Dok nas mediji obasipaju lošim vestima, Radio Mileševa donosi utehu, veru i radost u domove i srca onih kojima je najpotrebnija.
U vremenu kada nas mediji svakodnevno zasipaju vestima koje unose nemir, strah i pometnju, crkveni mediji ostaju svetionici duhovnog mira i istine. Njihova uloga u savremenom društvu je nemerljiva, jer ne samo da informišu, već i podučavaju, hrabre, podsećaju na prave vrednosti i povezuju čoveka sa onim što je neprolazno.
RINA
Radio Mileševa emituje se iz istoimenig manastira
Uloga crkvenih medija u savremenom društvu
Dok se svet menja munjevitom brzinom, crkveni radio, televizija i portali ostaju tihi, ali postojani čuvari vere i tradicije, osvetljavajući put onima koji traže smisao i utehu u svakodnevnim izazovima života. Oni nisu samo mediji – oni su produžena ruka Crkve, blagovestnici Hristove reči u etru, na ekranu i u digitalnom prostoru današnjice, dopirući do onih do kojih sveštenik ne može fizički stići, ali može glas Gospodnji.
Glas iz svetinje Mileševe
U podnožju belih litica, u srcu svetinje stare više od osam vekova, svakog dana iz manastira Mileševe šalje se glas koji ne poznaje granice – glas nade, vere i duhovne snage. Radio Mileševa, radio Eparhije mileševske Srpske pravoslavne crkve, već sedamnaest godina tiho, a snažno, dopire do domova vernika širom sveta.
RINA
– Na Radiju Eparhije mileševske radim već deset godina i smatram da je to jedan veliki blagoslov. Crkveni mediji treba da se poštuju, neguju i dožive na poseban način. Raditi na Radiju Mileševa znači blagovestiti, prenositi lepu vest. Dakle, uz naše sveštenoslužitelje, predvođene arhiepiskopom mileševskim gospodinom Atanasijem, tu su i monasi, monahinje, i mi glas radija, koji Gospodnju reč prenosimo svakog dana – kaže Violeta Dosković, urednica, spikerka i voditeljka ovog radija, koja svojim smirenim glasom ulazi u srca slušalaca, kao molitva u tišini duše.
Blagoslov služenja reči Božjoj
I zaista, Radio Mileševa je mnogo više od glasa. To potvrđuje i otac Marko Papić, protojerej-stavrofor i direktor radija, koji sa blagim osmehom ističe:
– Kao što i koleginica Violeta kaže, veliki je blagoslov raditi na ovom radiju. Danas sveštenici ne mogu uvek da obiđu sve domove, ali zato Radio Mileševa dopire tamo gde njihova noga ne može. On popunjava prazninu u etru, pružajući mogućnost svima da čuju reč o Hristovom spasenju.
Jer kada glas sveštenika ne dopre do udaljenog sela ili usamljene starice u gradskom soliteru, talasi ovog radija dopru. A u etru Radija Mileševa čuje se i pažljivo birana muzika, koja sama za sebe govori o identitetu svetinje iz koje potiče.
– Uglavnom je to duhovna muzika, ali ponosno mogu reći da posedujemo i bogatu kolekciju stare narodne izvorne muzike. Upravo to naš radio čini izuzetnim – zaključuje otac Marko, prenosi Rina.
RINA
Protojerej-stavrofor Marko Papič, direktor radija
Tihi saputnik u potrazi za smirenjem
U vremenu buke, brzine i stalnih prekida pažnje, Radio Mileševa ostaje postojan, blag i uzvišen, kao što dolikuje glasu iz svetinje. On nije samo radio-frekvencija na 101,4 MHz ili internet strim koji dopire do svakog kutka sveta. On je tihi saputnik svakog čoveka u potrazi za smirenjem, podsetnik da postoji Reč koja menja sve – Reč Gospodnja.
Na liturgiji koju je služio mitropolit Atanasije sabralo se mnoštvo vernika, a najemotivniji trenutak nastao je kada su najmlađi prilazili da prime svetu tajnu. Vladika je u besedi naglasio da ne postoji važnija hrana od one nebeske – koja ispunjava i telo i srce.
Na Kosovu i Metohiji, u Ukrajini i Moldaviji pokrenuti su koordinisani pokušaji razbijanja crkvenog jedinstva, upozoravaju sveštenici i istoričari. Meta su pravoslavni Sloveni, a cilj je potkopavanje njihove vere, identiteta i svetinja.
Od trenutka krštenja pa sve do poslednjeg dana, reči Simvola vere prate čoveka na njegovom duhovnom putu, podsećajući ga na najdublje istine vere i obećanje večnog života u Carstvu nebeskom.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče vladika Atanasije otkriva zašto je posvećenost i vera najvažniji put ka spasenju i kako nam primer svetitelja pokazuje kako da živimo u Božijoj svetlosti svakog dana.
Kao mladić koji je izgubio veru, Nikolaj Vorobjov tražio je smisao u filozofiji i nauci, sve dok u trenutku očaja nije postavio Bogu pitanje na koje je, kako je svedočio, dobio odgovor.
Bugarska je vetom sprečila da patrijarh Kiril bude stavljen na listu sankcionisanih lica, uz obrazloženje da se politički sukobi ne smeju prenositi na verske institucije.
Jedan od poznatijih ruskih pravoslavnih podvižnika XX veka objašnjava da vernik ne može da poznaje tajnu svešteničke službe ni dubinu nečijeg pokajanja, jer samo Bog vidi čovekovo srce i njegovu borbu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Mitropolit Atanasije ugostio je više ministara Vlade Srbije, otvorio pitanja obnove, zaštite fresaka i buduće saradnje, a razgovori su, umesto protokola, doneli konkretne planove i jasnu poruku da se nasleđe ne čuva rečima nego delima.
Dvodnevna poseta stručnog tima iz Beograda obuhvatila je detaljan pregled riznice, crkvenih eksponata i manastirske porte, uz planove za arheološka istraživanja i zaštitu kulturnog nasleđa za buduće generacije.
U prisustvu vernog naroda, mitropolit Atanasije osveštao je obnovljene krstove Sabornog hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Mileševi, podsećajući da oni nisu samo ukras, već večni znak Hristove ljubavi i Golgotske žrtve.
Kao mladić koji je izgubio veru, Nikolaj Vorobjov tražio je smisao u filozofiji i nauci, sve dok u trenutku očaja nije postavio Bogu pitanje na koje je, kako je svedočio, dobio odgovor.
Bugarska je vetom sprečila da patrijarh Kiril bude stavljen na listu sankcionisanih lica, uz obrazloženje da se politički sukobi ne smeju prenositi na verske institucije.
Jedan od poznatijih ruskih pravoslavnih podvižnika XX veka objašnjava da vernik ne može da poznaje tajnu svešteničke službe ni dubinu nečijeg pokajanja, jer samo Bog vidi čovekovo srce i njegovu borbu.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Sabrat manastira Toma Lazarević primio je monaški postrig i dobio ime Makarije, a svečani čin uoči Petrovdana okupio je brojne vernike u drevnoj ribničkoj svetinji.
U besedi za sredu 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sumnjama, strahu, stradanju i smrti, pokazujući kako se čovekova vera prepoznaje onda kada je najteže.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
