Psaltir bi trebalo da ima svaki pravoslavni dom.
Psaltir je deo Starog zaveta i zauzima posebno mesto u životu Pravoslavne crkve. Sačinjen je od 150 psalama - bogonadahnutih molitava koje su izgovarali prorok David i drugi bogovidci. Psaltir je molitva Crkve, ali i lična molitva svakog vernika, jer u sebi obuhvata molitve za sva stanja ljudske duše: pokajanje, bol, strah, nadu, radost, zahvalnost i slavljenje Boga.
U pravoslavnoj tradiciji Psaltir se čita neprekidno - u hramovima, manastirima i domovima vernika. Čita se za zdravlje živih i za dušu upokojenih, jer se veruje da psalmi imaju veliku duhovnu silu i da dopiru i do onih koji više nisu među živima. Zato se Psaltir često naziva molitvom koja nikada ne prestaje.
Ipak, malo ljudi zna šta je neprestani Psaltir - posebna molitvena praksa u kojoj se Psaltir čita bez prekida, danonoćno, za određene osobe. O toj molitvi govorio je jerođakon Iliodor (Gajrijanc), naglašavajući da je njena duhovna snaga tolika da izvlači ljude iz pakla.
- Znate li šta je neprestani Psaltir? On izvlači ljude iz dubina pakla. To je neprekidna molitva za nekoga, bilo da je bolestan, ili novopokojeni, ili neko sasvim drugi. I zamislite to: kao konopac - vuče, vuče, vuče… Vi spavate, a molitve ide za vas, za vašeg sina, za vašeg unuka… To je takva sila - pričao je jerođakon Iliodor.
Govoreći o tome kako se neprestani Psaltir može organizovati, jerođakon Iliodor objašnjava:
- Molim vas, izaberite dvadeset ljudi, od kojih će jedan biti stariji, koji će voditi ovo sveto delo, da napiše imena onih koji će čitati i naravno, ko god bude čitao može dodati svoje rođake na ovaj spisak, za zdravlje i pokoj. Sveštenik će sve ovo pregledati. Recimo deset ljudi za zdravlje. Deset ljudi za pokoj.
On zatim opisuje način neprekidnog čitanja Psaltira:
- Zamislite da se vaša imena pominju svakog sata. Danas pominjete sve u tom satu, što znači da je svakoj osobi dodeljen sat i katizma. Recimo da onaj danas čita prvu katizmu, sutra drugu, a prekosutra treću. Neko drugi je pročitao drugu katizmu, a sada čita treću, i tako dalje, po rotirajućem rasporedu.
Postoji i drugi način, koji je jednostavniji za one koji ne mogu da čitaju u tačno određeno vreme:
- Možete to učiniti ovako: svi da čitaju nedeljno. Danas ona čita prvu katizmu i tako cele nedelje, sledeće nedelje čita drugu katizmu za celu nedelju i tako dalje. U bilo koje doba dana. Vreme nije čak ni određeno. Trebalo bi da čitate svoju katizmu u bilo koje doba dana. I zamislite da pročitate ceo Psaltir za dvadeset dana. Ovo čitanje Psaltira biće posebno. A ako želite, možete pročitati i katizme i Jevanđelje, to je vaša lična stvar - objašnjavao je jerođakon Iliodor.
Nedoumica pravoslavnih vernika pred 31. decembar i 1. januar dobija jasan i smiren odgovor sveštenika, koji podseća da se vreme ne „slavi“, već predaje Bogu.
Kada se makar jedna osoba u porodici iskreno i postojano moli, ona postaje duhovni oslonac svima drugima, iako to često nije vidljivo spolja.
Pravoslavna Crkva na zle pomisli gleda kao na demonske napade i deo neprekidne duhovne borbe koju čovek vodi tokom čitavog života.
Sveti oci su svedočili da se mir ne nalazi u izbegavanju stradanja, već u pravilnom odnosu prema njemu.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Kada čovek počne dan krstom i molitvom, on ne menja samo svoje raspoloženje, već polako menja i pogled na život.
Kaže se da da kroz Bibliju Bog razgovara sa nama i uči nas, a kroz psalme mi sa njim razgovaramo.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Psalmi su nesumnjivo duhovni, ali treba biti oprezan da se na njih ne oslanjate kao na magiju, istakao je otac Andrej.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Crkveno predanje pamti ga po strogom postu, brizi za narod i čudima koja se, prema žitiju, vezuju za Gortinu, Rim i Tivaidu.
Ono što se pre braka zanemaruje kasnije može postati ozbiljan problem u zajedničkom životu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
