bude molitva, neka se ljudi okupe ali da tu nema ogovaranja, opijanja, pušenja cigareta...Čim neko zapali cigaru na slavi, to više nije krsna slava. Jer "ko puši, đavolu kadi", kaže Sveti Justin Ćelijski. To je greh, kao i opijanje i prejedanje, priča otac Grigorije.
Namesnik Manastira Svete Trojice u Ozerkovićima otac Grigorije izrazio je nezadovoljstvo kako većina Srba slavi slave.
Kako je objasnio, slava je molitveni događaj, a ne parada u šta je većina Srba, najkraće i najprostije rečeno pretvara, pa u skladu sa tim, postoje dve opcije kako je možemo obeležiti - onako kako bi trebalo prema crkvenim pravilima ili onako kako to većina Srba radi.
- Slava je molitveni događaj, naše slave su pirovi i derneci. Najmanje se tu brine o onome što je po Bogu ili po svecu koga slavimo. Slava je molitveni događaj, taj dan slavimo toga sveca, slavimo čoveka koji je Boga posvedočio, njegov podvig, žrtvu, ugledamo se na njega. Mi taj dan ne slavimo, taj dan je domaćin taj sveti. Mi kad njega slavimo, imamo dve opcije kako da ga slavimo, da slavimo Boga i ispunjavamo njegove zapovesti ili da radimo ovo što se trenutno radi u srpskom narodu.
Kaže da su slave postale događaji gde se ljudi napijaju, ogovaraju, puše cigare...
- Slava je postala sve što ne treba da bude. Imate na nekim mestima, gde slavu ukoliko padne u posni dan, slave mrsno. Kažu: "Kažu, tako je moj deda radio". Šta je bitno kako ti je deda radio. Pa i baba ti je prala veš na ruke, a žena ti ga sad pere u veš mašini. Dakle, nije deda merilo istinitosti, nego je merilo Gospod i sveti njegovi i kako su oni živeli. Oni su nas naučili da slavljenje slave je srpski običaj i posebna karakteristika srpskog pravoslavlja. Svaka porodica ima svog zaštitnika, grad, škola, svi imaju svog sveca zaštitnika...
- Mi taj dan ne samo slavimo, nego molimo tog sveca, da stane pred Boga za nas, jer je njemu blizak, da se pomoli, da u teškim momentima bude uz porodicu, da bude domaćinu i njegovoj porodici saputnik na putu, posebno u teškim monetima da ukaže koji je najbolji...
- Ako se taj dan krše zapovesti Gospoda, ako ja mrsim a slava je posna, zašto bi taj svetac nekome pomogao - pita otac Grigorije i dodaje:
- Taj čovek je svoj život dao za Boga, nije požalio ni svoj status, ni svoje godine... Ne da nas neće blagosloviti, nego će nas osuditi. Zato slava treba da bude molitveni događaj, najmanje je bitna hrana tu. Ako je slava liturgijski dan, crveno slovo, pa se služi liturgija, cela bi porodica trebalo da ode najpre da se pričesti...Ako se taj ne pričestiš, koja je poenta slave? Kažu žure, dolaze im gosti. Pa šta je to bitno, da se najedemo, nažderemo... Ili da proslavimo Boga.
O kaže da nije problem okupiti se, proslaviti ali ne sme centralna stvar da bude opijanje, prežderavanje...
- To neka bude molitva, neka se ljudi okupe ali da tu nema ogovaranja, opijanja, pušenja cigareta...Čim neko zapali cigaru na slavi, to više nije krsna slava. Jer "ko puši, đavolu kadi", kaže Sveti Justin Ćelijski. To je greh. Gori kandilo, a ti pališ cigaru. Greh je i opijati se, prejedati se... Pa zar smo došli dotle da jedan dan od takvih stvari ne možemo da se uzdržimo...Došao si da slaviš slavu, pravis budalu od sebe. Nije ni čudo šta nam se dešava. Ponižavamo ono što treba da je sveto. Ja verujem da 90 odsto onih koji slave ne zna žitije sveca koga slave, ljudi veruju da je Sveti Nikola bio moreplovac, čovek bio vladika, Sveti Georgije je bio vojvoda...
