Govoreći o gordosti i sujeti, podsetio je da sukobi mišljenja nisu zlo, ali da su nesuglasice koje postaju zločin podstaknute egoizmom, izvor svih nesreća, kao što je prikazano kroz primer Satanaila.
Vrata riznice mudrosti ostala su otvorena iza blaženopočivšeg patrijarha Pavla,da se služimo biserima duhovnosti kad god smo u neprilici, a vapimo za rečima utehe koje vraćaju veru i podižu moral. Njegovi saveti ticali su se svih sfera prosečnog dana, pa osim toga kako ne treba da se ponašamo u crkvi njegove druge misli preobražavaju svakodnevnicu.
Govoreći o gordosti i sujeti, patrijarh Pavle je ovaj greh ilustrovao pričom o podizanju porušene svetinje na Kosovu i Metohiji, navodeći razgovor između sveštenstva kao primer posrnulih osećanja. On je naglasio da sukob mišljenja nije nužno zlo, već je to povod da se tema sagleda iz više uglova.
- Sujeta je jedna gordost i kada se ona podigne dolazi do svađa, netrpeljivosti i daleko je od ljubavi. Nije nesreća u tome što imamo suprotna gledišta, jer kad je reč o nečemu ta stvar se mora sagledati sa više strana. Međutim, često kod nas dolazi do onoga što više ne predstavlja razliku u mišljenju već je zločin - naveo je pre više godina patrijarh Pavle.
Tanjug
Patrijarh Pavle
On se podsetio mukotrpnih napora SPC da na Kosmetu obnove porušene srpske svetinje, a budući da je tamo proveo više od 30 decenija, primeri te vrste su bili česti.
- Bio sam na Kosovu preko 34 godina i bilo je teško dobiti dozvolu da obnovimo poneku crkvicu, porušenu u tursko doba. Kada je i došlo do toga da smo ponekad dozvolu dobili, sastajali bismo se da vidimo kakvu crkvu ćemo graditi, kolika su nam sredstva i od kakvog materijala će svetinja biti - prisetio se tad blaženopočivši patrijarh SPC.
Okupljeni su predlagali razna rešenja - od najbrže izvodljivih do najdugovečnijih. Brzo izgrađene crkve bi bile kratkog dana, a na onim koje bi bile građene od kamena ne bi bilo lako crtati freske. Potom se zajednička odluka svela na to da bi crkva od kamena spolja, iznutra trebalo da bude od cigle.
- Vidite koliko ima različitih gledišta i svako ima svoju logiku i smisao. Zato postoji forum, kako bi se od svega toga odabralo najbolje rešenje. Sve do tog dela je dobro. Međutim, ono što nije dobro je da oni čije gledište nije uzeto u obzir neće samo biti vaši neprijatelji, već će upotrebiti neprijatelja da onemoguće da bilo šta učinite. Toga se moramo osloboditi, jer to je ta gordost i sujeta "ja, pa ja". To je prvi greh, koji je postao u svetu - podsetio je velikan SPC na primer Satanaila, koji se iz gordosti digao protiv Boga.
- Svaki satanista propoveda upravo to da je jedino on bitan i tu se ogleda nesreće. Kada budemo toga svesni i budemo malo smireniji i makar tolerantniji, ako nismo u ljubavi, onda ćemo moći da shvatimo gledište drugoga. Ne da ga usvojimo, ako nije dobro, već da ga shvatimo, kako ne bi došlo do mržnje. Da ne dođe do onoga što nas toliko cepa i čini da je neprijateljima bolje nego nama samima - zaključio je blaženopočivši patrijarh Pavle.
Blaženopočivši poglavar SPC je govotio o značaju učešća u liturgiji i Svetoj tajni pričešća, kao jedinstvenom aspektu pravoslavlja koji nije prisutan u drugim religijama, te da vernik nema izgovor za izbegavanje crkvenog života.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Rodno mesto jednog od najvoljenijih patrijarha SPC postaje duhovni centar i simbol vere. Zadužbina koja se gradi u Kućancima ovekovečiće njegovu životnu misiju i svetiteljsku skromnost.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Glikeriju po starom i Svetog apostola Karpa po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Filipa Nerija. Muslimani obeležavaju Dan Arefata, dok Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Događaj tokom proskomidije u atinskoj bolnici za leprozne objašnjava zbog čega Crkva razlikuje ličnu molitvu od pomena na svetoj liturgiji i kome je mesto na liturgijskim ceduljicama sa imenima
U predanju Pravoslavne crkve čuva se svedočanstvo o mladoj hrišćanki iz 2. veka čija je nepokolebljiva vera, prema crkvenom sećanju, prkosila tamnici, vatri i lavovima – i ostavila trag koji se obeležava 26. maja.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U pravoslavnoj tradiciji hleb je svetinja koja se poštuje kao plod rada i blagoslova. Iz tog odnosa nastali su starinski recepti poput uštipaka od bajatog hleba koji vraćaju miris doma i podsećaju na vreme bez bacanja hrane.
Događaj tokom proskomidije u atinskoj bolnici za leprozne objašnjava zbog čega Crkva razlikuje ličnu molitvu od pomena na svetoj liturgiji i kome je mesto na liturgijskim ceduljicama sa imenima
U trci za još većim bogatstvom mnogi ne primete da gube mir, dok poruka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja razotkriva kako se u toj navici rađa stalna napetost i unutrašnja uznemirenost.
Među vernim narodom koji je primio blagoslov sa Svete Gore otvorilo se pitanje pravilnog ophođenja prema osveštanoj trakici, a sveštenici iznose pojašnjenje u skladu sa crkvenom praksom.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
U trci za još većim bogatstvom mnogi ne primete da gube mir, dok poruka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja razotkriva kako se u toj navici rađa stalna napetost i unutrašnja uznemirenost.
Na praznik Svetih Kirila i Metodija u Obardama je osvećena nova svetinja, podignuta slogom meštana i dobrotvora, a mitropolit mileševski poručio je da će ova svetinja okupljati narod i čuvati veru budućih generacija.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se zašto čovek često zaboravlja Boga upravo onda kada mu u životu sve ide dobro.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
