Prepodobna Makrina bila je najstarija sestra velikih crkvenih otaca – Svetog Vasilija Velikog i Svetog Grigorija Niskog.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 1. avgusta obeležavaju praznik Prepodobne Makrine, jedne od najpoštovanijih svetiteljki prvih vekova hrišćanstva.
Poznata po svojoj dubokoj veri, mudrosti i podvižničkom životu, Makrina je ostavila neizbrisiv trag u istoriji Crkve, a njen primer vekovima nadahnjuje monahe i vernike širom pravoslavnog sveta.
Prepodobna Makrina bila je najstarija sestra velikih crkvenih otaca – Svetog Vasilija Velikog i Svetog Grigorija Niskog. Poticala je iz ugledne i pobožne hrišćanske porodice, iz koje je izraslo više svetitelja. Još u mladosti bila je obećana za brak jednom plemenitom mladiću, ali je njegova iznenadna smrt promenila tok njenog života.
Verujući da smrt nije kraj, već prelazak u večni život, Makrina je odbila da se ponovo uda. Smatrala je da vernost ne prestaje smrću i da onaj ko je usnuo u Gospodu nije izgubljen, već živ pred Bogom. Zbog toga je odlučila da čitav svoj život posveti Hristu i služenju Bogu.
Kasnije je zajedno sa svojom majkom Svetom Emilijom primila monaški postrig i povukla se u ženski manastir. Tamo su, zajedno sa ostalim monahinjama, vodile život ispunjen molitvom, postom, smirenjem i radom. Svoj svakodnevni hleb sticale su sopstvenim rukama, dok su najveći deo vremena posvećivale bogomisli, čitanju Svetog pisma i neprestanoj molitvi.
Prepodobna Makrina važila je za ženu izuzetne duhovne snage i mudrosti. Svojim savetima i primerom bila je oslonac ne samo sestrinstvu manastira već i svojoj braći, među kojima su bili neki od najvećih bogoslova u istoriji hrišćanstva.
Posle smrti svoje majke, a zatim i voljenog brata Svetog Vasilija Velikog, nastavila je da nosi životna iskušenja sa velikim strpljenjem i verom. Devet meseci nakon Vasilijevog upokojenja posetio ju je brat Sveti Grigorije Niski, koji ju je zatekao teško bolesnu. Njihov poslednji susret ostao je zabeležen kao jedno od najdirljivijih svedočanstava o veri u vaskrsenje i večni život.
Pred samo upokojenje, Prepodobna Makrina uputila je usrdnu molitvu Gospodu, moleći da joj oprosti grehe i da njenu dušu primi čistu i dostojnu Carstva nebeskog.
Nakon što se prekrstila, mirno je predala svoju dušu Gospodu 379. godine.
Vaspitavana u hrišćanskom duhu, čuvala je devičku čistotu, celomudrenost i veru, smatrajući da je najveće bogatstvo služiti Gospodu. Ne želeći da stupi u brak sa smrtnim čovekom, Fevronija je svoj život posvetila Hristu i zamonašila se u ženskom manastiru u Asiriji, kojim je upravljala njena tetka Vriena. Posle teških mučenja, tokom kojih je, kako se navodi u žitiju, anđeo Božji krepio i ublažavao stradanja mučenika, najpre su mačem posečeni Atinogenovi učenici i saslužitelji, a zatim je istom smrću postradao i njihov episkop. Zbog toga što nije želela da se odrekne vere u Hrista, Svete Marine odrekao se i rođeni otac.
SPC
Praznici i sveci
00:00 | 06.07.2026
NEUSTRAŠIVA HRISTOVA NEVESTA KOJA JE BEZ OKLEVANJA ŽIVOT POLOŽILA ZA VERU! Srpska crkva danas slavi Svetu mučenicu Agripinu!
Praznici i sveci
00:00 | 08.07.2026
NJENOG MUČITELJA STIGLA JE NEZAMISLIVA BOŽJA KAZNA: Danas slavimo Svetu prepodobnomučenicu Fevroniju
Praznici i sveci
18:30 | 28.07.2026
DOK JE ON UMIRAO U STRAVIČNIM MUKAMA, I KOŠUTA JE PLAKALA: Sutra slavimo Svetog Atinogena, episkopa Sevastijskog
Praznici i sveci
00:00 | 30.07.2026
DANAS JE VELIKI PRAZNIK I CRNO SLOVO! Slavimo Svetu velikomučenicu Marinu, u narodu poznatiju kao OGNJENA MARIJA!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
U svetosavskoj tradiciji i istoriji SPC, ekshumacija ima i poseban značaj kada je reč o obretenju moštiju svetitelja.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Pitanje koje na prvi pogled deluje jednostavno otvara jednu od najdubljih tajni vere i suočava čoveka sa granicama sopstvenog poimanja.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
U svetosavskoj tradiciji i istoriji SPC, ekshumacija ima i poseban značaj kada je reč o obretenju moštiju svetitelja.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Pitanje koje na prvi pogled deluje jednostavno otvara jednu od najdubljih tajni vere i suočava čoveka sa granicama sopstvenog poimanja.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Crkvenu Novu godinu i Prepodobnog Simeona Stolpnika po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Vozdviženje časnog i životvornog Krsta. Katolička crkva obeležava praznik Uzvišenja Svetog Krsta, dok Jevreji danas obeležavaju post Gedalije, a muslimani nemaju veliki praznik.
Odlikovao se i darom proroštva, a za života je počinio mnoga čudesa i isceljenja.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.
Sveti oci su uvek naglašavali da, ma kakvo dete da je, ne treba ga posmatrati kao problem koji treba "slomiti“, već kao ličnost koju treba oblikovati.
Duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom, a kao primer za to je fantomski bol, tvrdi otac Danil.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Crkvenu Novu godinu i Prepodobnog Simeona Stolpnika po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Vozdviženje časnog i životvornog Krsta. Katolička crkva obeležava praznik Uzvišenja Svetog Krsta, dok Jevreji danas obeležavaju post Gedalije, a muslimani nemaju veliki praznik.
Svetitelj upozorava da sukob može biti završen spolja, dok u čoveku nastavlja da traje mnogo duže i polako zauzima sve više prostora.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava na moguću promenu odnosa među pomesnim crkvama i novo približavanje Zapadu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
