Dok nas mediji obasipaju lošim vestima, Radio Mileševa donosi utehu, veru i radost u domove i srca onih kojima je najpotrebnija.
U vremenu kada nas mediji svakodnevno zasipaju vestima koje unose nemir, strah i pometnju, crkveni mediji ostaju svetionici duhovnog mira i istine. Njihova uloga u savremenom društvu je nemerljiva, jer ne samo da informišu, već i podučavaju, hrabre, podsećaju na prave vrednosti i povezuju čoveka sa onim što je neprolazno.
RINA
Radio Mileševa emituje se iz istoimenig manastira
Uloga crkvenih medija u savremenom društvu
Dok se svet menja munjevitom brzinom, crkveni radio, televizija i portali ostaju tihi, ali postojani čuvari vere i tradicije, osvetljavajući put onima koji traže smisao i utehu u svakodnevnim izazovima života. Oni nisu samo mediji – oni su produžena ruka Crkve, blagovestnici Hristove reči u etru, na ekranu i u digitalnom prostoru današnjice, dopirući do onih do kojih sveštenik ne može fizički stići, ali može glas Gospodnji.
Glas iz svetinje Mileševe
U podnožju belih litica, u srcu svetinje stare više od osam vekova, svakog dana iz manastira Mileševe šalje se glas koji ne poznaje granice – glas nade, vere i duhovne snage. Radio Mileševa, radio Eparhije mileševske Srpske pravoslavne crkve, već sedamnaest godina tiho, a snažno, dopire do domova vernika širom sveta.
RINA
– Na Radiju Eparhije mileševske radim već deset godina i smatram da je to jedan veliki blagoslov. Crkveni mediji treba da se poštuju, neguju i dožive na poseban način. Raditi na Radiju Mileševa znači blagovestiti, prenositi lepu vest. Dakle, uz naše sveštenoslužitelje, predvođene arhiepiskopom mileševskim gospodinom Atanasijem, tu su i monasi, monahinje, i mi glas radija, koji Gospodnju reč prenosimo svakog dana – kaže Violeta Dosković, urednica, spikerka i voditeljka ovog radija, koja svojim smirenim glasom ulazi u srca slušalaca, kao molitva u tišini duše.
Blagoslov služenja reči Božjoj
I zaista, Radio Mileševa je mnogo više od glasa. To potvrđuje i otac Marko Papić, protojerej-stavrofor i direktor radija, koji sa blagim osmehom ističe:
– Kao što i koleginica Violeta kaže, veliki je blagoslov raditi na ovom radiju. Danas sveštenici ne mogu uvek da obiđu sve domove, ali zato Radio Mileševa dopire tamo gde njihova noga ne može. On popunjava prazninu u etru, pružajući mogućnost svima da čuju reč o Hristovom spasenju.
Jer kada glas sveštenika ne dopre do udaljenog sela ili usamljene starice u gradskom soliteru, talasi ovog radija dopru. A u etru Radija Mileševa čuje se i pažljivo birana muzika, koja sama za sebe govori o identitetu svetinje iz koje potiče.
– Uglavnom je to duhovna muzika, ali ponosno mogu reći da posedujemo i bogatu kolekciju stare narodne izvorne muzike. Upravo to naš radio čini izuzetnim – zaključuje otac Marko, prenosi Rina.
RINA
Protojerej-stavrofor Marko Papič, direktor radija
Tihi saputnik u potrazi za smirenjem
U vremenu buke, brzine i stalnih prekida pažnje, Radio Mileševa ostaje postojan, blag i uzvišen, kao što dolikuje glasu iz svetinje. On nije samo radio-frekvencija na 101,4 MHz ili internet strim koji dopire do svakog kutka sveta. On je tihi saputnik svakog čoveka u potrazi za smirenjem, podsetnik da postoji Reč koja menja sve – Reč Gospodnja.
Na liturgiji koju je služio mitropolit Atanasije sabralo se mnoštvo vernika, a najemotivniji trenutak nastao je kada su najmlađi prilazili da prime svetu tajnu. Vladika je u besedi naglasio da ne postoji važnija hrana od one nebeske – koja ispunjava i telo i srce.
