U starim srpskim domovima kaše su bile osnov svakodnevne ishrane. Donosimo recept za hranljivu i postnu poslasticu od ovsenih pahuljica i brusnice, savršenu za svako doba godine.
U minulim vremenima, miris domaćeg hleba i vruće kaše ispunjavao je skromne srpske domove. Kaša, ta jednostavni i blagotvorni obrok, vekovima je grejao duše i tela naših predaka, hraneći ih snagom prirode i skromnošću života.
U 19. veku, posebno među siromašnijim slojevima društva, kaše su bile nezaobilazan deo svakodnevice. Pravljene su od različitih žitarica – kukuruza, prosa,pasulja, boba – i služene uz ono što je priroda podarila. Meso je bilo retka poslastica, rezervisana za praznike, dok su mlečni proizvodi često nalazili svoje mesto u trpezi. No, kako se vekovi menjahu, menjala se i kuhinja – ali kaše su ostale. Njihova jednostavnost i hranljivost pretrpeli su vreme i ostali trajni podsetnik na mudrost predaka.
I dok su se češće pripremale u slanoj varijanti, uz povrće ili mlečne dodatke, kaše su povremeno dobijale i svoju slatku dimenziju. Jedan takav recept, zaboravljen u senkama modernih jela, jeste kaša od ovsenih pahuljica sa sokom od brusnice – zdrav i okrepljujući desert, savršen za dane posta na vodi.
Timolina/Shutterstock
Ovsena kaša sa svežim voćem, idealna za dane posta na vodi
Sastojci:
1 šolja brusnica
120 g ovsenih pahuljica
640 ml vode
1 kašika čia semenki (opciono)
Sveže ili suvo voće po izboru za dekoraciju
Med ili zaslađivač po ukusu
Priprema:
Brusnice i vodu staviti u šerpu i lagano prokuvati dok ne puste sok i ne omekšaju. Procediti brusnice, a dobijeni sok vratiti na laganu vatru. U njega dodati ovsene pahuljice (čia semenke možete, a ne morate) i kuvati nekoliko minuta, dok ne omekšaju i ne upiju tečnost. Po ukusu zasladiti medom ili prirodnim zaslađivačem. Ohladiti i poslužiti uz sveže ili suvo voće.
U vreme posta, kada su mnoge namirnice isključene iz ishrane, ovaj tradicionalni hleb sa svežim kvascem, suvim voćem i orašastim plodovima donosi bogatstvo ukusa i podseća na snalažljivost domaćica iz prošlih vremena.
Umesto traženja zamena za slatkiše kojima smo navikli da se prejedamo, post je prilika da se vratimo iskonskim vrednostima – skromnosti, jednostavnosti i hrani koja donosi blagostanje. Ovaj brz i zdrav kolač prava je riznica hranljivih sastojaka i lekovitih svojstava!
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Kada je na dan pogreba svog muža Ksenija obukla njegovu odeću i tako krenula u pogrebnu povorku, rodbina i njeni prijatelji pomislili su da joj je smrt Andreja Fjodoroviča pomračila razum.
Ovaj jednostavan recept čuva duh porodičnih doručaka i večera, dok mirisi domaćih sastojaka podsećaju na vreme kada su jela bila više od hrane - simbol zajedništva i topline doma.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
Ovaj jednostavan recept čuva duh porodičnih doručaka i večera, dok mirisi domaćih sastojaka podsećaju na vreme kada su jela bila više od hrane - simbol zajedništva i topline doma.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Recept sa puterom, jajima i citrusnom kremom bogat po ukusu, namenjen danima mrsne trpeze kada se kolači ne mere izgledom, već osećajem koji ostavljaju za stolom.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
U besedi za četvrtak Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o putu kojim se svaki vernik može trudom i molitvom udostojiti sveta u kojem godine gube moć, smrt prestaje.
Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.
