U starim srpskim domovima kaše su bile osnov svakodnevne ishrane. Donosimo recept za hranljivu i postnu poslasticu od ovsenih pahuljica i brusnice, savršenu za svako doba godine.
U minulim vremenima, miris domaćeg hleba i vruće kaše ispunjavao je skromne srpske domove. Kaša, ta jednostavni i blagotvorni obrok, vekovima je grejao duše i tela naših predaka, hraneći ih snagom prirode i skromnošću života.
U 19. veku, posebno među siromašnijim slojevima društva, kaše su bile nezaobilazan deo svakodnevice. Pravljene su od različitih žitarica – kukuruza, prosa,pasulja, boba – i služene uz ono što je priroda podarila. Meso je bilo retka poslastica, rezervisana za praznike, dok su mlečni proizvodi često nalazili svoje mesto u trpezi. No, kako se vekovi menjahu, menjala se i kuhinja – ali kaše su ostale. Njihova jednostavnost i hranljivost pretrpeli su vreme i ostali trajni podsetnik na mudrost predaka.
I dok su se češće pripremale u slanoj varijanti, uz povrće ili mlečne dodatke, kaše su povremeno dobijale i svoju slatku dimenziju. Jedan takav recept, zaboravljen u senkama modernih jela, jeste kaša od ovsenih pahuljica sa sokom od brusnice – zdrav i okrepljujući desert, savršen za dane posta na vodi.
Timolina/Shutterstock
Ovsena kaša sa svežim voćem, idealna za dane posta na vodi
Sastojci:
1 šolja brusnica
120 g ovsenih pahuljica
640 ml vode
1 kašika čia semenki (opciono)
Sveže ili suvo voće po izboru za dekoraciju
Med ili zaslađivač po ukusu
Priprema:
Brusnice i vodu staviti u šerpu i lagano prokuvati dok ne puste sok i ne omekšaju. Procediti brusnice, a dobijeni sok vratiti na laganu vatru. U njega dodati ovsene pahuljice (čia semenke možete, a ne morate) i kuvati nekoliko minuta, dok ne omekšaju i ne upiju tečnost. Po ukusu zasladiti medom ili prirodnim zaslađivačem. Ohladiti i poslužiti uz sveže ili suvo voće.
U vreme posta, kada su mnoge namirnice isključene iz ishrane, ovaj tradicionalni hleb sa svežim kvascem, suvim voćem i orašastim plodovima donosi bogatstvo ukusa i podseća na snalažljivost domaćica iz prošlih vremena.
Umesto traženja zamena za slatkiše kojima smo navikli da se prejedamo, post je prilika da se vratimo iskonskim vrednostima – skromnosti, jednostavnosti i hrani koja donosi blagostanje. Ovaj brz i zdrav kolač prava je riznica hranljivih sastojaka i lekovitih svojstava!
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Jednostavna, hranljiva i blaga, ova supa iz manastira Rukumija spaja zdravlje, smirenje i molitveni duh. Monahinja Atanasija otkriva kako i najskromniji sastojci mogu postati izvor unutrašnjeg mira i snage.
U danima posta, ali i kada post nije obavezan, halva od tahinija i meda pruža zdravu i bogatu alternativu industrijskim slatkišima – bez aditiva, bez veštačkih aroma, sa dubokom duhovnom porukom u svakom zalogaju.
Spoj oraha, meda i suvih šljiva uz kap prepečenice krije priču o nekadašnjim slavskim večerima, kada su se oko stola okupljali najmiliji, a svaki zalogaj nosio toplinu domaćinske trpeze.
Nekada omiljeni dezert u crnogorskim i hercegovačkim brdima, mladi kajmak sa medom ponovo se vraća među ljubitelje prirodne ishrane – saznajte kako da ga lako napravite kod kuće i uživate u ukusu detinjstva.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