Na Kosovu i Metohiji, u Ukrajini i Moldaviji pokrenuti su koordinisani pokušaji razbijanja crkvenog jedinstva, upozoravaju sveštenici i istoričari. Meta su pravoslavni Sloveni, a cilj je potkopavanje njihove vere, identiteta i svetinja.
Od trenutka krštenja pa sve do poslednjeg dana, reči Simvola vere prate čoveka na njegovom duhovnom putu, podsećajući ga na najdublje istine vere i obećanje večnog života u Carstvu nebeskom.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče vladika Atanasije otkriva zašto je posvećenost i vera najvažniji put ka spasenju i kako nam primer svetitelja pokazuje kako da živimo u Božijoj svetlosti svakog dana.
U besedi za nedelju 7. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje delovanje Duha istine kao unutrašnje svedočenje koje ne objašnjava samo veru, već je čini živom, prisutnom i lično doživljenom.
Od rada i baštovanstva do venčanja i odlaska na groblje – jeromonah Visoko-Petrovskog manastira u Moskvi razjašnjava šta Crkva zaista uči o Duhovima, a šta potiče iz narodnih zabluda i sujeverja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Silazak Svetog Duha na apostole – Duhove (Pedesetnicu), po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Pohod Blažene Djevice Marije Elizabeti, dok muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kada se reči izgovaraju mehanički i bez unutrašnje pažnje, pouka starca Ilije Optinskog otkriva kako jedan jednostavan duhovni početak može da promeni smisao molitve i odnos čoveka prema svakodnevici.
Duhovi se smatraju rođendanom Crkve, a uspomena na Silazak Svetog Duha i danas živi u bogosluženjima, zelenim grančicama u hramovima i običajima koje vernici vekovima čuvaju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mitropolit Atanasije ugostio je više ministara Vlade Srbije, otvorio pitanja obnove, zaštite fresaka i buduće saradnje, a razgovori su, umesto protokola, doneli konkretne planove i jasnu poruku da se nasleđe ne čuva rečima nego delima.
Dvodnevna poseta stručnog tima iz Beograda obuhvatila je detaljan pregled riznice, crkvenih eksponata i manastirske porte, uz planove za arheološka istraživanja i zaštitu kulturnog nasleđa za buduće generacije.
U prisustvu vernog naroda, mitropolit Atanasije osveštao je obnovljene krstove Sabornog hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Mileševi, podsećajući da oni nisu samo ukras, već večni znak Hristove ljubavi i Golgotske žrtve.
Pod budnim blagoslovom mitropolita mileševskog, obnovljeni hram Vaznesenja Gospodnjeg spreman je da ponovo zaštiti tajne molitve i duhovnu nadu budućih pokolenja — pod krovom koji čuva i ruku Svetog Save.
U besedi za nedelju 7. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje delovanje Duha istine kao unutrašnje svedočenje koje ne objašnjava samo veru, već je čini živom, prisutnom i lično doživljenom.
Kada se reči izgovaraju mehanički i bez unutrašnje pažnje, pouka starca Ilije Optinskog otkriva kako jedan jednostavan duhovni početak može da promeni smisao molitve i odnos čoveka prema svakodnevici.
Reči jeromonaha manastira Agaton otvaraju pitanje koje mnogi izbegavaju: da li sa odlaskom bližnjih prestaje naša dužnost ili tek počinje molitva kao jedina veza koja ostaje između dva sveta.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Reči jeromonaha manastira Agaton otvaraju pitanje koje mnogi izbegavaju: da li sa odlaskom bližnjih prestaje naša dužnost ili tek počinje molitva kao jedina veza koja ostaje između dva sveta.
Monah iz Manastira Vatoped govori o redovima vernika ispred hrama na Vračaru i poručuje da prizor strpljenja i vere u 21. veku svedoči o posebnoj duhovnoj vezi naroda sa Presvetom Bogorodicom.
Tumačeći Hristove reči o Utešitelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 7. sedmice po Vaskrsu otkriva zašto se unutrašnja snaga ne zadržava sama od sebe.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
