Tokom posete manastiru iz 13. veka, ministar kulture Nikola Selaković razgovarao je s mitropolitom Atanasijem i lokalnim rukovodstvom o rekonstrukciji Sabornog hrama i budućim zajedničkim projektima države i Eparhije mileševske.
Manastir Mileševa, jedna od najvećih srpskih svetinja, gde molitva ne prestaje vekovima i gde freske dišu večnim bojama neba, dočekao je još jednog visokog gosta — ministra za kulturu Republike Srbije Nikolu Selakovića. U ovoj svetinji, osvećenoj prisustvom Svetog Save i milosnim pogledom Belog anđela, ministra su s bratskom srdačnošću dočekali Njegovo Visokopreosveštenstvo mitropolit mileševski gospodin Atanasije, kao i igumanija manastira, mati Akvilina, zajedno sa vernim saradnicima i predsednikom opštine Prijepolje, gospodinom Dragom Popadićem.
Povod ove značajne posete bio je poduhvat od izuzetnog značaja — započeti radovi na potpunoj zameni olovnog krova nad sabornih hramom Vaznesenja Gospodnjeg, srcem mileševske svetinje. U dubokom razumevanju težine i veličine ovog zadatka, mitropolit Atanasije i mati Akvilina izložili su planove i izazove pred ministrom, a gospodin Selaković potvrdio je da će država, preko Ministarstva kulture, dati snažnu podršku ovom poduhvatu.
Foto: Eparhija mileševska
Manastir Mileševa posetio je ministar kulture Nikola Selaković
- Manastir Mileševa nije samo kulturno blago, već i duhovna svetiljka našeg naroda, mesto gde se čuva lice Svetog Save i neprolazna lepota Belog anđela. Upravo zato je obnova ovog svetog krova dužnost svih nas – i Crkve, i države, i naroda - istakao je ministar Selaković.
Vladika mileševski Atanasije nije krio zahvalnost. U toplim rečima koje su isijavale i očinsku brigu i duhovnu radost, uverio je ministra da će Eparhija mileševska učiniti sve kako bi radovi bili privedeni kraju na način dostojan svetinje kakva je Mileševa.
- Nakon završetka planiranih poslova, naš hram će zablistati u još većem sjaju - poručio je vladika Atanasije, izražavajući nadu da će se iz ovog dela roditi i nova snaga za sve buduće poduhvate.
U nastavku susreta razgovaralo se i o drugim važnim poslovima i projektima koji bi, uz Božiju pomoć i zajedničko zalaganje države i Crkve, mogli uskoro biti ostvareni u manastiru Mileševa — jer kada se zemaljsko složi s nebeskim, sve je moguće i sve ima večnu vrednost.
Poseta ministra Selakovića manastiru Mileševa još jednom je potvrdila da je vera temelj identiteta, a kultura izraz duše naroda. A tamo gde se vera i kultura spoje pod svodovima svetinje, poput Mileševe, rađa se nada — tiha, jaka, neugasiva.
U Vaznesenjskom hramu nemanjićkog manastira, gde su monahinje i vernici u duhovnoj slozi proslavili praznik Blagovesti, mitropolit Atanasije uputio je snažan poziv svima da se odazovu Božijem glasu i postanu učesnici spasenja.
U Saborni hram Svetog Vasilija Ostroškog u Prijepolju slilo se more dečjih glasova i osmeha, dok je vladika mileševski govorio o Hristovoj vojsci dobrote i ljubavi, bez koje svet ne bi opstao.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
U jednoj od najvećih srpskih svetinja, počela je obnova sabornog hrama Vaznesenja Gospodnjeg. Uz molitvu i najiskusnije majstore sa Kosova i Metohije, ova svetinja iz doba Nemanjića dobiće novi krov i zablistati kao nekada.
U dokumentu koji su pripremile SAD i Rusija prvi put se na međunarodnom nivou otvara i pitanje statusa kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve u okviru budućeg mirovnog dogovora.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Dvodnevni program u manastiru Mileševa počinje prazničnim bdenjem, nastavlja se arhijerejskom liturgijom i trpezom ljubavi, uz bogat kulturno-umetnički sadržaj koji spaja reč, pesmu i sećanje na vekovnu tradiciju svetinje.
Pod budnim blagoslovom mitropolita mileševskog, obnovljeni hram Vaznesenja Gospodnjeg spreman je da ponovo zaštiti tajne molitve i duhovnu nadu budućih pokolenja — pod krovom koji čuva i ruku Svetog Save.
Uz prisustvo vernika i sveštenstva, u Manastiru Mileševa spojili su se molitva, tradicija i duh vere, dok je mitropolit Atanasije podsetio na značaj svetitelja u našem životu. Nakon bogosluženja, razgovor o humanitarnim projektima doprineo je dodatnom osećaju bliskosti i hrišćanske ljubavi među prisutnima.
Mitropolit mileševski podsetio je da se patrijarh Pavle ne pamti zbog govora, već zbog života koji je i danas putokaz -skroman, postojan i nepogrešivo okrenut Hristu.
Vernici, arhijereji, profesori i đaci okupili su se u crkvi Svetog Save kako bi zajedno proslavili četvrt veka škole koja oblikuje buduće pastire Hristove, uz poruke o veri, životu i službi Dobrog Pastira.
U Sabornom hramu u Podgorici, mitropolit nemački služio je liturgiju i besedio o hrabrosti, dostojanstvu i božanskom dodiru, naglašavajući da vera može preobraziti smrtnost u besmrtnost i doneti isceljenje svima koji veruju.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Svetom apostolu Filipu, dok se u narodu obeležavaju poklade kao duhovna i običajna priprema za četrdeset dana uzdržanja.
