"JEDINA PRAVILA ZA NAS SU ONA KOJA SU ZABELEŽENA U JEVANĐELJU“: Poruka patrijarha Porfirija na hramovnoj slavi crkve Svetog Jovana Vladimira u Beogradu
Na praznik srpskog mučenika i kralja, u svetinji na Medakoviću, patrijarh je podsetio vernike da je Crkva pozvana da preobražava svet, a ne da se uklapa u njegove norme i očekivanja, pozivajući na nepokolebljivu veru u božanske vrednosti.
Na praznik Svetog Jovana Vladimira, srpskog kralja i mučenika, crkva posvećena ovom svetitelju u beogradskom naselju Medaković proslavila je svoju hramovnu slavu, saborno i svečano, uz prisustvo velikog broja vernika. Svetu arhijerejsku liturgiju služio je patrijarh srpski Porfirije, uz sasluženje vikarnih episkopa lipljanskog Dositeja i moravičkog Tihona.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Hram Svetog Jovana Vladimira u beogradskom naselju Medakvić
U svojoj nadahnutoj besedi, patrijarh Porfirije podsetio je prisutne na ono što je temelj hrišćanskog života – Jevanđelje, kao živu i večnu meru istine, ljubavi i slobode. Njegove reči, izgovorene tiho, ali sa dubokom snagom duhovnog autoriteta, ostavile su snažan utisak na vernike.
– Za nas hrišćane, primarna, najvažnija i jedina pravila koja su za nas određujuća, a i sudbonosna, jesu pravila koja su zabeležena u Jevanđelju i koja nam je Gospod otkrio, a žive ih svetitelji Božji i Crkva Hristova u svome iskustvu kroz vekove – poručio je patrijarh.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vernicu u porti hrama Svetog Jovana Vladimira, na dan hramovne slave
On je naglasio da su zapovesti Božje „izraz ljubavi Njegove u odnosu na nas“, a ne ograničenja, i da se one ne suprotstavljaju ljudskoj slobodi, već je usmeravaju i podižu.
– Svaku drugu reč, bez obzira ko je izgovara, mi proveravamo Hristovom rečju, jevanđeljskom rečju, rečju Crkve. I ako se ta reč uklapa u reč Jevanđelja, onda je ona za nas prihvatljiva. Ako je suprotna, onda nas ne interesuje – istakao je patrijarh Porfirije, jasno ukazujući na potrebu da hrišćani ostanu verni Božjoj istini i ne podlegnu duhu sveta.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Arhijerejska liturgija u hramu Svetog Jovana Vladimira
U nastavku besede, patrijarh je govorio i o mestu i ulozi Crkve u savremenom svetu:
– Crkva nije od ovoga sveta, ali jeste u ovome svetu da bi bila znak prekovečni, da bi bila ogledalo, da bi preobražavala ovaj svet našom verom i blagodaću Božjom... Crkva postoji da bismo se mi spasavali i da bi ona preobražavala svet, a ne da bi se saobražavala svetu, ne da snishodi svetu, ne da očekuje aplauze i pohvale od ovoga sveta, nego da voli svet, da voli čitavu tvorevinu Božju i da je priziva u Carstvo Hristovo.
Ove reči, izgovorene na dan kada se crkva Svetog Jovana Vladimira, hrabra duhovna tvrđava na Medakoviću, okitila svečanim ruhom hramovne slave, podsećaju nas na neprolazne vrednosti hrišćanske vere i nasleđa.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vernici u hramu Svetog Jovana Vladimira
Sveti Jovan Vladimir, koji je život dao za veru Hristovu, i danas ostaje svetionik postojanosti, ljubavi i vernosti Gospodu. U njegovom hramu, u srcu Beograda, tog dana nije se samo slavilo – molitvom i Liturgijom, rečju i pesmom, svedočilo se o večnom pozivu Crkve: da bude u svetu, ali ne od sveta.
Uz molitve hiljada vernika i prisustvo patrijarha Porfirija, prestoni grad je dočekao jedini sačuvani deo moštiju Svetog Save. Ruka prvog arhiepiskopa srpskog predvodiće ovogodišnju Spasovdansku litiju kroz srce glavnog grada.
Više od 160 dece iz Srbije, Republike Srpske i sa Kosova i Metohije odmerilo je snage sa velemajstorima u jedinstvenoj šahovskoj simultanki, a reči patrijarha pretvorile su igru u praznik zajedništva, ljubavi i darovitosti.
Na praznik Svetih cara Konstantina i carice Jelene, patrijarh srpski služio je liturgiju u Beogradu i u nadahnutoj besedi poručio da prava sloboda ne znači činiti šta god poželimo, već biti oslobođen od đavola, smrti i greha kroz zajednicu sa Hristom.
Mitropolit žički služio je liturgiju u hramu Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Ivanjici, koju vernici neće zaboraviti – uz snažnu poruku o veri koja ne posustaje i o Krstu koji i danas pobeđuje svakog neprijatelja.
Smrt Marije Belečiju i njene trinaestogodišnje ćerke Izabele potresla je Italiju, a opelo je otvorilo teško pitanje pravoslavnog odnosa prema grehu, odgovornosti i Božijem milosrđu.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
U besedi za ponedeljak 5. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da svaka reč ima težinu pred Bogom i poziva hrišćane na čuvanje misli, govora i srca.
Probajte čorbu od sočiva po receptu iz Studenice, pročitajte molitvu Gospodu za oproštaj, zastupništvo i pomoć i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Vasilija Velikog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Tihona Amatuntskog po starom, odnosno Svete apostole Petra i Pavla po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava blagdan Svetih apostola Petra i Pavla, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznati veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
U prestonicu stižu relikvije neprocenjive vrednosti, vezane za Svetog Savu i najdublje slojeve srpske tradicije, uoči izložbe koja će trajati do sredine leta i koja se već najavljuje kao događaj koji prevazilazi uobičajene kulturne okvire.
U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice.
Na osnivačkoj skupštini Ruskog istorijskog društva u Beogradu istaknuto je da novoformirana institucija ima misiju da čuva istorijsku istinu i jača duhovne veze srpskog i ruskog naroda.
Episkop novobrdski poručio je da kosovski zavet Svetog kneza Lazara nije poziv na sukob, već svedočanstvo vere, ljubavi i dostojanstvenog čuvanja onoga što je povereno kroz vekove.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Na liturgiji u manastiru Ravanici poglavar Srpske Pravoslavne Crkve poručio je da Kosovski zavet nije samo istorijsko sećanje, već jevanđeljsko opredeljenje za Hrista.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Od Kosovskog boja i opredeljenja kneza Lazara za carstvo nebesko do pokušaja da se promeni istorijsko sećanje na ovaj dan, Vidovdan vekovima ostaje simbol vere, žrtve i zaveta duboko ukorenjenog u srpskom narodu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
