DVA VEKA TEMELJA KOJI DRŽE NAROD NA OKUPU: Svečanom akademijom, uz brojne ugledne goste, proslavljen jubilej Matice srpske

Svečanom akademijom i programom na sceni „Jovan Đorđević“ Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu obeleženo je dvesta godina postojanja Matice srpske, najstarije srpske književne, kulturne i naučne institucije – one koja je od svog osnivanja 1826. godine ostala nerazdvojno vezana za duhovni i kulturni hod srpskog naroda.

Skupu se najpre obratio prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, da bi potom, u sabranju koje je nosilo svečani, ali i molitveni ton, besedu izgovorio patrijarh srpski Porfirije. Njegovo obraćanje nije bilo puko slovo, već promišljeno svedočenje o smislu znanja, kulture i zajednice, izrečeno iz perspektive pravoslavne duhovnosti.

Foto: SPC

 

Znanje koje nadima i ljubav koja gradi

Polazeći od apostolske opomene da „znanje nadima, a ljubav izgrađuje“, patrijarh je podsetio da su upravo ta dva načela bila u temelju osnivanja Matice srpske.

- Sticanje znanja nije za njih bilo samo sebi cilj, niti privilegija pojedinca - istakao je patrijarh Porfirije, podsetivši da su osnivači Matice, pod okriljem pravoslavne vere i uz podršku Crkve svetosavske, radili za zajedničko, a ne lično dobro. Zato je, kako je naglasio, radost ovog sabranja više od protokolarne svečanosti: ona je znak zahvalnosti za ustanovu „duboko utkanu u duhovnu i kulturnu istoriju srpskog naroda“.

Foto: SPC

 

Veza Crkve i Matice - nepisani savez odgovornosti prema narodu

U središtu besede bila je i veza Srpske pravoslavne crkve i Matice srpske – veza koja nikada nije bila formalizovana, ali je, po rečima patrijarha, počivala na zajedničkoj odgovornosti prema narodu. Crkva je vekovima oblikovala etos i identitet, dok su pismenost, školstvo i istorijsko pamćenje bili prostor u kojem se ta duhovna stvarnost projavljivala. Matica je, kako je rečeno, prihvatila i razgorela onaj plamen koji je Crkva čuvala „rukom zaklanjajući od vetrova i bura“, pokazujući da prihvatanje novog ne mora značiti raskid s Predanjem.

Sloboda koja se razvija u Duhu Svetom

Posebno snažan deo obraćanja bio je posvećen unutrašnjoj celovitosti srpske kulture. Patrijarh je naglasio da ona nije ni podeljena ni unisona, da njome „ne diriguje jedan protopsalt, jedan dirigent ili politički komesar“, već da se slobodno razvija u Duhu Svetom. Podsećanje da je Matica starija i od Srpske akademije nauka i umetnosti bilo je više od istorijske napomene – to je bio pokazatelj da je kulturni prostor postojao i pre institucionalnog uobličavanja nauke.

Govoreći o onima koji su gradili Maticu srpsku, patrijarh je napravio paralelu s hrišćanskom umetnošću: kao što se divimo i velikim majstorima i anonimnim živopiscima, tako je i Matica nastala trudom i znanih i neznanih. „Ono što je učinjeno radi zajedničkog dobra često prevazilazi ime onoga koji ga je učinio“, poručio je, podsetivši na hiljade matičara koji su, skromnim, ali postojanim doprinosima, omogućili trajanje ove ustanove.

 

Jubilej kao ispit savesti, a ne samo proslava

Jubilej je, međutim, otvorio i pitanje odgovornosti. Nasleđe, kako je naglasio patrijarh, nije samo razlog za poštovanje, već i obaveza „ovde i sada“. Kulturne ustanove žive onda kada istovremeno čuvaju pamćenje i ostaju otvorene za nove naraštaje, pripremajući budućnost, a ne iščekujući je. U tom duhu Matica srpska je pozvana da i dalje bude mesto sabiranja, učenosti i odgovornog dijaloga, po uzoru na sabornost Crkve, „na korist naroda i na dobro budućih pokolenja“.

U nastavku programa reči pozdrava uputio je Miloš Vučević, savetnik i izaslanik predsednika Republike Srbije, dok je umetnički deo akademije objedinio glumce i hor Opere Srpskog narodnog pozorišta, Tamburaški orkestar „Vila“, kao i decu i učenike. Program je režirao Luka Kecman, a svečanosti su prisustvovali brojni arhijereji Srpske pravoslavne crkve, predstavnici države, kulturnih ustanova i javnog života.

Dvesta godina nakon osnivanja Matica srpska se na ovoj akademiji pokazala ne kao muzejska vrednost prošlosti, već kao živi svedok jedne ideje: da narod traje onoliko koliko ume da čuva i osmišljava svoje duhovno i kulturno nasleđe. Upravo ta misao, izrečena u patrijarhovoj besedi, ostala je kao najjasnija poruka jubileja.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara