U selu Džurovo, pod brdima Prijepolja, gde vekovima odjekuje molitva, verni narod se okupio oko mitropolita Atanasija da bi proslavio hramovnu slavu crkve Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja – svedočeći snagu predanja, zajedništva i neugasive pravoslavne vere.
U tišini prijepoljskih brda, tamo gde se duša spaja s nebom, a reči polako postaju molitva, u selu Džurovo svečano je proslavljena hramovna slava crkve posvećene Trećem obretenju glave Svetog Jovana Krstitelja. svetu arhijerejsku liturgiju služio je arhiepiskop i mitropolit mileševski Atanasije, uz sasluženje starešine hrama protonamesnika Vlada Lazića i protođakona Ivana Savića.
Foto: Eparhija mileševska
Doček vladike u crkvenoj porti
U molitvenom sabranju, pod svodovima svetinje koja svedoči o vekovnoj veri ovoga kraja, liturgijski duh ispunio je sve prisutne, a narod je, kako dolikuje, odgovarao na svaku jekteniju kao jedno srce i jedna duša. Nakon zaamvone molitve, usledio je svečani ophod oko hrama i osvećenje slavskih darova, koje je ove godine pripremio domaćin Mile Baković sa porodicom, predajući simbolično deo slavskog kolača Milenku Novakoviću, novom domaćinu naredne slave.
Foto: Eparhija mileševska
Hram Trećeg obretenja glave Svtog Jovana Krstitelja u Džurovu
Obraćajući se vernom narodu, vladika Atanasije uputio je snažnu duhovnu poruku, pozivajući sve da u Svetom Jovanu Krstitelju pronađu primer postojanosti i hrabrog svedočenja vere:
– Sveti Jovan je dao najjače svedočanstvo o Gospodu Hristu. On je ukazao na Njega, da je Jagnje Božije i Spasitelj sveta. Sve u jednoj ličnosti.
Naglasio je i važnost vere koja ne jenjava ni u trenucima zaborava sveta, jer istinu Bog uvek obelodani:
– Čak i kada bi ljudi zaboravili svedoke Božije, Gospod ih pokaže. Sećamo se pronalaska glave Svetog Jovana jer Bog nije dao da bude zaboravljena.
Foto: Eparhija mileševska
Njegova beseda bila je ne samo podsećanje na evanđelske istine, već i poziv svima da sopstvenim životom grade ne samo hramove od kamena, već i hramove od duha:
– Želim da svako od nas u sebi izgrađuje tu čvrstinu vere. I onda ćemo dokazati da smo i mi dragoceni. Svi zajedno da napredujemo u onome što je pošteno, dobro i časno, što je od Boga.
Starešina hrama, protonamesnik Vlado Lazić, zahvalio je mitropolitu na njegovom pastirskom staranju za narod Eparhije mileševske, dok su vernici u duhu zajedništva nastavili slavlje za slavskom trpezom ljubavi u parohijskom domu, koju su pripremili domaćini.
Slava u Džurovu nije bila samo događaj u kalendaru, već živa potvrda vere koja se prenosi iz kolena na koleno. U tišini brda i uz svetlost kandila, Sveti Jovan Krstitelj i dalje pokazuje put – put koji vodi ka Carstvu Nebeskom, ali i ka bližnjem čoveku.
Na dan kada Prijepolje slavi slavu Sabornog hrama, praznik Ostroškog Čudotvorca pretvorio se u dirljiv prikaz vere, zajedništva i nade – od liturgije i rukopoloženja, preko litije, pa sve do večeri ispunjene guslama, pesmom i trpezom ljubavi.
Na praznik Prenosa moštiju, liturgijska svetlost obasjala je nemanjićku svetinju, dok su mitropolit Atanasije i episkop Nektarije uputili snažne poruke o veri, jedinstvu i nadi.
Mitropolit žički služio je liturgiju u hramu Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Ivanjici, koju vernici neće zaboraviti – uz snažnu poruku o veri koja ne posustaje i o Krstu koji i danas pobeđuje svakog neprijatelja.
Na praznik srpskog mučenika i kralja, u svetinji na Medakoviću, patrijarh je podsetio vernike da je Crkva pozvana da preobražava svet, a ne da se uklapa u njegove norme i očekivanja, pozivajući na nepokolebljivu veru u božanske vrednosti.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
Nakon požara koji je progutao unutrašnjost doma i pričinio veliku materijalnu štetu, vatrogasci su među gareži i urušenim stvarima pronašli potpuno očuvanu ikonu, dok je brza intervencija sprečila tragediju i omogućila da svi izađu bez povreda.
Sećanje na ovog svetitelja iz 4. veka otkriva život ispunjen odricanjem, molitvom i verom koja je, prema predanju, ostavila trag i posle njegove smrti, kroz miro koje je lečilo i menjalo živote vernika.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
U vremenu kada se emocije potiskuju i tuga skriva, pouka velikog srpskog duhovnika 20. veka pomaže da pronađemo spokoj u duši i oslobodimo se negativnih posledica stresa i napetosti.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U prisustvu sveštenstva, majstora i meštana završen važan korak u izgradnji crkve, a poruke vladike ukazale na značaj istrajnosti, vere i dela koja, kako je naglasio, imaju trajnu vrednost i ne prolaze s vremenom.
Svečanom akademijom u Domu kulture, uz besede mitropolita Atanasija i umetnički program, u Prijepolju je obeleženo 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
