Miris tamjana i tiha molitva ispunili su Saborni hram u Prijepolju dok su sabrani pominjali decu, žene i vojnike čija imena i dalje žive u srcima zajednice.
U Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog u Prijepolju, u utorak, 24. marta 2026. godine, arhiepiskop i mitropolit mileševski Atanasije služio je parastos svim nevino stradalim žrtvama NATO agresije na Srbiju i Crnu Goru. Miris tamjana i reči molitve ispunili su hram, dok su se sabrani, zajedno sa sveštenstvom, predsednikom Opštine Dragom Popadićem, predstavnicima Udruženja boraca rata 1999. i porodicama stradalih, predvođeni svojim arhipastirom, pomolili za duše onih koji više nisu među nama.
Tišina i molitva za one koji više nisu među nama
Mitropolit Atanasije je u besedi istakao težinu i obavezu sećanja:
– I ove godine smo, i ako Bog da i trajno ćemo, čitajući iz Božije Nebeske bilježnice, pominjati ova imena onih koji žive večno, jer ih je Bog prihvatio u Carstvo Svoje. To su oni koji su nevino postradali u zločinačkom bombardovanju naše zemlje od moćnog NATO agresora, u ono vreme.
Foto: Eparhija mileševska
Doček vladike u porti Sabornog hrama u Prijepolju
Reči vladike odavale su duboko poštovanje prema žrtvama, ali i tugu zbog njihove prerane smrti:
– Činimo ovaj spomen i zato što je vredno pominjanja svako od tih imena, a naročito zbog toga što su ta imena u našim srcima, tako da, hteli-ne hteli, mi smo obavezni da ih pominjemo. Možda ta imena nekome nisu mnogo značila, ili su značila nedovoljno, ali nama puno znače.
Mitropolit je podsetio i na duhovni put srpskog naroda:
– Mi, kao srpski narod, smo nekako privilegovani u istoriji, iako smo mnogostradalni narod. Privilegovani smo u tome što smo predvođeni najčistijom životnom naukom, a to je Jevanđelje Gospoda našega Isusa Hrista. I predvođeni smo velikim duhovnim gorostasima. Tako da svoj put znamo, to je put Bogočoveka. –
Sabranima je skrenuo pažnju na silu molitve i sigurnost koju ona donosi u duši:
– Zamislite samo koliko mira dolazi u dušu čoveka, od te svesti da imamo Oca Nebeskog i da On sve vidi. On vlada, On upravlja, Otac naš Nebeski.
Očuvanje identiteta i snaga vere
Upozorio je i na važnost očuvanja identiteta i dobra, na duhovni front na kojem učestvuju svi pravoslavni:
– Dva su fronta u kojima učestvuju pravoslavni. Pored ovog vidljivog, fizičkog, mi smo naročito angažovani na duhovnom frontu, na tom trudu da sačuvamo svoj identitet, najčistiji, najbolji, najjači, duhovni identitet, da se očuvamo u dobru.
Foto: Eparhija mileševska
Mitropolit Atanasije služio je u Sabornom hramu u Pljevljima parastos nevino stradalim žrtvama NATO agresije
Na kraju je, u ime svih koji se mole za stradale, izgovorio:
– Neka je večan pomen svima onim vojnicima koji nevino postradaše, i deci, ženama i ljudima, i da se uvek njihova imena pominju na pravom mestu. –
Parastos u Prijepolju, više od obreda, bio je trenutak zajedničke molitve i sećanja, čin koji podseća da se tragedija ne zaboravlja i da imena nevino stradalih i dalje žive u srcima zajednice.
Mitropolit Atanasije ugostio je više ministara Vlade Srbije, otvorio pitanja obnove, zaštite fresaka i buduće saradnje, a razgovori su, umesto protokola, doneli konkretne planove i jasnu poruku da se nasleđe ne čuva rečima nego delima.
Tokom liturgije u hramu Svete Trojice, mitropolit mileševski je poručio vernicima da je radost povratka u Božji dom veća od svakog prestupa i da nas Hristovo vaskrsenje vodi kroz životne izazove.
Dok dnevni list „Srpski telegraf“ slavi deset godina rada, portal Religija.rs se priprema za drugu godišnjicu, nastavljajući dijalog o veri, identitetu i društvu sa novim idejama i sadržajem.
Miris tamjana i tiha molitva ispunili su Saborni hram u Prijepolju dok su sabrani pominjali decu, žene i vojnike čija imena i dalje žive u srcima zajednice.
Godine 1009. morao se povući s ovog položaja u Hrizopolj blizu Carigrada zbog previše strogog upravljanja manastirom i zbog sukoba s carigradskim patrijarhom oko metoda duhovnosti.
Vest o prodaji proizvoda sa hrišćanskim simbolima izazvala je šok među vernicima, otvarajući pitanje granica poštovanja svetinje i zloupotrebe vere u ime „slobode izražavanja“.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Dok dnevni list „Srpski telegraf“ slavi deset godina rada, portal Religija.rs se priprema za drugu godišnjicu, nastavljajući dijalog o veri, identitetu i društvu sa novim idejama i sadržajem.
U svetinji kod Priboja dve iskušenice stupile su na put monaškog služenja, a ovaj duhovni događaj sabrao je verni narod i sveštenstvo, spojivši vekovno pamćenje manastira sa živom, tihom radošću ovog posebnog trenutka.
U tišini starog groblja, među svećama i molitvama, vernici su se prisetili duhovnog vođe i tragične pogibije 25 meštana u savezničkom bombardovanju 1944. godine.
U crkvi Svete Petke, pred mnoštvom vernika, mitropolit šumadijski govorio o veri kao ličnom susretu sa Bogom i upozorio da bez istine nema ni mira ni izlaza iz očaja.
Na liturgiji u hramu Svetog Dimitrija poglavar SPC govorio o slabosti čoveka, snazi poverenja i putu koji ostaje otvoren za svakoga, dok je rukopoloženje novog đakona dalo događaju posebnu težinu i simboliku novog početka.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Na samom pragu stradanja, Hristos govori o času kada će svako stati pred istinu bez izgovora, trenutku koji jedne uzdiže, a druge suočava sa onim od čega su bežali čitav život.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Sofronija po starom i Svetog Partenija po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Oskara, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
