Njegovo ime povezano je sa najvažnijim događajima iz biblijske istorije, a posebno sa blagovešću koju je doneo Presvetoj Bogorodici o rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Srpska pravoslavna crkva 26. jula proslavlja Sabor Svetog arhangela Gavrila, praznik posvećen jednom od najpoštovanijih anđela u pravoslavnoj tradiciji. Na ovaj dan vernici se sećaju njegovih javljanja i čuda kroz istoriju spasenja.
Sveti arhangel Gavrilo u crkvenom predanju poznat je kao glasnik Božjih objava. Njegovo ime znači „Božja sila“, a posebno mesto u hrišćanskoj istoriji zauzima zbog blagovesti koju je doneo Presvetoj Bogorodici, objavivši joj da će roditi Gospoda Isusa Hrista.
Prema crkvenom predanju, praznik Sabora Svetog arhangela Gavrila ustanovljen je najpre na Svetoj Gori u IX veku, u vreme vizantijskih careva Vasilija I i Konstantina Porfirogenita i carigradskog patrijarha Nikole Hrisoverga. Povod za ustanovljenje praznika bilo je javljanje Svetog arhangela Gavrila u jednoj svetogorskoj keliji nedaleko od Kareje.
Predanje govori da je arhangel Gavrilo tada jednom monahu pokazao kako treba da se poje himna Presvetoj Bogorodici „Dostojno jest“. Pošto monah nije imao gde da zapiše reči himne, arhangel je prstom ispisao tekst na kamenoj ploči. Od tog događaja kelija je dobila naziv „Dostojno“, koji nosi i danas.
U crkvenom predanju sačuvana su svedočanstva o brojnim javljanjima Svetog arhangela Gavrila. Prema predanju, on se javio proroku Mojsiju dok je čuvao stado svog tasta Jotora i otkrio mu tajne o stvaranju sveta, koje je Mojsije kasnije zapisao u Knjizi Postanja.
Sveti arhangel Gavrilo javio se i proroku Danilu, kome je objavio tajne o budućim carstvima i dolasku Spasitelja. Prema predanju, javio se i svetoj Ani, majci Presvete Bogorodice, najavljujući joj rođenje kćeri, Presvete Bogorodice, koja će postati Majka Gospodnja.
Arhangel Gavrilo javljao se više puta i Presvetoj Bogorodici tokom njenog boravka u jerusalimskom hramu. Kasnije je prvosvešteniku Zahariji objavio rođenje Svetog Jovana Krstitelja, a Presvetoj Bogorodici u Nazaretu doneo je najveću blagovest, da će roditi Sina Božjeg, Gospoda Isusa Hrista.
Prema Jevanđelju i crkvenom predanju, Sveti arhangel Gavrilo javio se i pravednom Josifu, pastirima kod Vitlejema i ženama mironosicama posle Hristovog Vaskrsenja. Predanje govori i o njegovom javljanju Gospodu Isusu Hristu u Getsimanskom vrtu, kada je anđeo ukrepio Gospoda pred stradanje.
Crkveno predanje čuva uspomenu na episkopa tavromenijskog koji je, noseći krst pred napadačima, ostao primer hrabrosti, vere i poverenja u Boga.
Sveti Leontije i još 44 mučenika iz Nikopolja pokazali su da vera može biti jača od straha, mučenja i pretnje smrću.
Sećanje na događaj iz Halkidona 451. godine, kada je preko njenih moštiju, prema crkvenom predanju, potvrđeno učenje Pravoslavne crkve o dve prirode Gospoda Isusa Hrista.
Dvojica mučenika iz vremena cara Trajana, koji su suočeni sa smrću pokazali da vera za njih nije bila samo reč, već životno opredeljenje.
Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike.
Pimen Veliki podvizavao se u 5. veku i svojim životom ostao upamćen kao primer monaha koji je sve podredio molitvi, poslušanju, radu i unutrašnjem miru.
Ikone su vidljivi, opipljivi prozor u duhovni svet i sredstvo komunikacije sa Bogom i svetiteljima.
Udaljavanje od Crkve je veoma opasno po čoveka.
Imam iz Bujanovca, koji gotovo tri decenije predvodi romsku muslimansku zajednicu, biće zadužen za vernike u Srbiji i dijaspori.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Adrijana i Nataliju po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Rođenje Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava Rođenje Blažene Djevice Marije, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prenos moštiju Svetog apostola Vartolomeja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Sozont. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Marka Križevčanina, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Evtiha po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Čudo Svetog arhangela Mihaila u Kolosima. Katolička crkva obeležava 23. nedelju kroz godinu, dok je u jevrejskom kalendaru 24. elul, a muslimani nemaju veliki islamski praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Irineja, episkopa Lionskog, po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti prorok Zaharija i pravedna Jelisaveta. Katolička crkva obeležava Svetu Majku Tereziju iz Kalkute, dok je za Jevreje danas Šabat, a muslimani nemaju veliki islamski praznik.
Pimen Veliki podvizavao se u 5. veku i svojim životom ostao upamćen kao primer monaha koji je sve podredio molitvi, poslušanju, radu i unutrašnjem miru.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Adrijana i Nataliju po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Rođenje Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava Rođenje Blažene Djevice Marije, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Dok je Adrijan sa ostalim hrišćanima bio okovan u tamnici, Natalija je dolazila da im služi i hrabri ih.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prenos moštiju Svetog apostola Vartolomeja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Sozont. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Marka Križevčanina, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike.
Pimen Veliki podvizavao se u 5. veku i svojim životom ostao upamćen kao primer monaha koji je sve podredio molitvi, poslušanju, radu i unutrašnjem miru.
Ikone su vidljivi, opipljivi prozor u duhovni svet i sredstvo komunikacije sa Bogom i svetiteljima.
Udaljavanje od Crkve je veoma opasno po čoveka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Adrijana i Nataliju po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Rođenje Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava Rođenje Blažene Djevice Marije, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Nema skupih namirnica ni komplikovanih koraka, a višnje mu daju posebnu sočnost i miris.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
