde je koplje?
Već u prvim vekovima hrišćanstva ono je smatrano jednom od najvažnijih relikvija, zajedno sa trnovim vencem i pogrebnim pokrovom. Najpre je čuvano u Jerusalimu, a potom u Konstantinopolju. Međutim, istorijske oluje, poput prodora Seldžuka u 11. veku, razbacale su svetinje širom Evrope. U toj pometnji mnogi manastiri su počeli da tvrde da baš oni čuvaju autentično koplje, podižući tako sopstveni ugled.
U Evropi se vremenom učvrstilo verovanje da koplje nosi ne samo religijski, već i gotovo natprirodni značaj da daruje bezgraničnu snagu onome ko ga poseduje. Takva ideja nije ostala bez političke upotrebe. Vladari su je rado prihvatali, a Sveta rimska imperija proglasila je sebe vlasnikom svetinje.
Jedna od najpoznatijih verzija koplja danas se čuva u Beču, u riznici dvora, gde se nalazi njegov čelični vrh. U sečivo je umetnut ekser za koji se veruje da potiče sa krsta. Ova relikvija dobila je novu simboliku u 20. veku, kada je nakon aneksije Austrije 1938. godine Adolf Hitler naredio da se prenese u Nirnberg i predstavi kao znak snage nove Nemačke.
Ipak, naučna zajednica prema toj relikviji ne zauzima jedinstven stav.
- Istoričari oružja, ipak, nisu jednom iskazali sumnje: bečko koplje ne nalikuje onom kojim su proboli Hrista. Njegov oblik je više podsećao na one koji su se koristili u srednjem veku - tvrdi istoričar Klim Žukov, stručnjak za Srednji vek, prenosi sputnikportal.rs.
Druga velika tvrdnja dolazi iz Vatikana. Prema katoličkom predanju, koplje se nalazi upravo tamo. Navodno je pripadalo Konstantinu Velikom, a nakon pada Vizantije 1492. godine turski sultan ga je poklonio papi Inoćentiju VIII. Od tada, kako se veruje, čuva se u Bazilici Svetog Petra i izlaže vernicima samo jednom godišnje. Naučnicima je pristup zabranjen, što dodatno podgreva misteriju.
Slična zatvorenost prati i treću verziju, onu jermensku. U Ečmijazdinskom manastiru, prema lokalnom predanju, koplje je u 1. veku doneo apostol Tadija. Ni ovde naučna provera nije dozvoljena. Kada je devedesetih godina predloženo da se relikvija ispita, poglavar Jermenske crkve, Vazgen Prvi, odgovorio je jednostavno: Crkvi to nije potrebno.
Ipak, jedno posredno istraživanje otvorilo je nova pitanja. Britanski kriminolozi su 2010. godine analizirali Torinski pokrov i pronašli trag rane koja odgovara opisu iz jevanđelja. Utvrđeno je da je rana naneta kopljem kakvo su koristili rimski legionari, a dimenzije traga 4,5 centimetara podudaraju se sa vrhom koplja koje se čuva u Jermeniji.
Ali ključni korak i dalje nedostaje: direktno ispitivanje samih relikvija. Bez toga, sve ostaje na nivou pretpostavki.
Zato koplje Svetog Longina ostaje ono što je bilo vekovima, predmet vere, simbol moći i jedna od najdubljih tajni hrišćanske tradicije. Njegova sudbina, rasuta između Beča, Vatikana i Jermenije, ne govori samo o jednom predmetu, već o ljudskoj potrebi da dodirne istoriju koja je istovremeno i sveta i nedokučiva.
Između doslovnog čitanja Jevanđelja i crkvenog predanja otvara se pitanje koje izaziva rasprave među vernicima – sveštenik Matijas Froze daje odgovor koji menja ugao posmatranja. Iza obećanja o "tajnim znanjima" često se kriju strah, nemir i duhovna pometnja — a mitropolit pirejski ukazuje na posledice koje ne treba ignorisati.
