U starim srpskim domovima kaše su bile osnov svakodnevne ishrane. Donosimo recept za hranljivu i postnu poslasticu od ovsenih pahuljica i brusnice, savršenu za svako doba godine.
U minulim vremenima, miris domaćeg hleba i vruće kaše ispunjavao je skromne srpske domove. Kaša, ta jednostavni i blagotvorni obrok, vekovima je grejao duše i tela naših predaka, hraneći ih snagom prirode i skromnošću života.
U 19. veku, posebno među siromašnijim slojevima društva, kaše su bile nezaobilazan deo svakodnevice. Pravljene su od različitih žitarica – kukuruza, prosa,pasulja, boba – i služene uz ono što je priroda podarila. Meso je bilo retka poslastica, rezervisana za praznike, dok su mlečni proizvodi često nalazili svoje mesto u trpezi. No, kako se vekovi menjahu, menjala se i kuhinja – ali kaše su ostale. Njihova jednostavnost i hranljivost pretrpeli su vreme i ostali trajni podsetnik na mudrost predaka.
I dok su se češće pripremale u slanoj varijanti, uz povrće ili mlečne dodatke, kaše su povremeno dobijale i svoju slatku dimenziju. Jedan takav recept, zaboravljen u senkama modernih jela, jeste kaša od ovsenih pahuljica sa sokom od brusnice – zdrav i okrepljujući desert, savršen za dane posta na vodi.
Timolina/Shutterstock
Ovsena kaša sa svežim voćem, idealna za dane posta na vodi
Sastojci:
1 šolja brusnica
120 g ovsenih pahuljica
640 ml vode
1 kašika čia semenki (opciono)
Sveže ili suvo voće po izboru za dekoraciju
Med ili zaslađivač po ukusu
Priprema:
Brusnice i vodu staviti u šerpu i lagano prokuvati dok ne puste sok i ne omekšaju. Procediti brusnice, a dobijeni sok vratiti na laganu vatru. U njega dodati ovsene pahuljice (čia semenke možete, a ne morate) i kuvati nekoliko minuta, dok ne omekšaju i ne upiju tečnost. Po ukusu zasladiti medom ili prirodnim zaslađivačem. Ohladiti i poslužiti uz sveže ili suvo voće.
U vreme posta, kada su mnoge namirnice isključene iz ishrane, ovaj tradicionalni hleb sa svežim kvascem, suvim voćem i orašastim plodovima donosi bogatstvo ukusa i podseća na snalažljivost domaćica iz prošlih vremena.
Umesto traženja zamena za slatkiše kojima smo navikli da se prejedamo, post je prilika da se vratimo iskonskim vrednostima – skromnosti, jednostavnosti i hrani koja donosi blagostanje. Ovaj brz i zdrav kolač prava je riznica hranljivih sastojaka i lekovitih svojstava!
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Na samom pragu stradanja, Hristos govori o času kada će svako stati pred istinu bez izgovora, trenutku koji jedne uzdiže, a druge suočava sa onim od čega su bežali čitav život.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Kada tipik nalaže post na vodi, ajvar se obično izostavlja sa trpeze jer se sprema sa uljem. Ipak, u monaškoj kuhinji postoji jednostavna varijanta „na vodi“ koja čuva puni ukus pečene paprike i poštuje pravila posta.
Od krompira, brašna i malo tofua dobija se toplo jelo koje se lako priprema, poštuje pravila uzdržanja i donosi prijatan ukus čak i kada je izbor namirnica sveden na minimum.
Spoj spanaća, pečuraka i susama daje iznenađujuće bogat i zasitan obrok, idealan za dane uzdržanja - bez komplikacija, bez skupih sastojaka i bez odricanja od punog ukusa.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
Zapis iz „Srbskog kuvara“ otkriva jednostavan način pripreme hleba na kiselu vodu, čuvan u domaćinstvima i manastirima gde se testo mesi strpljenjem, a deli rukama uz osećaj zajedništva i blagoslova.
Mnogi vernici ne znaju da morski plodovi bez kičme, poput lignji, nisu zabranjeni u danima posta na ulju – isprobajte tradicionalni recept koji spaja post i gozbu.
Monahinja manastira Rukumija u knjizi „Ko posti, dušu gosti“ deli tajnu skromnog, ali izuzetno ukusnog paprikaša, koji svaki zalogaj pretvara u trenutak pažnje, topline i harmonije tokom dana posta.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