Ostali ukrasi mogu biti različiti, ali neki od najčešćih su klas žita, ptica odnosno golub, cvet, grozd, knjiga i bure. U nekim delovima Srbije, domaćin ili mlađi član porodice odlazi lično do prijatelja i poziva ga na slavu, uz prijateljski razgovor. Uoči slave, u nekim krajevima se kao pozvnica onome koga domaćin želi da ugosti, šalje manji hleb ili lepinja... Kolač se pravi dan uoči slave i obavezno bi trebalo da ga umesi domaćica i doda mu osveštanu vodu. Na kraju slave, gosti se ispraćaju kao što su i dočekani. Domaćin izađe iz kuće i isprati goste uz pozdrav da se i naredne godine sretnu u zdravlju i veselju. Da se portal religija.rs čita i u Švedskoj svedoči naš sagovornik, fitnes instruktor iz Beograda, koji već četvrtu godinu taj deo Skandinavije zove drugi dom. Ovaj duhovni običaj ustanovili su ruski monasi u manastiru Tumane još pre Drugog svetskog rata, a obnovljen je 2017. godine dolaskom novog bratstva. Od tada, nedelja po Spasovdanu tradicionalno okuplja mnoštvo vernika. Veliki manastir, sa velikom ulogom, osnovan kao zadužbina kralja Dragutina, posvećen svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu. Božja ruka je uvek pružena, spremna da nas podigne, uteši i vodi, ali da bismo tu pomoć istinski osetili, potrebno je da mu se obratimo iskreno i sa verom. Sa samo deset godina, bez znanja roditelja, krenula je na karate, a treninge je plaćala novcem koji je štedela od užine. U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru. U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa! Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom. Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin. Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Printscreen/Youtube/Duhovna misija
Printscreen/Youtube/misionarljubavi
Praznici i sveci
12:00 | 23.10.2024
KAKO SE UKRAŠAVA SLAVSKI KOLAČ I ZAŠTO: Bez ovih šara on ne bi smeo da bude deo slavske trpeze
Praznici i sveci
12:25 | 26.10.2024
NA SLAVU SE, IPAK, ZOVE, A EVO I KAKO SE TO RADI: Telefon je poslednje sredstvo kome bi trebalo pribegavati
Posni recepti
11:20 | 28.10.2024
OBAVEZAN JE DEO SLAVSKE TRPEZE I MORA SADRŽATI OSVEŠTANU VODU: Najbolji recepti za posni i mrsni slavski kolač, ako se ovako naprave obavezno uspeju
Praznici i sveci
12:00 | 30.10.2024
DVE STVARI DOMAĆINI NIKAD NE SMEJU DA URADE NA SVOJOJ SLAVI: Crkvena pravila su u ovim slučajevima jasna i ne bi trebalo praviti greške
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
18:06
ZBOG OVOG FITNES INSTRUKTORA IZ BEOGRADA, ŠVEĐANKA TEREZA PREŠLA U PRAVOSLAVLJE: Evo šta Stefan kaže o životu u dijaspori – dva praznika su ga posebno iznenadila
Crkve i manastiri
16:38
JOŠ 13 DANA DO VELIKOG DOGAĐAJA U MANASTIRU TUMANE: Dva velika povoda da 1. juna posetite svetinju kod Golupca (FOTO)
Crkve i manastiri
15:30
RUŠEN VIŠE PUTA, OPET OBNOVLJEN I SKRIVEN OD MNOGIH: Ovo je manastir gde i dalje teče čudotvorni izvor
Duhovna riznica
14:00
KAD OSETITE NEKU NEVOLJU U KUĆI, SAMO OVU STVAR URADITE! Sveti Justin Ćelijski kaže da će tad sigurno stići Božja pomoć!
Islam
13:15
VIŠE OD ŠAMPIONKE! Čudesna životna priča Elme Hajrović, jedine srpske reprezentativke koja pobeđuje pod hidžabom i to u u sportu koji islam zabranjuje!
