U starim srpskim domovima kaše su bile osnov svakodnevne ishrane. Donosimo recept za hranljivu i postnu poslasticu od ovsenih pahuljica i brusnice, savršenu za svako doba godine.
U minulim vremenima, miris domaćeg hleba i vruće kaše ispunjavao je skromne srpske domove. Kaša, ta jednostavni i blagotvorni obrok, vekovima je grejao duše i tela naših predaka, hraneći ih snagom prirode i skromnošću života.
U 19. veku, posebno među siromašnijim slojevima društva, kaše su bile nezaobilazan deo svakodnevice. Pravljene su od različitih žitarica – kukuruza, prosa,pasulja, boba – i služene uz ono što je priroda podarila. Meso je bilo retka poslastica, rezervisana za praznike, dok su mlečni proizvodi često nalazili svoje mesto u trpezi. No, kako se vekovi menjahu, menjala se i kuhinja – ali kaše su ostale. Njihova jednostavnost i hranljivost pretrpeli su vreme i ostali trajni podsetnik na mudrost predaka.
I dok su se češće pripremale u slanoj varijanti, uz povrće ili mlečne dodatke, kaše su povremeno dobijale i svoju slatku dimenziju. Jedan takav recept, zaboravljen u senkama modernih jela, jeste kaša od ovsenih pahuljica sa sokom od brusnice – zdrav i okrepljujući desert, savršen za dane posta na vodi.
Timolina/Shutterstock
Ovsena kaša sa svežim voćem, idealna za dane posta na vodi
Sastojci:
1 šolja brusnica
120 g ovsenih pahuljica
640 ml vode
1 kašika čia semenki (opciono)
Sveže ili suvo voće po izboru za dekoraciju
Med ili zaslađivač po ukusu
Priprema:
Brusnice i vodu staviti u šerpu i lagano prokuvati dok ne puste sok i ne omekšaju. Procediti brusnice, a dobijeni sok vratiti na laganu vatru. U njega dodati ovsene pahuljice (čia semenke možete, a ne morate) i kuvati nekoliko minuta, dok ne omekšaju i ne upiju tečnost. Po ukusu zasladiti medom ili prirodnim zaslađivačem. Ohladiti i poslužiti uz sveže ili suvo voće.
U vreme posta, kada su mnoge namirnice isključene iz ishrane, ovaj tradicionalni hleb sa svežim kvascem, suvim voćem i orašastim plodovima donosi bogatstvo ukusa i podseća na snalažljivost domaćica iz prošlih vremena.
Umesto traženja zamena za slatkiše kojima smo navikli da se prejedamo, post je prilika da se vratimo iskonskim vrednostima – skromnosti, jednostavnosti i hrani koja donosi blagostanje. Ovaj brz i zdrav kolač prava je riznica hranljivih sastojaka i lekovitih svojstava!
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Maskirani muškarci preko zidina ušli su u Manastir Taksiarha na grčkom ostrvu Serifos, dvojica monaha bili u manastirskom komleksu i ništa nisu primetili.
Pred njihovim moštima vernici traže utehu i pomoć za sebe i svoje bližnje, mole se za zdravlje, izbavljenje iz nevolja i snagu da izdrže životna iskušenja, a njihove molitve prate duboku veru u Božiju milost.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Nežna tekstura, bogat ukus i nekoliko jednostavnih sastojaka dovoljni su za specijalitet koji se odlično slaže uz doručak, večeru ili kao dodatak ručku.
Loptice od kuvanog krompira, praziluka i brašna najpre se kuvaju, zatim uvaljaju u prezle i peršun, pa zapeku do zlatne korice, a uz domaći kuvani paradajz postaju jednostavan i zasitan obrok.
Nove pesme mitropolita zvorničko-tuzlanskog posvećene su svetiteljima, Presvetoj Bogorodici, monaškom životu, veri i duhovnom podvigu, a nastale su prema njegovim autorskim stihovima.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Probajte zapečeni grašak sa povrćem po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za petak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Pajsija Svetogorca.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Emilijana Ispovednika po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti apostol Tadej. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog pape Pija X, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči svetogorskog starca o ljudskoj slabosti otkrivaju zašto jedan pad ne mora da bude kraj borbe, već trenutak iz kojeg se može izvući važna pouka za ono što dolazi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
