Njegovo ime povezano je sa najvažnijim događajima iz biblijske istorije, a posebno sa blagovešću koju je doneo Presvetoj Bogorodici o rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Srpska pravoslavna crkva 26. jula proslavlja Sabor Svetog arhangela Gavrila, praznik posvećen jednom od najpoštovanijih anđela u pravoslavnoj tradiciji. Na ovaj dan vernici se sećaju njegovih javljanja i čuda kroz istoriju spasenja.
Sveti arhangel Gavrilo u crkvenom predanju poznat je kao glasnik Božjih objava. Njegovo ime znači „Božja sila“, a posebno mesto u hrišćanskoj istoriji zauzima zbog blagovesti koju je doneo Presvetoj Bogorodici, objavivši joj da će roditi Gospoda Isusa Hrista.
Prema crkvenom predanju, praznik Sabora Svetog arhangela Gavrila ustanovljen je najpre na Svetoj Gori u IX veku, u vreme vizantijskih careva Vasilija I i Konstantina Porfirogenita i carigradskog patrijarha Nikole Hrisoverga. Povod za ustanovljenje praznika bilo je javljanje Svetog arhangela Gavrila u jednoj svetogorskoj keliji nedaleko od Kareje.
Predanje govori da je arhangel Gavrilo tada jednom monahu pokazao kako treba da se poje himna Presvetoj Bogorodici „Dostojno jest“. Pošto monah nije imao gde da zapiše reči himne, arhangel je prstom ispisao tekst na kamenoj ploči. Od tog događaja kelija je dobila naziv „Dostojno“, koji nosi i danas.
U crkvenom predanju sačuvana su svedočanstva o brojnim javljanjima Svetog arhangela Gavrila. Prema predanju, on se javio proroku Mojsiju dok je čuvao stado svog tasta Jotora i otkrio mu tajne o stvaranju sveta, koje je Mojsije kasnije zapisao u Knjizi Postanja.
Sveti arhangel Gavrilo javio se i proroku Danilu, kome je objavio tajne o budućim carstvima i dolasku Spasitelja. Prema predanju, javio se i svetoj Ani, majci Presvete Bogorodice, najavljujući joj rođenje kćeri, Presvete Bogorodice, koja će postati Majka Gospodnja.
Arhangel Gavrilo javljao se više puta i Presvetoj Bogorodici tokom njenog boravka u jerusalimskom hramu. Kasnije je prvosvešteniku Zahariji objavio rođenje Svetog Jovana Krstitelja, a Presvetoj Bogorodici u Nazaretu doneo je najveću blagovest, da će roditi Sina Božjeg, Gospoda Isusa Hrista.
Prema Jevanđelju i crkvenom predanju, Sveti arhangel Gavrilo javio se i pravednom Josifu, pastirima kod Vitlejema i ženama mironosicama posle Hristovog Vaskrsenja. Predanje govori i o njegovom javljanju Gospodu Isusu Hristu u Getsimanskom vrtu, kada je anđeo ukrepio Gospoda pred stradanje.
Crkveno predanje čuva uspomenu na episkopa tavromenijskog koji je, noseći krst pred napadačima, ostao primer hrabrosti, vere i poverenja u Boga.
Sveti Leontije i još 44 mučenika iz Nikopolja pokazali su da vera može biti jača od straha, mučenja i pretnje smrću.
Sećanje na događaj iz Halkidona 451. godine, kada je preko njenih moštiju, prema crkvenom predanju, potvrđeno učenje Pravoslavne crkve o dve prirode Gospoda Isusa Hrista.
Dvojica mučenika iz vremena cara Trajana, koji su suočeni sa smrću pokazali da vera za njih nije bila samo reč, već životno opredeljenje.
Na praznik Presvete Bogorodice Trojeručice, svetinja na Kosovu i Metohiji dobila je prvog monaha Simeona. Mitropolit Teodosije govorio je o isceliteljskoj sili Bogorodice i obnovi monaškog života, uz podsećanje na vezu sa Hilandarom.
Njegovo ime povezano je sa najvažnijim događajima iz biblijske istorije, a posebno sa blagovešću koju je doneo Presvetoj Bogorodici o rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Zbog izgradnje Hidroelektrane „Mratinje“ svetinja iz 16. veka morala je da bude rastavljena i preneta na novu lokaciju, zajedno sa dragocenim freskama, riznicom i svedočanstvima o srpskoj duhovnoj baštini.
Jednostavna kombinacija brašna, jaja i masti bila je dovoljna da nastane hranljiv obrok za dane kada crkveni tipik nije propisivao post.
Starac iz Optine podsetio je da se put ka Hristu ne pokazuje samo molitvom i ličnom pobožnošću, već i spremnošću da sa ljubavlju nosimo slabosti i teškoće svojih bližnjih.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Prokla i Ilarija po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Uspenje svete Ane. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog apostola Jakova, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Efimiju po starom, dok se po novom kalendaru slavi Sveta mučenica Hristina. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Šarbela, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete 45 mučenika iz Nikopolja po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Trofim i Teofil. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Brigite Švedske, dok Jevreji obeležavaju Tiša beav, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Pankratija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveta Marija Magdalena Mironosica. Katolička crkva obeležava blagdan Svete Marije Magdalene, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Predanje o svetinji koja je prošla put od Damaska do Svete Gore i zauzela posebno mesto u životu srpskog naroda.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Prokla i Ilarija po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Uspenje svete Ane. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog apostola Jakova, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dvojica mučenika iz vremena cara Trajana, koji su suočeni sa smrću pokazali da vera za njih nije bila samo reč, već životno opredeljenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Efimiju po starom, dok se po novom kalendaru slavi Sveta mučenica Hristina. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Šarbela, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Od čudesnog isceljenja svetog Jovana Damaskina do događaja koje vernici i monasi vekovima pamte kao znak zaštite Presvete Bogorodice.
Predanje o svetinji koja je prošla put od Damaska do Svete Gore i zauzela posebno mesto u životu srpskog naroda.
Tumačeći reči iz Prve poslanice apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto gordost čoveka udaljava od blagodati, dok smirenje otvara put Božjoj milosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