Mrsni recepti
08:45 | 16.05.2025
TAJNA MANASTIRSKE OBROK-SALATE KOJA LEČI I OSNAŽUJE TELO: Jednostavno, jeftino, zdravo i neodoljivo
Posni recepti
08:30 | 03.03.2025
OVAJ POSNI NAMAZ NA VODI OBARA S NOGU: Jeftin, zdrav i gotov za nekoliko minuta!
Duhovna riznica
21:17 | 23.02.2025
“KADA SAM UZEO LEŠ SVOG SINA, SVE JE BILO CRVENO OD OPEKOTINA, A BROJANICA NEOŠTEĆENA”: Potresno svedočenje sveštenika o tragediji u kojoj je izgubio dete
Duhovna riznica
20:49 | 14.05.2025
UBIJENA ĆERKA POZNATOG PRAVOSLAVNOG SVEŠTENIKA! On joj služio opelo, a da tragedija bude veća, zaklao je rođeni sin (VIDEO)
Duhovna riznica
20:03 | 13.04.2025
KADA SE FARBAJU VASKRŠNJA JAJA: Sveštenik jednom za svagda rešio dilemu vernika
U moru recepata koje domaćice pažljivo biraju za krsnu slavu, slane kuglice od sira, oraha i nara donose osvežavajuću novinu – lako se prave, divno izgledaju i ostavljaju snažan utisak na goste.
Jedna je od najvećih slava kod Srba i veliki prolećni praznik kojim se odvaja novi, letnji period godine od zimskog.
Na svakoj trpezi koja se postavlja uz molitvu i zahvalnost, ova bogata salata u obliku torte donosi ne samo raskoš ukusa, već i poruku zajedništva – jer kada se jede u ime Gospoda, i najjednostavniji sastojci postaju blagoslov.
Srpska pravoslavna crkva 6. maja slavi Đurđevdan – dan mučenika koji nije uzmakao ni pred carem ni pred smrću, već je verom i ljubavlju prema Hristu pobedio tamu ovog sveta i postao večni saputnik vernih kroz molitvu i čudotvornu blagodat.
Prenos moštiju Svetog Save iz Trnove, gde je bio sahranjen, u Manastir Mileševu, dogodio se za vreme vladavine kralja Vladislava 1237. godine, 19. maja po novom, a 6. maja po starom kalendaru.
Jov se smatra uzorom trpeljivog podnošenja svakog stradanja, koje Bog na nas šalje, i praobrazom stradajućeg Gospoda Isusa.
Kada je odbila da se uda, toliko je naljutila svoga oca da je hteo da je muči, ali čudesnim načinom ona ga je prevela u hrišćanstvo.
Nju je majka lično predala mučiteljima.
Da se portal religija.rs čita i u Švedskoj svedoči naš sagovornik, fitnes instruktor iz Beograda, koji već četvrtu godinu taj deo Skandinavije zove drugi dom.
Ovaj duhovni običaj ustanovili su ruski monasi u manastiru Tumane još pre Drugog svetskog rata, a obnovljen je 2017. godine dolaskom novog bratstva. Od tada, nedelja po Spasovdanu tradicionalno okuplja mnoštvo vernika.
Za oca Zosima, monaha u Manastiru Tumane, ova ikona je najveća svetinja.
Jednom prilikom Danilo Lazović se podsetio neobičnog razgovora, koji je vodio sa svojim ocem u porti manastira Mileševa.
Dr Alan Džozefson, psihijatar sa Univerziteta u Luizvilu, javno je govorio protiv nepovratnih zahvata nad maloletnicima i zbog toga izgubio posao. Posle godina borbe, istina mu je donela i pravdu - i 1,6 miliona dolara.
Nekada pripremana u manastirima za goste, danas simbol domaće kuhinje i snalažljivosti – otkrivamo recept i priču iza starog balkanskog paprikaša koji je sačuvao duh tradicije.
Nakon višednevnog zasedanja arhijereja i brojnih spekulacija koje su se pojavile u javnosti, SPC je objavila zvanične zaključke Sabora – od kanonizacije novih svetih, preko reformi u obrazovanju, do uvođenja Ordena Svetog kneza Lazara.
