Govoreći o gordosti i sujeti, podsetio je da sukobi mišljenja nisu zlo, ali da su nesuglasice koje postaju zločin podstaknute egoizmom, izvor svih nesreća, kao što je prikazano kroz primer Satanaila.
Vrata riznice mudrosti ostala su otvorena iza blaženopočivšeg patrijarha Pavla,da se služimo biserima duhovnosti kad god smo u neprilici, a vapimo za rečima utehe koje vraćaju veru i podižu moral. Njegovi saveti ticali su se svih sfera prosečnog dana, pa osim toga kako ne treba da se ponašamo u crkvi njegove druge misli preobražavaju svakodnevnicu.
Govoreći o gordosti i sujeti, patrijarh Pavle je ovaj greh ilustrovao pričom o podizanju porušene svetinje na Kosovu i Metohiji, navodeći razgovor između sveštenstva kao primer posrnulih osećanja. On je naglasio da sukob mišljenja nije nužno zlo, već je to povod da se tema sagleda iz više uglova.
- Sujeta je jedna gordost i kada se ona podigne dolazi do svađa, netrpeljivosti i daleko je od ljubavi. Nije nesreća u tome što imamo suprotna gledišta, jer kad je reč o nečemu ta stvar se mora sagledati sa više strana. Međutim, često kod nas dolazi do onoga što više ne predstavlja razliku u mišljenju već je zločin - naveo je pre više godina patrijarh Pavle.
Tanjug
Patrijarh Pavle
On se podsetio mukotrpnih napora SPC da na Kosmetu obnove porušene srpske svetinje, a budući da je tamo proveo više od 30 decenija, primeri te vrste su bili česti.
- Bio sam na Kosovu preko 34 godina i bilo je teško dobiti dozvolu da obnovimo poneku crkvicu, porušenu u tursko doba. Kada je i došlo do toga da smo ponekad dozvolu dobili, sastajali bismo se da vidimo kakvu crkvu ćemo graditi, kolika su nam sredstva i od kakvog materijala će svetinja biti - prisetio se tad blaženopočivši patrijarh SPC.
Okupljeni su predlagali razna rešenja - od najbrže izvodljivih do najdugovečnijih. Brzo izgrađene crkve bi bile kratkog dana, a na onim koje bi bile građene od kamena ne bi bilo lako crtati freske. Potom se zajednička odluka svela na to da bi crkva od kamena spolja, iznutra trebalo da bude od cigle.
- Vidite koliko ima različitih gledišta i svako ima svoju logiku i smisao. Zato postoji forum, kako bi se od svega toga odabralo najbolje rešenje. Sve do tog dela je dobro. Međutim, ono što nije dobro je da oni čije gledište nije uzeto u obzir neće samo biti vaši neprijatelji, već će upotrebiti neprijatelja da onemoguće da bilo šta učinite. Toga se moramo osloboditi, jer to je ta gordost i sujeta "ja, pa ja". To je prvi greh, koji je postao u svetu - podsetio je velikan SPC na primer Satanaila, koji se iz gordosti digao protiv Boga.
- Svaki satanista propoveda upravo to da je jedino on bitan i tu se ogleda nesreće. Kada budemo toga svesni i budemo malo smireniji i makar tolerantniji, ako nismo u ljubavi, onda ćemo moći da shvatimo gledište drugoga. Ne da ga usvojimo, ako nije dobro, već da ga shvatimo, kako ne bi došlo do mržnje. Da ne dođe do onoga što nas toliko cepa i čini da je neprijateljima bolje nego nama samima - zaključio je blaženopočivši patrijarh Pavle.
Blaženopočivši poglavar SPC je govotio o značaju učešća u liturgiji i Svetoj tajni pričešća, kao jedinstvenom aspektu pravoslavlja koji nije prisutan u drugim religijama, te da vernik nema izgovor za izbegavanje crkvenog života.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Rodno mesto jednog od najvoljenijih patrijarha SPC postaje duhovni centar i simbol vere. Zadužbina koja se gradi u Kućancima ovekovečiće njegovu životnu misiju i svetiteljsku skromnost.
Jeroshimonah Mihail (Pitkevič) iz Pskovopečerskog manastira razotkriva nevidljivu borbu u čoveku koja se ne vidi spolja, ali odlučuje da li mir postoji ili je samo privid.
Patrijarh ukazuje da se Vaskrsli Hristos ne prepoznaje spoljašnjim pogledom, već u ličnom susretu, evharistijskoj zajednici i delatnoj ljubavi prema bližnjem, naročito prema stradalima i vernom narodu na Kosovu i Metohiji.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
Jeroshimonah Mihail (Pitkevič) iz Pskovopečerskog manastira razotkriva nevidljivu borbu u čoveku koja se ne vidi spolja, ali odlučuje da li mir postoji ili je samo privid.
Plaštanica se tokom večernje službe polaže na posebno pripremljen sto u sredini crkve, zajedno sa Jevanđeljem, gde vernici prilaze da je celivaju i u tišini se pomole.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Uz blagoslov patrijarha Porfirija, Oganj iz Jerusalima biće donet u Srbiju, a u 23 časa, na početku Vaskršnjeg jutrenja, biće upaljena prva sveća u zavetnom hramu na Vračaru.