Martin Jung / imageBROKER / Profimedia
Nauka bez odgovora, misterija bez kraja
Duhovna riznica
22:19 | 29.01.2026
ZAŠTO PRAVOSLAVCI SVEŠTENIKE ZOVU "OČE" KADA ISUS U JEVANĐELJU TO ZABRANJUJE: Protojerej Matijas Froze objašnjava jednu od najčešćih nedoumica vernika
Aktuelno iz SPC
16:58 | 18.03.2026
OVO JE JEDNA OD NAJVEĆIH OPASNOSTI SAVREMENOG DRUŠTVA: Mitropolit Serafim upozorava da danas mnogi u neznanju prelaze granicu i tako srljaju u provaliju
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Ova starinska poslastica sa šljivama i bademima nosi ime Mihajla Pupina, kome je, prema predanju, upravo ona bila omiljena.
Njihov život bio je ispunjen propovedanjem, služenjem Crkvi, stradanjem i podnošenjem različitih iskušenja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Posle smrti patrijarha Adrijana car je zabranio izbor njegovog naslednika i stavio Crkvu pod državnu kontrolu, dok su njegove reforme i promene verskih običaja deo sveštenstva i naroda videli kao potvrdu najstrašnijih proročanstava.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
U jeku žestokih optužbi predsednika Sjedinjenih Američkih Država na račun poglavara Rimokatoličke crkve, Masud Pezeškijan iznenadio je javnost podrškom Svetom Ocu, uz oštru osudu korišćenja vere u političko-religijskim porukama.
AI slika izazvala buru nakon Trampovog brutalnog napada na papu Lava, dok stručnjaci upozoravaju da ovakvi potezi mogu dodatno rasplamsati sukobe i produbiti globalnu krizu oko Irana.
Od izdaje za trideset srebrnjaka do tišine Golgote, kroz događaje ispunjene nepravdom, bolom i verom otkriva se smisao žrtve koja i danas oblikuje duhovni život vernika.
Zahvaljujući podacima NASA-e i istraživanjima sa Oksforda, potvrđeno je da je 3. aprila 33. godine nad Jerusalimom zaista viđen Mesec boje krvi, što se poklapa sa opisima iz Jevanđelja i proročanstvima o danu kada se zemlja zatresla, a tama prekrila svet.
U razgovoru sa Džoni Ernst i predstavnicima Ambasade SAD u Prištini otvorena su najosetljivija pitanja položaja Crkve i vernog naroda, od zaštite Visokih Dečana i uloge KFOR-a do pritisaka, hapšenja i sve dubljeg nepoverenja.
Crkva upozorila da incident nije slučajan i zatražila hitnu reakciju nadležnih, ali vernike pozvala da ostanu mirni, dostojanstveni i nepokolebljivi u veri: "Nećemo na mržnju odgovarati mržnjom".
Patrijarh srpski služio svetu Liturgiju u Mirijevu na praznik Svetog Pantelejmona i besedio o veri, molitvi „Gospode, pomiluj“ i čovekovom odnosu prema Bogu.
Manastir obeležava 540 godina od osnivanja, 270 godina od osvećenja hrama i dve decenije od obnove monaškog života, uz podsećanje na njegovu veliku duhovnu i kulturnu ulogu kroz istoriju.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
U razgovoru sa Džoni Ernst i predstavnicima Ambasade SAD u Prištini otvorena su najosetljivija pitanja položaja Crkve i vernog naroda, od zaštite Visokih Dečana i uloge KFOR-a do pritisaka, hapšenja i sve dubljeg nepoverenja.
Crkva upozorila da incident nije slučajan i zatražila hitnu reakciju nadležnih, ali vernike pozvala da ostanu mirni, dostojanstveni i nepokolebljivi u veri: "Nećemo na mržnju odgovarati mržnjom".
U besedi za utorak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o vremenu koje je čoveku još ostavljeno za pokajanje, upozoravajući da će nastupiti dan koji neće biti prilika za promenu, već za konačni sud.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
