OTMENA, MALO JE GOVORILA, MRŽNJU OSEĆALA SAMO PREMA OVOME, A EVO KAD SE UPOKOJILA! Ovako je izgledao zemni život Presvete Bogorodice - FIZIČKI BILA VEOMA SPECIFIČNA!
Njeni roditelji, pravedni Joakim i Ana, dugo nisu imali dece, te se njeno rođenje smatra darom od Boga.
Ko je bila Bogorodica i kakav je bio njen zemaljski život - pitanja su koja vekovima zaokupljaju vernike, ali i one koji tek otkrivaju dubinu hrišćanske vere. Iako o njenom svakodnevnom životu nema mnogo zapisa, ono što je ostalo sačuvano dovoljno je da se nasluti veličina njene ličnosti i snaga njene vere.
Inače, osim što se pominje u Svetom pismu kao Mati Božija, o Presvetoj Bogorodici takođe, kao i o Gospodu Isusu Hristu, postoje i druga pisana svedočanstva o njenom izgledu i ponašanju, navedeno je u knjizi "Zemni život Presvete Bogorodice".
Devica Marija, u pravoslavlju poštovana kao Bogorodica, rođena je u skromnoj porodici u Nazaretu.
Oni tvrde da je bila otmena i postojana, da je govorila malo - samo ono što je potrebno, korisno i dobro. Ističe se da je veoma poštovala sve ljude.
- Sa svakim čovekom je vodila odgovarajući razgovor, ne smejući se, ne uzbuđujući se, i ne gneveći se. Rasta je bila srednjeg, boja njenog lica bila je kao boja zrna pšeničnog, kosa joj bila svetlo smeđa i malo zlatasta, pogled jasan i pronicljiv, oči su bojom svojom podsećale na zrele maslinke, obrve povijene, tamne, nos ne kratak, usne kao boja ruže, slatkorečive; lice ne okruglo, niti oštro, već malo poduže, ruke i prsti podugački - navedeno je u knjizi.
Istaknuto je da nije bila gorda, već "u svemu prosta, bez i najmanjeg pritvorstva; bez ikakvog mekuštva".
Foto: SPC
Bogorodica
- Ona u isto vreme beše oličenje najuzvišenije smernosti. Haljine njene behu proste, bez ikakvih ukrasa, kao što to pokazuje povezača Presvete glave njene koja se od Bogorodice do sada sačuvala. Jednom rečju, u svemu Njenom beše prisutna ogromna blagodat Božija. Svi savremenici koji su se udostojili sreće da vide Presvetu Bogorodicu za vreme Njenog zemaljskog života, uveravaju da je Njena spoljašnost bila obeležena divnom lepotom.
Sveti Dionisije Areopagit, tri godine posle njegovog obraćenja iz mnogoboštva u hrišćanstvo
Svetim apostolom Pavlom, udostojio se da vidi Presvetu Devu Mariju u Jerusalimu, kada je ona bila već u srednjim godinama.
Opisujući taj susret Svetom Pavlu, Dionisije se izražava tako "da su njegov um i srce onemoćali pred sozercanjem veličine Njene božanstvene lepote i da je on bio spreman Njoj da se pokloni, kao Bogu, da samo nije propovedao da je Bog jedan".
youtube/printscreen/Radio televizija Bor
Bogorodica
- Njena odeća nikad nije bila raskošna, bila je skromna, postupci veličanstveni i sigurni; izgled ozbiljan i prijatan; reč krotka koja je tekla direktno iz nezlobnog srca; obraćanje prirodno i jednostavno. Sva lepota Njene božanstvene duše se oslikavala u Njenom licu, ali ta lepota spoljašnosti je bila samo providni veo, kroz koji je se svetlela sva dobrota Njene neporočne lepote uma i duše. U svakom postupku ona je ispunjena krotkom veličinom i mudrošću. Ona je bila slavnija i najprekrasnija od svih zemaljskih žena, zato što su u njoj, Presvetoj Devi, ne samo telom, veći i duhom, u Njenom liku spojeni sva riznica blagodati.
U knjizi je navedeno da je "njen um bio Bogom vođen i ka Bogu usmeren; mržnju je osećala samo prema grehu".
- Ona beše Deva ne samo po telu nego i po duhu, smirena srcem, bogomudra, ne brza na reči. Stalno je čitala Sveto pismo, bila neumorna u trudovima, celomudrena u razgovorima, govoreći s ljudima kao pred Bogom. Ona nikoga nije vređala nego je svima dobra želela, nikada se nikoga, ni ubogoga čoveka, nije uzgnušala, niti se kome podsmehnula, nego je sve što bi videla pokrivala ljubavlju. Iz usta njenih ništa nije izlazilo što nije izlivalo blagodat, sva dela njena zračila su najuzvišenijom devstvenošću.
U vremenu kada turizam potiskuje duhovnost, jedan pravoslavni monah postao je stub zajednice – simbol nade i utehe za meštane, turiste i hodočasnike koji svakodnevno dolaze do ove bele svetinje između neba i mora.
Praznik poznat i kao Bogorodična Pasha, otkriva tajnu večnog života kroz mir i nevinost Presvete Bogorodice, čudesno uznesenje Njene duše i snagu vere koja nas vodi ka vaskrsenju.
Dok mnogi klonu pod teretom sopstvenih slabosti, poznati duhovnik sa Svete Gore upozorava da čoveka ne uništavaju samo padovi, već i trenutak kada odustane od borbe za promenu.
Spor oko zida na kojem se nekada nalazio lik blaženopočivšeg poglavara SPC ponovo je otvorio pitanja o pravu na očuvanje verskog i nacionalnog identiteta.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Dok mnogi klonu pod teretom sopstvenih slabosti, poznati duhovnik sa Svete Gore upozorava da čoveka ne uništavaju samo padovi, već i trenutak kada odustane od borbe za promenu.
Spor oko zida na kojem se nekada nalazio lik blaženopočivšeg poglavara SPC ponovo je otvorio pitanja o pravu na očuvanje verskog i nacionalnog identiteta.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Dok savremeni čovek sve više vremena provodi u trci za novcem i uspehom, pravoslavno učenje podseća da posao nema smisla ako nije usmeren na pošteno izdržavanje porodice i pomoć onima kojima je to potrebno.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
