U Predsedništvu Srbije održana prva sednica Počasnog odbora za obeležavanje jubileja – Patrijarh istakao neraskidivu vezu Srpske pravoslavne crkve i Matice srpske.
U zgradi Predsedništva Republike Srbije u Beogradu održana je prva sednica Počasnog odbora za proslavu dva veka Matice srpske, najstarije kulturne i naučne ustanove srpskog naroda. Među učesnicima je bio i Njegova Svetost patrijarh srpski Porfirije, koji je u nadahnutom obraćanju istakao istorijski značaj i trajnu misiju Matice srpske.
– Sa radošću u srcu i blagodarnošću Bogu obraćam vam se, uvaženi članovi Počasnog odbora, povodom velikog i blagoslovenog jubileja – dva veka postojanja i delovanja Matice srpske. U vremenima u kojima je naš narod prolazio kroz mnoga iskušenja, a ponekad i kroz teška stradanja, Matica srpska bila je i ostala jedna od najsvetlijih tačaka našeg kulturnog, naučnog i nacionalnog života – rekao je patrijarh Porfirije.
Matica kao duhovni oslonac
Patrijarh je podsetio da Matica srpska od osnivanja 1826. godine nije bila samo kulturna ustanova, već i – duhovni oslonac, mesto sabiranja i prosvećivanja našeg naroda, čuvar pamćenja i identiteta.
– Tokom svih ovih decenija, tesno i organski, koračale su zajedno Matica srpska i Srpska pravoslavna crkva. Kao što je Srpska crkva čuvala veru i jedinstvo, tako je Matica srpska čuvala reč, jezik i kulturu. Jedna drugu su podupirale i dopunjavale, jer vera daje smisao kulturi, a kultura postaje prostor u kojem vera pokazuje svoju snagu i svedočanstvo u istoriji – istakao je poglavar Srpske pravoslavne crkve.
Foto: SPC / Eparhija bačka
Patrijarh Porfirije
Jubilej kao most među generacijama
Govoreći o jubileju, patrijarh Porfirije naglasio je da on – podseća da je Matica srpska bila most između generacija, da je povezivala prošlost, sadašnjost i budućnost i da je obnavljala kreativnu energiju bez koje se ne može zamisliti život jednog naroda.
On je posebno ukazao na značaj mira i dijaloga:
– Njena poruka je da se narod razvija u svim okolnostima, ali da je mir najbolji i najplodotvorniji okvir za napredak i stvaralaštvo. Samo kroz duh mira i razgovora čovek postaje istinski čovek kulture i duhovnosti – čovek Matice.
Zajedništvo kulture, države i Crkve
Sednici su, pored patrijarha, prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji predsedava Počasnim odborom, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, ministar kulture Nikola Selaković, predsednik SANU akademik Zoran Knežević, predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić, kao i brojni članovi Vlade Srbije, predstavnici grada Novog Sada i drugih institucija.
Na dnevnom redu usvojen je okvirni Program proslave „Dva veka Matice srpske“, kojim su predviđene svečane akademije, izložbe, naučni skupovi, izdavački poduhvati i susreti sa drugim maticama slovenske kulture. Članovi Odbora saglasili su se da proslava jubileja ima nacionalni značaj i da se može ostvariti jedino zajedničkim delovanjem države, Srpske pravoslavne crkve i kulturnih institucija.
Blagoslov za budućnost
Na kraju svog obraćanja, patrijarh Porfirije uputio je blagoslov:
– Molimo se i blagosiljamo da Matica srpska nastavi svoj hod putem istine, kulture i prosvete; da ostane živi svedok našeg jedinstva; da u njenom radu uvek bude prisutna tajna Božjeg blagoslova, koji obnavlja, izgrađuje, nadahnjuje i usmerava. Srpska pravoslavna crkva će, kao i do sada, stajati uz Maticu srpsku i zajedno sa njom svedočiti ono najbolje iz našeg duhovnog i kulturnog nasleđa.
Počasni odbor usvojio je i zajedničko saopštenje u kojem se ističe da je obeležavanje dva veka Matice srpske događaj od najvišeg kulturnog i nacionalnog značaja, ne samo za Novi Sad i Vojvodinu, već za celokupni srpski narod i društvo u celini.
Na praznik Prenosa moštiju Svetog prvomučenika Stefana, poglavar Srpske pravoslavne crkve pred vernicima u Slancima pozvao na smirenje, jedinstvo i ljubav prema bližnjima i neprijateljima.
Vernici su se okupili u istorijskom Hramu Svetog Stefana Dečanskog, dok patrijarh Porfirije kroz poruku opraštanja i ljubavi podseća da slediti Hrista znači učiniti Njegovu reč stvarnošću sopstvenog života.
Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, u manastiru Rakovica, poglavar SPC pozvao vernike da iz primera Bogorodice i Hrista nauče smirenje i ljubav, ali i da pokažu odgovornost prema majkama, sestrama i kćerima.
Episkop dioklijski na Festivalu „Ćirilicom“ istakao da čuvajući pismo naših predaka, čuvamo most između prošlosti i budućnosti, istoriju i duhovni život naroda.
Jedinstveno jelo koje spaja nežni sloj povrća i aromatičnu ribu, idealno za posne dane kada tipik dopušta ribu - mekan, sočan patlidžan i začini pretvaraju svaki zalogaj u radost.
Ulazak u Advent za katolike nije samo liturgijski početak, već poziv na usporavanje i povratak unutrašnjem životu u danima pred praznik Hristovog Rođenja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 25. nedelju po Duhovima govori o tome kako Hristos useljava mir i razumevanje u svakodnevni život svakog čoveka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju različite svetitelje po starom i novom kalendaru, katolici započinju Došašće i slave Svetog apostola Andrija, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U Matici srpskoj u Novom Sadu otvoren je dvodnevni naučni skup posvećen dvovekovnoj tradiciji najstarijeg književnog časopisa u Evropi. Poglavar SPC poručio je okupljenima da je Letopis, čuvajući i negujući srpsko kulturno nasleđe, kroz vekove oplemenjivao narodnu dušu i obasjavao puteve budućim pokolenjima.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.