Tokom posete manastiru iz 13. veka, ministar kulture Nikola Selaković razgovarao je s mitropolitom Atanasijem i lokalnim rukovodstvom o rekonstrukciji Sabornog hrama i budućim zajedničkim projektima države i Eparhije mileševske.
Manastir Mileševa, jedna od najvećih srpskih svetinja, gde molitva ne prestaje vekovima i gde freske dišu večnim bojama neba, dočekao je još jednog visokog gosta — ministra za kulturu Republike Srbije Nikolu Selakovića. U ovoj svetinji, osvećenoj prisustvom Svetog Save i milosnim pogledom Belog anđela, ministra su s bratskom srdačnošću dočekali Njegovo Visokopreosveštenstvo mitropolit mileševski gospodin Atanasije, kao i igumanija manastira, mati Akvilina, zajedno sa vernim saradnicima i predsednikom opštine Prijepolje, gospodinom Dragom Popadićem.
Povod ove značajne posete bio je poduhvat od izuzetnog značaja — započeti radovi na potpunoj zameni olovnog krova nad sabornih hramom Vaznesenja Gospodnjeg, srcem mileševske svetinje. U dubokom razumevanju težine i veličine ovog zadatka, mitropolit Atanasije i mati Akvilina izložili su planove i izazove pred ministrom, a gospodin Selaković potvrdio je da će država, preko Ministarstva kulture, dati snažnu podršku ovom poduhvatu.
Foto: Eparhija mileševska
Manastir Mileševa posetio je ministar kulture Nikola Selaković
- Manastir Mileševa nije samo kulturno blago, već i duhovna svetiljka našeg naroda, mesto gde se čuva lice Svetog Save i neprolazna lepota Belog anđela. Upravo zato je obnova ovog svetog krova dužnost svih nas – i Crkve, i države, i naroda - istakao je ministar Selaković.
Vladika mileševski Atanasije nije krio zahvalnost. U toplim rečima koje su isijavale i očinsku brigu i duhovnu radost, uverio je ministra da će Eparhija mileševska učiniti sve kako bi radovi bili privedeni kraju na način dostojan svetinje kakva je Mileševa.
- Nakon završetka planiranih poslova, naš hram će zablistati u još većem sjaju - poručio je vladika Atanasije, izražavajući nadu da će se iz ovog dela roditi i nova snaga za sve buduće poduhvate.
U nastavku susreta razgovaralo se i o drugim važnim poslovima i projektima koji bi, uz Božiju pomoć i zajedničko zalaganje države i Crkve, mogli uskoro biti ostvareni u manastiru Mileševa — jer kada se zemaljsko složi s nebeskim, sve je moguće i sve ima večnu vrednost.
Poseta ministra Selakovića manastiru Mileševa još jednom je potvrdila da je vera temelj identiteta, a kultura izraz duše naroda. A tamo gde se vera i kultura spoje pod svodovima svetinje, poput Mileševe, rađa se nada — tiha, jaka, neugasiva.
U Vaznesenjskom hramu nemanjićkog manastira, gde su monahinje i vernici u duhovnoj slozi proslavili praznik Blagovesti, mitropolit Atanasije uputio je snažan poziv svima da se odazovu Božijem glasu i postanu učesnici spasenja.
U Saborni hram Svetog Vasilija Ostroškog u Prijepolju slilo se more dečjih glasova i osmeha, dok je vladika mileševski govorio o Hristovoj vojsci dobrote i ljubavi, bez koje svet ne bi opstao.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
U jednoj od najvećih srpskih svetinja, počela je obnova sabornog hrama Vaznesenja Gospodnjeg. Uz molitvu i najiskusnije majstore sa Kosova i Metohije, ova svetinja iz doba Nemanjića dobiće novi krov i zablistati kao nekada.
Blaženopočivši mitropolit Amfilohije doneo je sa Svete gore pelcer svetinje koja vekovima rađa samo u carskoj lavri – sada čudotvorna loza cveta i u glavnom gradu Crne Gore.
Mitropolit mileševski služio prvu liturgiju pređeosvećenih darova u ovom Velikom postu - vernicima preneo poruku o ljubavi, zajedništvu i unutrašnjoj discipline.
Posle tvrdnji da se u vrhu Crkve govori o mogućem preuređenju crkvene nadležnosti na Primorju, Mitropolija crnogorsko-primorska objavila opširno objašnjenje i poručila da takva ideja nema nikakvo uporište.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Dvodnevni program u manastiru Mileševa počinje prazničnim bdenjem, nastavlja se arhijerejskom liturgijom i trpezom ljubavi, uz bogat kulturno-umetnički sadržaj koji spaja reč, pesmu i sećanje na vekovnu tradiciju svetinje.
Mitropolit mileševski služio prvu liturgiju pređeosvećenih darova u ovom Velikom postu - vernicima preneo poruku o ljubavi, zajedništvu i unutrašnjoj discipline.
Pod budnim blagoslovom mitropolita mileševskog, obnovljeni hram Vaznesenja Gospodnjeg spreman je da ponovo zaštiti tajne molitve i duhovnu nadu budućih pokolenja — pod krovom koji čuva i ruku Svetog Save.
Uz prisustvo vernika i sveštenstva, u Manastiru Mileševa spojili su se molitva, tradicija i duh vere, dok je mitropolit Atanasije podsetio na značaj svetitelja u našem životu. Nakon bogosluženja, razgovor o humanitarnim projektima doprineo je dodatnom osećaju bliskosti i hrišćanske ljubavi među prisutnima.
Mitropolit mileševski služio prvu liturgiju pređeosvećenih darova u ovom Velikom postu - vernicima preneo poruku o ljubavi, zajedništvu i unutrašnjoj discipline.
Posle tvrdnji da se u vrhu Crkve govori o mogućem preuređenju crkvene nadležnosti na Primorju, Mitropolija crnogorsko-primorska objavila opširno objašnjenje i poručila da takva ideja nema nikakvo uporište.
U manastiru Suvodol služeno je opelo dugogodišnjem nastojatelju kome su se vernici oprostili uz molitvu i sećanja na skroman i predan put koji je ostavio dubok trag u narodu i manastirskoj obitelji.
Nepoznati počinioci razvalili su vrata crkve u Gornjoj Gušterici i odneli priloge vernika, što je među preostalim Srbima na Kosmetu izazvalo novu zabrinutost zbog bezbednosti njihovih mesta molitve.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Mirotočivog po starom i Svetog Porfirija Gaskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Aleksandra Aleksandrijskog, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu nema velikog verskog praznika.
Zašto ni spoljašnji mir ni uređeni život ne donose spokoj duši – snažne reči velikog pravoslavnog podvižnika razotkrivaju skrivene strasti koje čoveka udaljavaju od Boga i upozoravaju na najopasniji greh među njima.
