NA ISPOVESTI SVEŠTENIKU SMETE SVE REĆI IZUZEV OVOGA! Čtec Sergija o misli koju pokreće sam đavo i obesmišljava ceo sveti čin!

Ispovest u pravoslavlju predstavlja jednu od najdubljih i najznačajnijih svetih tajni, susret čoveka sa Bogom kroz priznanje sopstvenih slabosti, padova i grehova.

Ona nije samo formalni čin ili puko nabrajanje propusta, već iskreno otvaranje srca pred Bogom, uz posredstvo duhovnika, koji u tom trenutku nije sudija, već svedok pokajanja i Božje milosti.

Suština ispovesti leži u istini. Čovek koji dolazi na ispovest dolazi da skine teret sa svoje duše, da prizna ono što ga opterećuje i udaljava od Boga. Upravo zato je od presudne važnosti da ispovest bude potpuna i iskrena.

Svako prikrivanje, ublažavanje ili prećutkivanje greha ne samo da obesmišljava sam čin, već i ostavlja dušu u istom stanju u kojem je bila pre dolaska.

Često se, međutim, javlja ljudska slabost - stid. Vernici neretko osećaju nelagodu da izgovore određene grehe pred duhovnikom, plašeći se osude ili da bi on mogao da promeni mišljenje o njima.

Shutterstock/KoldunovaAnna

 

Ipak, pravoslavno učenje jasno ukazuje da u ispovesti nema mesta za takav strah. Duhovnik nije tu da osuđuje, već da pomogne, razume i usmeri.

Upravo o toj dilemi govorio je čtec Sergij, ukazujući na jednu od najčešćih zabluda među vernicima.

- Ljudi ponekad kriju svoje grehe tokom ispovesti, misleći da ako kažu svešteniku za težak greh, on će promeniti svoj stav prema meni. Ali, to je lažna misao, inspirisana đavolom. U stvari, suprotno je. Kada čovek sa poverenjem otkrije svoje teške grehe, sveštenik prepoznaje to poverenje i postupa sa njim sa još većom pažnjom - kaže čtec Sergij i dalje objašnjava:

- Postoje i krajnosti u ispovesti. Jedan kaže: "Oče, kriv sam za sve." Zatim ga pitaju: "Koga si ubo nožem?" I tada počinje prava ispovest, kada osoba navodi konkretne grehe. Druga krajnost je kada čovek kaže: "Ja nemam grehova."

Wikipedia

 

Naglašava da je crkva mesto za grešnike.

- U ispovesti se opraštaju gresi, a u pričešću se isceljuje sama sklonost ka grehu. Sve u Crkvi je projava Božje milosti prema nama. U stvarnosti, svi mi smo grešnici, samo dobro prikriveni. Pred Bogom je, međutim, svako od nas potpuno otkriven i stoga nemamo šta da krijemo. Kada čujete ispovesti ljudi, shvatite. Vvi smo veoma slični u mnogo čemu. Zato, nemojmo se stideti ispovesti.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara