Po učenju pravoslavlja, ljubav nije nešto što čovek može sam proizvesti ili sačuvati bez zajednice sa Bogom.
Savremeni čovek živi u svetu u kojem se o ljubavi mnogo govori, ali je retko ko zaista živi. Ljubav se sve češće poistovećuje sa prolaznim emocijama, fizičkom privlačnošću ili ličnim interesom. Umesto da spaja, ona postaje sredstvo za potvrdu ega. Tako čovek, i pored brojnih veza i komunikacija, ostaje duboko usamljen i iznutra prazan.
Pravoslavlje ovakav duhovni gubitak vidi kao posledicu udaljavanja od Boga – izvora svake istinske ljubavi. Po učenju pravoslavlja, ljubav nije nešto što čovek može sam proizvesti ili sačuvati bez zajednice sa Bogom. Bog ljubi svako ljudsko biće, ali blagodat ljubavi u svoj punini izliva na one koji ga traže celim srcem – u smirenju, molitvi, pokajanju i poslušnosti.
To nisu ljudi savršeni, već oni koji su svesni svoje slabosti i koji iz dana u dan vape Bogu za milost. Pravoslavlje uči da je blagodat Božija prisutna u Crkvi, u svetim Tajnama, i da se daje onima koji ne traže da ljube po meri svoje snage, već po meri Hristove zapovesti: "ljubite jedni druge kao što sam ja vas ljubio“.
Na one koji se neprestano kaju, koji opraštaju, koji prinose sebe kroz molitvu i trpljenje – na takve Bog izliva blagodat koja preobražava srce. A kada blagodat zahvati srce, ono više ne može da voli samo svoje bližnje, već gori ljubavlju za ceo svet.
O tome govori i misao starca Siluana Atonskog.
„Gospod ljubi sve ljude, ali onoga koga traži, toga više ljubi... Svojim izabranicima Gospod daje toliku blagodat da oni svojom ljubavlju obuhvataju svu zemlju, ceo svet, i duša im gori željom da se svi ljudi spasu i vide slavu Gospodnju.“
Bolest se, u pravoslavlju, posmatra kao iskušenje, ali i kao šansa za dublje sagledavanje smisla života, pokajanje i unutrašnju obnovu.
Po učenju pravoslavlja, ljubav nije nešto što čovek može sam proizvesti ili sačuvati bez zajednice sa Bogom.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je svečanu liturgiju i uputio poruke koje su dirnule prisutne, ističući vekovnu tradiciju i duhovnu snagu drevne svetinje.
Mitropolit šumadijski Jovan osvetio temelje i zvona hrama posvećenog Čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Kupina Nesagoriva, a vernici i monasi zajedno koračaju ka duhovnom centru sa obrisima lavre.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Gospod Isus Hristos, koji je svojim životom i smrću pokazao šta znači služiti drugome, poziva sve ljude da idu tim putem - putem smirenja, opraštanja, saosećanja.
U hrišćanskom poimanju, ništa ne vređa duh svetosti toliko kao skrivena zloba – naročito ona koja se oblači u odeću dobrote.
Pravoslavni hrišćanin je pozvan da neprestano radi na sebi - ne da bi bio bolji od drugih, već da bi bio bliži onome što je čovečno i božansko u njemu.
Napominje da tu vrednost, koju nam niko ne može oduzeti, delimo i u sebi uveličavamo tako što pomažemo drugima - jer na taj način širimo krug dobrote.
Bolest se, u pravoslavlju, posmatra kao iskušenje, ali i kao šansa za dublje sagledavanje smisla života, pokajanje i unutrašnju obnovu.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi 15. srede po Duhovima otkriva da pravo ispunjenje dolazi iz poslušnosti Božjoj volji i ljubavi koja spašava bližnje – lekcija koja menja pogled na život.
Otkrijte duhovni značaj svetih običaja koji se prenose vekovima: kako slavska molitva, kolač i žito čuvaju veru, identitet i zajedništvo.
Pravoslavna teologija porodicu posmatra kao malu crkvu, zajednicu u kojoj se, osim telesnog i emocionalnog, gradi i duhovni život.
Vlada Crne Gore dala je zeleno svetlo za podizanje spomenika mitropolitu Amfilohiju u rodnom Kolashinu, čime se slavi život i delo jednog od najznačajnijih crkvenih velikana našeg vremena.
Dok se zidovi hrama pretvaraju u mete vandala, Srbi u ovoj enklavi žive u stalnom strahu, a iz Kancelarije za KiM upozoravaju da Priština želi da iskoreni njihovo prisustvo na Kosovu i Metohiji.
Kamerni hor Emanuel, uz blagoslov episkopa valjevskog Isihija, otvorio je tradicionalne Gospојinske susrete crkvenih horova u Eparhiji valjevskoj, slaveći veru i zajedništvo kroz molitvu i pojanjе.
Na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, mitropolit David sližio je liturgiju u Puli i poručio da je vera hrabar odgovor na izazove savremenog sveta.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi 15. srede po Duhovima otkriva da pravo ispunjenje dolazi iz poslušnosti Božjoj volji i ljubavi koja spašava bližnje – lekcija koja menja pogled na život.
Sveti mučenik Sozont je rođen u Likaoniji i odrastao je kao pastir ovaca.
Dok javnost osuđuje napad na monahe manastira Brčeli, reakcija arhijerejskog namesnika barskog otkriva koliko daleko mogu ići mediji i gde počinje granica poštovanja verskih svetinja.
