Foto: SPC / Eparhija bačkaPredsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić
U Matici srpskoj u Novom Sadu otvoren je dvodnevni naučni skup posvećen dvovekovnoj tradiciji najstarijeg književnog časopisa u Evropi. Poglavar SPC poručio je okupljenima da je Letopis, čuvajući i negujući srpsko kulturno nasleđe, kroz vekove oplemenjivao narodnu dušu i obasjavao puteve budućim pokolenjima.
U svečanoj dvorani Matice srpske u Novom Sadu, uz prisustvo brojnih uglednih zvanica, započet je dvodnevni naučni skup „Dva veka Letopisa Matice srpske: časopis dugog, kontinuiranog trajanja kao međunarodni fenomenˮ. Među prisutnima bio je i patrijarh srpski Porfirije, koji je svojim duhovnim govorom uveličao otvaranje ovog značajnog jubileja, slaveći dvovekovni kontinuitet časopisa kao jednog od najsvetlijih simbola srpske kulture.
Foto: SPC / Eparhija bačka
Patrijarh srpski Porfirije
Patrijarh Porfirije je, u svom obraćanju, izrazio radost zbog prisustva u, kako je rekao, „domu srpske pismenosti i kulture, mestu blagoslovenom i svetom.“ Naglasio je važnost reči i odgovornost prema njenom korišćenju, podsetivši na duhovnu dubinu i značaj reči kao izraza bogolikosti ljudskog bića:
- Ovu važnost dara reči i odgovornost prema njegovoj upotrebi razumeli su samo najveći u rodu ljudskom. Njihove reči poput zlata do danas sijaju kroz tamu vekova, obasjavajući puteve potonjim naraštajima - rekao je patrijarh, čestitajući svima koji su doprineli opstanku Letopisa kroz dva veka.
Foto: SPC / Eparhija bačka
Predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić
Ističući Letopis kao „riznicu Srpstva,“ patrijarh je podsetio na zajedničko delovanje Matice srpske i Srpske pravoslavne crkve kroz vekove u očuvanju kulturnog i duhovnog blaga naroda.
- Stojeći u ovom časnom domu, u ovom hramu – u pravom smislu te reči – srpske pismenosti i kulture, nemoguće je oteti se utisku da se nalazimo na jednom posebnom, blagoslovenom, a usudio bih se reći i svetom mestu sa kojeg se više od dva veka u riznice Srpstva sabiraju samo ono najčistije i najplemenitije što je proisteklo iz našeg naroda, ali i šire, u čitavom svetu - naglasio je patrijarh Porfirije, dodajući:
- Kada je ovde, u severnim krajevima Srpstva, zasijala još jedna zvezda prosvete i srpske kulture… Crkva u njoj nije dobila niti videla takmaca, već su zajedno, do danas, nastavile da rade na oplemenjivanju narodne duše i prosvećivanju njegovog uma i srca - rekao je patrijarh, naglašavajući da je i ovo sabranje dokaz tog neraskidivog duhovnog jedinstva.
Foto: SPC / Eparhija bačka
Patrijarh Porfirije i mitropolit bački Irinej u Svečanoj sali Matice srpske
Prisutni su s pažnjom slušali njegove reči, dok je on, prizivajući blagoslov Božji, podsetio na odgovornost čuvanja istorijskog pamćenja za izgradnju boljeg sutra. Svečanost je otvorio predsednik Matice srpske, prof. dr Dragan Stanić, a svoje pozdravne reči su izneli i pokrajinski sekretar Branko Markoski i gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, koji su istakli značaj Matice srpske i njenog Letopisa u očuvanju srpskog identiteta.
U umetničkom delu programa učestvovali su bariton Željko R. Andrić i pijanistkinja Marina Milić Radović, dok su u nastavku otpočeli radni deo naučnog skupa i izlaganja posvećena ovoj jedinstvenoj kulturnoj tekovini koja kroz Letopis već dva veka oplemenjuje srpski duh i misao.
U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu predstavljena je monografija episkopa moravičkog Tihona, monumentalno delo koje otkriva razvoj oltarske pregrade kroz vekove, osvetljavajući ključne trenutke srpske crkvene i umetničke istorije.
Mitropolit bački govorio je o neiscrpnoj veri, liturgijskom stvaralaštvu i bogoslovskoj jasnoći ave Justina, koja je čvrsto ukorenjena u pravoslavnom predanju, i istakao da su svetitelji živi svedoci Živoga Boga.
U suočavanju sa neosnovanim kritikama, Informativna služba SPC u saopštenju poručuje da ostaje nepokolebljiva pred napadima, uvek spremna na dijalog, ali isključivo u skladu sa svojim hrišćanskim principima.
Ono što posebno treba naglasiti jeste da SPC u isto vreme nije poklonila MPC sve one srpske svetinje i manastire, koje su gradili srpski vladari u istoriji. Tomosom o autokefaliji MPC te svetinje nisu poklonjene, kao što pojedini zlonamerni ili pak neznaveni ljudi komentarišu, već su dati na upotrebu, a to su dve suštinski različite pravne formulacije, istakao je arhimandrit Petar (Dragojlović).
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog Grigorija Dekapolita po starom kalendaru, Svetog proroka Sofoniju po novom, katolici su u periodu Adventa, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Patrijarh Porfirije služio opelo u hramu Uspenja Presvete Bogorodice, gde su se sabrili monasi, rodbina, prijatelji i građani da odaju poslednju počast voljenom pastiru Eparhije bačke.
U Predsedništvu Srbije održana prva sednica Počasnog odbora za obeležavanje jubileja – Patrijarh istakao neraskidivu vezu Srpske pravoslavne crkve i Matice srpske.
Na praznik posvećen Svetom Irineju Bačkom, u potresnoj besedi poglavar Srpske pravoslavne crkve podsetio je na svetiteljev podvig smirenja, ljubavi i žrtve – svedočanstvo života svetog Irineja bačkog u vreme nacističkog terora i posleratne osude, kada je, noseći svoj krst, postao jedno s Hristom.
Zajednička molitva rimskog pape Lava i patrijarha Vartolomeja na Fanaru izazvala je žestoku osudu bratstva manastira Esfigmen, koje tvrdi da je time načinjeno napuštanje svetih kanona.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Zajednička molitva rimskog pape Lava i patrijarha Vartolomeja na Fanaru izazvala je žestoku osudu bratstva manastira Esfigmen, koje tvrdi da je time načinjeno napuštanje svetih kanona.
