Posle teških mučenja, tokom kojih je, kako se navodi u žitiju, anđeo Božji krepio i ublažavao stradanja mučenika, najpre su mačem posečeni Atinogenovi učenici i saslužitelji, a zatim je istom smrću postradao i njihov episkop.
Srpska pravoslavna crkva 29. jula molitveno proslavlja Svetog sveštenomučenika Atinogena, episkopa Sevastijskog, jednog od velikih ranohrišćanskih stradalnika koji je život položio za veru u Hrista tokom surovih progona početkom IV veka.
Sveti Atinogen bio je episkop u Sevastiji, u Jermeniji, i živeo je u manastiru sa desetoricom svojih učenika. Bio je poznat po svojoj pobožnosti, blagosti i očinskoj brizi prema bratstvu, ali i po dubokoj veri koju nije napustio ni pred najvećim iskušenjima.
Za vreme cara Dioklecijana, jednog od najokrutnijih progonitelja hrišćana, u Sevastiju je stigao namesnik Filomarh, poznat po nemilosrdnom obračunu sa sledbenicima Hristovim. Po njegovoj naredbi mnogi hrišćani bili su uhapšeni i pogubljeni, a među njima su se našli i Sveti Atinogen sa svojim učenicima.
Mučitelj je od svetitelja zahtevao da prinese žrtvu idolima kako bi sačuvao život, podsećajući ga da su mnogi hrišćani već izgubili živote. Međutim, Atinogen je neustrašivo odgovorio da oni nisu poginuli, već da sada žive na nebesima i raduju se zajedno sa anđelima.
Predanje je sačuvalo i dirljiv događaj koji svedoči o svetiteljevoj dobroti. Košuta, koju je Atinogen godinama hranio svojom rukom, dotrčala je do njega kada je bio izveden na mučenje. Videvši svog dobrotvora u mukama, nije se odvajala od njega, a suze koje je prolivala ostale su simbol saosećanja čitave tvorevine prema pravedniku. Tako je, prema predanju, čak i nerazumna životinja pokazala više milosrđa od neznabožaca koji su progonili hrišćane.
Posle teških mučenja, tokom kojih je, kako se navodi u žitiju, anđeo Božji krepio i ublažavao stradanja mučenika, najpre su mačem posečeni Atinogenovi učenici i saslužitelji, a zatim je istom smrću postradao i njihov episkop. Svoj zemaljski život završili su 311. godine, zadobivši, prema učenju Crkve, venac mučeništva i večnu slavu u Carstvu nebeskom.
Pravoslavni vernici danas se mole Svetom sveštenomučeniku Atinogenu za čvrstinu u veri, istrajnost u iskušenjima i snagu da ostanu verni Hristu bez obzira na životne teškoće.
Tropar Svetom sveštenomučeniku Atinogenu (glas 4):
"Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Atinogene: Moli Hrista Boga da spase duše naše."
Sveti Leontije i još 44 mučenika iz Nikopolja pokazali su da vera može biti jača od straha, mučenja i pretnje smrću.
Dvojica mučenika iz vremena cara Trajana, koji su suočeni sa smrću pokazali da vera za njih nije bila samo reč, već životno opredeljenje.
Njegovo ime povezano je sa najvažnijim događajima iz biblijske istorije, a posebno sa blagovešću koju je doneo Presvetoj Bogorodici o rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Jedan od Sedamdesetorice apostola zajedno sa suprugom Priskilom širio je Jevanđelje, pomagao u osnivanju prvih hrišćanskih zajednica i ostao upamćen kao mučenik koji je do kraja ostao veran Hristu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prenos moštiju Svetog Aleksandra Nevskog po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Avtonom. Katolička crkva obeležava Presveto Ime Marijino, dok Jevreji danas slave prvi dan Roš Hašane, a muslimani počinju mesec rebiul-ahir.
Trud, molitva i podvig imaju svoje mesto, ali bez Božje blagodati ono što je posejano u srcu može ostati jalovo, dok se čak i vrlina može pretvoriti u novu priliku za gordost i samoljublje.
Ruski knez Aleksandar Nevski preminuo je 1263. godine i prvo je bio sahranjen u gradu Vladimiru.
Povrediti drugog, to je teška rana, upozorava mitropolit.
Otac Dejan je ukazao da se u crkvi vodi računa o poretku tokom bogosluženja i da on ima svoju svrhu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Ruski knez Aleksandar Nevski preminuo je 1263. godine i prvo je bio sahranjen u gradu Vladimiru.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Shvativši težinu svojih grehova, ovaj svetitelj je odlučio da promeni život, stupio je u manastir i predao se potpunoj poslušnosti svom duhovniku.
Pimen Veliki podvizavao se u 5. veku i svojim životom ostao upamćen kao primer monaha koji je sve podredio molitvi, poslušanju, radu i unutrašnjem miru.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prenos moštiju Svetog Aleksandra Nevskog po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Avtonom. Katolička crkva obeležava Presveto Ime Marijino, dok Jevreji danas slave prvi dan Roš Hašane, a muslimani počinju mesec rebiul-ahir.
Ruski knez Aleksandar Nevski preminuo je 1263. godine i prvo je bio sahranjen u gradu Vladimiru.
Na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja vernici poste, ali uz ovaj dan vezuju se i brojna narodna verovanja. Saznajte šta je dozvoljeno, šta nije i koje zabrane nemaju uporište u crkvenim pravilima.
Beseda iz manastira Ćelije iz 1964. godine donosi duboko promišljanje o stradanju Preteče, Irodovom zločinu, ljudskom odnosu prema istini i tajni pravednikove smrti.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Kontakt sa demonima može dovesti do uništenja nečije ličnosti i života, kako sopstvenog, tako i života bližnjih, upozorava mitropolit Antonije.
Beseda iz manastira Ćelije iz 1964. godine donosi duboko promišljanje o stradanju Preteče, Irodovom zločinu, ljudskom odnosu prema istini i tajni pravednikove smrti.
Testo se mesi od svega nekoliko sastojaka, a u sredini krije džem i orahe.
U besedi za petak 15. sedmice po Duhovima svetitelj govori o ljudskoj nemoći, Hristovoj čistoti i sili Njegove žrtve, objašnjavajući zašto samo ono što je čisto može da isceli ono što je ranjeno grehom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
